Митрополит зворничко-тузлански кроз стихове открива да нас током 2025. године чека свет пун напетости, лажног мира и опасних компромиса, а кључно је остати веран православној вери и Христовом Царству.

Песма владике Фотија „2025“ доноси дубоку и промишљену анализу савременог света, ослањајући се на библијске мотиве и православну духовност, уз апокалиптичне тонове који осветљавају изазове и опасности које носи будућност. Песма нас позива на размишљање о времену у којем живимо, док истовремено упозорава на опасности које долазе – како спољашње, тако и оне духовне. Година 2025. у песми се препознаје као симбол велике неизвесности и преломних тренутака, што се метафорички изражава кроз стихове о „запетој пушци“, наговештавајући догађаје који би могли преокренути свет какав познајемо.
 
Један од кључних момената песме јесте песников приказ мира – хришћанског, вечног мира, у контрасту са световним миром који често прикрива неправду и сукобе. Владика Фотије подсећа на речи пророка: „Мир, мир, а свуда рат“, тиме наглашавајући разлику између лажног и истинског мира. Он указује на то да многи говоре о миру, а заправо подстичу поделе и сукобе, што одражава и савремене геополитичке тензије. Тако, песма постаје огледало данашњице, у којој се политички и друштвени интереси често представљају под плаштом мира и јединства, док у суштини доносе раздор.
 
Значајан део песме посвећен је теолошком питању Пасхалне уније, која симболизује покушај уједињења хришћанских деноминација око заједничког празновања Васкрса. Владика Фотије овде пажљиво обрађује тензије између Истока и Запада, истичући да такво јединство може бити површно и засновано на компромисима у догматским питањима. Тиме песник изражава бојазан да би глобални мир могао бити лажан, уколико се темељи на одступању од истине хришћанске вере.
 
Песма дотиче и питања глобализације и централизације моћи, која се у тексту представља кроз мотив „Велике Љубави“ – универзалне љубави и толеранције, које, како песник указује, могу постати оруђе за уједињење свих религија под један светски поредак. Ова „љубав“ се приказује као лажна и манипулативна, доводећи свет на праг диктатуре. Владика кроз ове стихове упозорава на опасности од компромиса са световним вредностима у име универзалног јединства.
 
Песма посвећује посебан део Русији, приказујући је као земљу која стоји насупрот глобализацијским силама, одолевајући притисцима централизованог светског поретка. Владика Фотије истиче да је Русија постала „лош глас у свету“, али да се њена различитост чува као вредност, као симбол отпора манипулацијама глобалних елита.
 
У есхатолошком завршетку песме, песник се окреће Православној Цркви и њеној непрекинутој борби за истинску веру. Долазак знака Сина Човечијег, Часног крста, осветљава светлост Христове победе и подсећа на Царство које није од овог света. Владика нас подсећа на то да су вера и Христова љубав једини истински темељи правде и мира, насупрот лажним идеологијама и привременим политичким решењима.
 
Песма „2025“ представља моћно пророчанство које нас позива на верност Христу, у времену када свет покушава да уједини оно што је суштински неспојиво. Владика Фотије својим речима пружа духовни увид у савремене догађаје, позивајући нас да препознамо истински мир и љубав само кроз веру у Бога, насупрот заблудама лажног јединства и световног мира.

Извор: Религија.рс

 

МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ ЕКУМЕНИЗАМ АПОКАЛИПСА