Митрополит Фотије - КЊИЖЕВНИЦИ И ФАРИСЕЈИ
КЊИЖЕВНИЦИ И И ФАРИСЕЈИ
Када се појави свети Претеча
на реци Јордану,
све народе он на покајање позва,
зато и назван би
- учитељ покајања,
јер је једно велико чудо Божије чинио
- све народе је покајању призвао
Покајање све људе доведе
до светога Крститеља,
и свети Претеча је свакога
сходно његовој служби покајању учио,
војницима је говорио
да не чине никоме насиље
и да буду задовољни својом платом,
трговцима и богатима
да ако имају две кошуље
једну дају сиромашнима,
и свима који су му
отвореног срца дошли,
свети Претеча је на њихову рану греха
мелем покајања привијао
и за долазак Христа-Месије их припремао
Једино кога је свети Претеча назвао
породима змије - аспиде
били су они који нису
са покајањем у срцу дошли,
већ да виде, да чују, да проверавају,
да суде шта то ови проповедају
а нит' се зна ко су, ни откуда су,
али ево само их прости народ слуша
који не зна за Писмо и Законе,
али нас не могу учити,
учитељи се не уче,
они друге поучавају
и те помисли гордости
им не дадоше да се покају,
и такви беху и осташе
кроз читаву свештену
новозаветну историју
Основна карактеристика
књижевника и фарисеје је гордост
која им не дозвољава да се покају,
они мисле да немају
рашта ни пред ким да се кају,
јер они Законе и Пророке познају
Фарисеји и књижевници се никада
ни као људи не обрадоваше,
када би Господ некога исцелио,
слепог да види, глухог да чује,
они се ни томе не обрадоваше
већ се питаше,
да ли је такво што прикладно
данас (у суботу) чинити
Фарисеји и књижевници су
најнеомиљенији ликови
свакоме верујућем у Господу
који чита Свето Писмо
Новога Завета
- Књигу Јагњета Божијег - Христа,
Књигу запечаћену са седам печата,
Књигу Речи Божије и спасења,
Књигу Голготе и Васкрсења
Када Господ човека сухе руке исцели
- фарисеји негодоваше,
када блудницу покајању призва
- они се саблазнише,
када Господ код Симона кожара
у кућу уђе
- они га са тим људима поистоветише,
када их Мудраци са Истока питаху
где ће се родити Христос Месија
- они рекоше у Витлејему јудејском,
али не одоше са њима
да Му се поклоне,
када народ ходећи за Господом говораше:
- Добар је и све добро чини,
они се питаху:
- Зар није ово син Јосифов и Маријин,
када Господ у кућу Јаирову уђе и рече:
- Девојка није умрла него спава
- они се подсмеваху,
али Господ их не остави у кући
јер не беху достојни видети
велику тајну Васкрсења
Књижевници и фарисеји
су једна препознатљива категорија људи
којих има у свим областима људског живота,
у Јеванђељима су врло карактеристично описани,
јер се ту сусрећу са самом Истином,
могли бисмо рећи огледали су се
у Истини - Христу
и због тога су
сва њихова зла дела и зле мисли
изашле на површину,
у другим областима
људскога делања и битисања
они се теже примете,
мимикријом се прикрију
и често остављају утисак
углађених, учених људи
са бонтон манирима,
наизглед и хуманисти,
међутим, често их животне ситуације,
поготово оне теже:
превирања и буре у народима,
револуције и ратови открију
и они тада јасно и гласно показују
да ни у чему не желе да учествују
и од свега се ограђују,
њима је изгледа лепо
у своме свету,
друштвене изолације и комфора,
онако како их свето Јеванђеље описа
- они до данас такви и осташе,
за све су наводно заинтересовани
али ни у чему не желе да учествују,
све оно што није по њиховој мери
и њиховим аршинима
проглашавају митологијом
и традиционализмом,
и нечим превазиђеним,
они су увек модернисти са светом
и свет је са њима,
зато и нису могли препознати
Христа - Истину,
иако су Га гледали својим очима
и слушали својим ушима,
а тако је и данас
Митрополит Фотије
