ПЛАЧУЋИ НА РЕКАМА
 
На рекама вавилонским
Израиљ сеђаше и плакаше
сећајући се Сиона,
ко ће певати песму своју
у земљи туђој:
- Ако те заборавим Јерусалиме
нека ме заборави десница моја,
јер Едомци говорише:
- Раскопај га, раскопај до темеља!
 
Када Господ као Месија и Спаситељ
у Јерусалим - град Божији дође,
нови Едомци повикаше:
- Распни га, распни,
и Господ на Голготи пострада
ради нас и нашег спасења
и као Бог васкрсе из мртвих
дарујући свету Живот Вечни
 
И наш српски народ
много пута сеђаше и плакаше
на рекама туђим,
сећајући се своје Србије
и Косова и Метохије,
где тамошњи Едомци
недавно рекоше:
- Ово је наше, ово је наше,
али они не знају
да Срби у плачу и ридању
- своје песме и завет чувају,
да Србију никад не забораве
и свој Јерусалим
-  Косово и Метохију
 
Митрополит Фотије

---