МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У АМАЈЛИЈАМА
– „Веома је важно да наша деца иду на веронауку и да уче своју историју – али праву историју, а не неку измишљену, него истиниту историју нашег Православља и Светосавља”, поручио је данас из Амајлија Његово високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије.
У својој надахнутој архипастирској беседи, митрополит је указао на значај свештеника као духовних јунака који, уз наше велике претке и косовске витезове, кроз векове чувају српски народ.
Посебан акценат стављен је на важност очувања српског села и повратка земљи, при чему је Митрополит повукао паралелу са искуством из Немачке, нагласивши да богати људи на Западу бирају живот изван градског окружења. Он је позвао верни народ да обнавља своје очевине, одржава имања и барем викендом доводи децу у здраву сеоску средину, како бисмо сви заједно остали Срби православне вере.
У својој надахнутој архипастирској беседи, митрополит је указао на значај свештеника као духовних јунака који, уз наше велике претке и косовске витезове, кроз векове чувају српски народ.
Посебан акценат стављен је на важност очувања српског села и повратка земљи, при чему је Митрополит повукао паралелу са искуством из Немачке, нагласивши да богати људи на Западу бирају живот изван градског окружења. Он је позвао верни народ да обнавља своје очевине, одржава имања и барем викендом доводи децу у здраву сеоску средину, како бисмо сви заједно остали Срби православне вере.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Повод за ову пастирску посету и велику духовну радост било је литургијско сабрање у Недељу другу по Педесетници, 14. јуна 2026. године, када наша Света црква прославља Све свете који су у земљи српској просијали, а посебно Преподобног Јустина Ћелијског. Тим поводом, митрополит Фотије је служио Свету архијерејску литургију у храму у Амајлијама код Бијељине.
Претходно је, у порти храма, уприличен свечани дочек за високопреосвећеног митрополита Фотија. Драгог архипастира дочекао је надлежни парох, протојереј Зоран Радуловић, заједно са архијерејским намесником бијељинским, протојерејем-ставрофором Љубом Богдановићем; протојерејем Немањом Ераком, секретаром Епархије зворничко-тузланске; протођаконом Лазаром Илићем и многобројним верним народом који се сабрао под сводовима ове светиње.
У наставку доносимо интегрални текст целе беседе митрополита Фотија:
Драга браћо и сестре, срећан празник Преподобног Јустина! Јуче сам написао једну песму поводом његовог празника. Данас је у манастиру Ћелије велико сабрање епископа и та песма ће бити и тамо прочитана.
Ево, после шест месеци опоравка, враћам се полако редовном служењу. Данас смо били овде у Амајлијама и, хвала Богу, некако сам издржао. Бог и Његова благодат укрепљују, и сада почињем поново да служим по читавој Епархији, од недеље до недеље, од празника до празника. У сваком случају, радујем се.
Ја сам у контакту са оцем Зораном, вашим свештеником, и интересујем се за овдашња дешавања. Овде све лепо изгледа. Напредује духовни живот, а постоји јединство и добра организација у црквеном одбору. Можемо само рећи: Напред, и наставите да се трудите са вашим Романијцем који све носи и бори се! Имамо људе са Романије који су прави јунаци. Он је духовни јунак. Свештеници су духовни јунаци, а имамо и јунаке који су се борили на Косову пољу и у разним другим биткама, што је такође било пресудно да би се очувао наш народ.
Исто тако је важно да деца иду на веронауку, да уче своју историју – али праву историју, а не неку измишљену – праву историју нашег Православља и Светосавља. Да уче о Светом Сави, Светом Симеону Мироточивом, о Светом владики Николају и многим другим светитељима из нашег народа који су били дивни људи, велики градитељи, проповедници и страдалници за свој народ. Видели сте у Београду велику бисту Стефана Немање са мачем, зато што је он био велики жупан. Он је у средњем веку проширио Србију и направио једну моћну државу. Након тога се повукао у манастир Студеницу, где је постао монах, а после неколико година отишао је код свога сина Светог Саве на Свету Гору. Они су тамо подигли манастир Хиландар за будућа српска поколења, за вечност, да би Срби имали своју светињу на Светој Гори.
Све су то наши велики преци. Нама млађима остаје да се на њих угледамо – било по градитељству, било по богословљу, по добрим делима која су чинили, или по молитви и посту – а они су чинили све то заједно.
Ето, драго ми је што сам данас дошао овде. Упознао сам вашег председника црквеног одбора који ради на путевима. Сада чекамо почетак градње ауто-пута од Бијељине до Брчког, а већ је при крају деоница од Кузмина до Бијељине. То ће бити велика ствар за овај крај. Бићемо одлично повезани са Београдом и Новим Садом. То значи да ће овај крај бити у центру пажње инвеститора и индустрије, а Семберија има и велики пољопривредни потенцијал. Храна је данас, као што је увек и била, главни фактор. Само да се људи врате својој земљи, да нам омладина не бежи са села. Верујте, много је боље живети на селу него у граду.
Ја сам две године био на постдипломским студијама у Немачкој и тамо нико од богатих Немаца не живи у граду, конкретно у Нирнбергу где сам ја боравио. Сви живе изван града у дивним кућама, а у граду имају само канцеларију своје фирме и слично. У граду углавном не живе због загађења и многих других разлога. Тако да свако од вас ко има кућу на селу, а живи у граду, треба да обнови ту кућу и одржава имање. Одведите децу тамо да се играју, барем викендом.
Ето, то је оно што сам хтео да кажем. Да вас не бих превише задржавао, радује ме што смо се видели, виђаћемо се, ако Бог да, и убудуће, и борићемо се да останемо Срби православне вере, како смо то кроз векове и били. Живели, Бог вас благословио и свако добро даровао!
Претходно је, у порти храма, уприличен свечани дочек за високопреосвећеног митрополита Фотија. Драгог архипастира дочекао је надлежни парох, протојереј Зоран Радуловић, заједно са архијерејским намесником бијељинским, протојерејем-ставрофором Љубом Богдановићем; протојерејем Немањом Ераком, секретаром Епархије зворничко-тузланске; протођаконом Лазаром Илићем и многобројним верним народом који се сабрао под сводовима ове светиње.
У наставку доносимо интегрални текст целе беседе митрополита Фотија:
Драга браћо и сестре, срећан празник Преподобног Јустина! Јуче сам написао једну песму поводом његовог празника. Данас је у манастиру Ћелије велико сабрање епископа и та песма ће бити и тамо прочитана.
Ево, после шест месеци опоравка, враћам се полако редовном служењу. Данас смо били овде у Амајлијама и, хвала Богу, некако сам издржао. Бог и Његова благодат укрепљују, и сада почињем поново да служим по читавој Епархији, од недеље до недеље, од празника до празника. У сваком случају, радујем се.
Ја сам у контакту са оцем Зораном, вашим свештеником, и интересујем се за овдашња дешавања. Овде све лепо изгледа. Напредује духовни живот, а постоји јединство и добра организација у црквеном одбору. Можемо само рећи: Напред, и наставите да се трудите са вашим Романијцем који све носи и бори се! Имамо људе са Романије који су прави јунаци. Он је духовни јунак. Свештеници су духовни јунаци, а имамо и јунаке који су се борили на Косову пољу и у разним другим биткама, што је такође било пресудно да би се очувао наш народ.
Исто тако је важно да деца иду на веронауку, да уче своју историју – али праву историју, а не неку измишљену – праву историју нашег Православља и Светосавља. Да уче о Светом Сави, Светом Симеону Мироточивом, о Светом владики Николају и многим другим светитељима из нашег народа који су били дивни људи, велики градитељи, проповедници и страдалници за свој народ. Видели сте у Београду велику бисту Стефана Немање са мачем, зато што је он био велики жупан. Он је у средњем веку проширио Србију и направио једну моћну државу. Након тога се повукао у манастир Студеницу, где је постао монах, а после неколико година отишао је код свога сина Светог Саве на Свету Гору. Они су тамо подигли манастир Хиландар за будућа српска поколења, за вечност, да би Срби имали своју светињу на Светој Гори.
Све су то наши велики преци. Нама млађима остаје да се на њих угледамо – било по градитељству, било по богословљу, по добрим делима која су чинили, или по молитви и посту – а они су чинили све то заједно.
Ето, драго ми је што сам данас дошао овде. Упознао сам вашег председника црквеног одбора који ради на путевима. Сада чекамо почетак градње ауто-пута од Бијељине до Брчког, а већ је при крају деоница од Кузмина до Бијељине. То ће бити велика ствар за овај крај. Бићемо одлично повезани са Београдом и Новим Садом. То значи да ће овај крај бити у центру пажње инвеститора и индустрије, а Семберија има и велики пољопривредни потенцијал. Храна је данас, као што је увек и била, главни фактор. Само да се људи врате својој земљи, да нам омладина не бежи са села. Верујте, много је боље живети на селу него у граду.
Ја сам две године био на постдипломским студијама у Немачкој и тамо нико од богатих Немаца не живи у граду, конкретно у Нирнбергу где сам ја боравио. Сви живе изван града у дивним кућама, а у граду имају само канцеларију своје фирме и слично. У граду углавном не живе због загађења и многих других разлога. Тако да свако од вас ко има кућу на селу, а живи у граду, треба да обнови ту кућу и одржава имање. Одведите децу тамо да се играју, барем викендом.
Ето, то је оно што сам хтео да кажем. Да вас не бих превише задржавао, радује ме што смо се видели, виђаћемо се, ако Бог да, и убудуће, и борићемо се да останемо Срби православне вере, како смо то кроз векове и били. Живели, Бог вас благословио и свако добро даровао!
