ОД ЗМИЈАЊА РАЈКО
 
Од када је јуначког Змијања,
ко јунака, ко јунака
од Змијања Рајка,
на Змијању, на Змијању
још не роди мајка
 
Од младости, од младости
јунаштво пројави,
сиротињу и нејач
да би одбранио,
див-јунак од Змијања Рајко
- ни живота свога
не би пожалио
 
Прави јунак од Змијања Рајко
из честитог потијече кољена,
од косовских јунака боју се учио,
Краљевића Марка
у свему следио
 
Кад га Турчин Хасан-ага
на мегдан изазва,
српски јунак од Змијања Рајко
не хте прихватити,
него рече да је боље
у миру живети
 
Ал' кад Туре кавгу заметнуо,
сиротињу српску глобити почео,
сијевну оком од Змијања Рајко,
и на Алата вијерног слугу он уседе
и на мегдан Турчину стаде
 
Мили Боже чуда великога
кад удари јунак на јунака,
Змијање се од копита затресе
а и птице престаше пијевати,
да би оне с небеса гледеле
крај битке ове небивале
 
Хасан-ага на Зекана усео,
у руци му штит и сабља откована,
којом многе он посече главе,
а у руци од Змијања Рајка
- буздован је Краљевића Марка,
од младости га он у руци носи,
противнику сваком
страхом он пркоси
 
Борише се два див-јунака
све од зоре, до поднева дана,
а сав народ из кућа
и са брда гледа,
све пазећи ко ће надјачати
 
И у подне дана јуначкога,
прекрсти се од Змијања Рајко,
призва Бога и мученике свете
па потеже буздована свога
и у прса Турчина погоди,
како га је лако ударио,
далеко га са Зекана одбацио,
где је пао, тамо и остао
и не диже се Хасан-ага више
 
Тако било па се приповиједа,
какав јунак на Змијању бијеше,
какав јунак од Змијања Рајко
- таквога нам опет роди мајко
​
 
Народна јуначка песма са Змијања

 

ЗМИЈАЊЕ