Митрополит Фотије - СТАРА ШКОЛА ЦРКВЕНОГ ПОЈАЊА
СТАРА ШКОЛА ЦРКВЕНОГ ПОЈАЊА
Као што се свему из старине учимо
- Светом Писму, историји,
философији и уметности,
а ту спада и музика,
која је одувек богослужења пратила,
али и световне - државне и царске прославе,
да их увелича и испуни
али и утеши и охрабри
У Старом Завету
богослужбену музику
првенствено чине старозаветни Псалми
пророка и цара Давида,
који су певани
на тадашњим богослужењима,
на њима се најављивао Долазак
Месије - Христа, Кнеза Мира
- када ће лав и Јагње заједно бити
и када ће Господ Нови вечни Савез
са својим народом склопити
У Новом Завету
у доба Христа и светих Апостола,
Псалми и црквена музика настављају
своју богослужбену мисију,
али се сада у богослужењу Цркве
користи само вокална музика,
плод православног богословља,
којом славимо Бога Оца,
гласом Јединородног Сина,
Оваплоћеног Бога Логоса - Христа,
у благодати Духа Светога,
а музички инструменти
остају у црквеној историји
и не користе се више
у православном богослужењу Цркве,
али се користе и данас
у световној музици
Ми Срби,
примајући свето Православље,
веру од Господа и светих Апостола
једном предату светима
- Цркви Бога Живога,
уз веру смо примили и древно
православно музичко предање,
које је коначно уредио
и Осмогласник написао
велики Отац Цркве
- Свети Јован Дамаскин,
и тиме је старо
црквено музичко предање
Синаја, Свете Земље
и Свете Горе сачувано,
као и Типици (Правила)
- јерусалимски, синајски и светогорски
У нашој новијој историји
као последица петовековног
турског ропства,
па разних сеоба Срба и трагања,
наша црквена музика је доживела
разне утицаје и извесне промене,
али ипак не суштинске,
јер је основни црквени канон - Осмогласник
остао сачуван у литургијском предању
наше Српске Цркве
Да подсетимо,
ми Срби смо примајући Православље
у време Светих Кирила и Методија,
примили и тадашње музичко предање
Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве,
као уосталом и теологију Иконе
и црквено сликарство и живопис,
отварањем наше
Старе школе црквеног појања у Бијељини,
желимо да сачувамо то изворно,
Светосавско - музичко предање,
које се темељи на анђелским лествицама,
а не на Миланској скали и западним нотама,
како бисмо са светим Оцима
и светим Саборима славили Бога Оца,
гласом Јединородног Сина,
Оваплоћеног Бога Логоса - Христа
у благодати Духа Светога
Амин
Митрополит Фотије

Као што се свему из старине учимо
- Светом Писму, историји,
философији и уметности,
а ту спада и музика,
која је одувек богослужења пратила,
али и световне - државне и царске прославе,
да их увелича и испуни
али и утеши и охрабри
У Старом Завету
богослужбену музику
првенствено чине старозаветни Псалми
пророка и цара Давида,
који су певани
на тадашњим богослужењима,
на њима се најављивао Долазак
Месије - Христа, Кнеза Мира
- када ће лав и Јагње заједно бити
и када ће Господ Нови вечни Савез
са својим народом склопити
У Новом Завету
у доба Христа и светих Апостола,
Псалми и црквена музика настављају
своју богослужбену мисију,
али се сада у богослужењу Цркве
користи само вокална музика,
плод православног богословља,
којом славимо Бога Оца,
гласом Јединородног Сина,
Оваплоћеног Бога Логоса - Христа,
у благодати Духа Светога,
а музички инструменти
остају у црквеној историји
и не користе се више
у православном богослужењу Цркве,
али се користе и данас
у световној музици
Ми Срби,
примајући свето Православље,
веру од Господа и светих Апостола
једном предату светима
- Цркви Бога Живога,
уз веру смо примили и древно
православно музичко предање,
које је коначно уредио
и Осмогласник написао
велики Отац Цркве
- Свети Јован Дамаскин,
и тиме је старо
црквено музичко предање
Синаја, Свете Земље
и Свете Горе сачувано,
као и Типици (Правила)
- јерусалимски, синајски и светогорски
У нашој новијој историји
као последица петовековног
турског ропства,
па разних сеоба Срба и трагања,
наша црквена музика је доживела
разне утицаје и извесне промене,
али ипак не суштинске,
јер је основни црквени канон - Осмогласник
остао сачуван у литургијском предању
наше Српске Цркве
Да подсетимо,
ми Срби смо примајући Православље
у време Светих Кирила и Методија,
примили и тадашње музичко предање
Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве,
као уосталом и теологију Иконе
и црквено сликарство и живопис,
отварањем наше
Старе школе црквеног појања у Бијељини,
желимо да сачувамо то изворно,
Светосавско - музичко предање,
које се темељи на анђелским лествицама,
а не на Миланској скали и западним нотама,
како бисмо са светим Оцима
и светим Саборима славили Бога Оца,
гласом Јединородног Сина,
Оваплоћеног Бога Логоса - Христа
у благодати Духа Светога
Амин
Митрополит Фотије

МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ ШКОЛА ПОЈАЊА ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ ЈОВАН КУКУЗЕЉ



