Вијести / Вијести из Епархије / Богослужења

МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу

13.09.2025 21:08
Врућица код Теслића, 13. септембар – Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас Свету архијерејску литургију, поводом празника Полагања ризе Пресвете Богородице и Светих мученика Јасеновачких. Том приликом, митрополит је у беседи истакао: „Највећа врлина коју човек може да стекне је крајње смирење“, нагласивши да „све службе у Цркви су пут смирења, а не узношења“, те позвао верне да у љубави и заједништву следују овом путу као путу спасења.
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу

Фото: Епархија зворничко-тузланска

БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА

Часни оци, уважена господо, уважени представници нашег народа у Парламенту и савезним институцијама у Сарајеву, драга браћо и сестре, драга децо, нека је благословен данашњи дан у Врућици, у овом дивном храму Светих апостола Петра и Павла, који је лепо осликан. Ово је молитвени храм са лепом црквеном музиком, древном и предањском. Заиста смо данас осећали духовну радост у овом храму.
 

Честитам оцу Жељану на данашњем чину који је добио. Он је данас постао протојереј, што значи да му Црква даје веће поверење него што је до сада имао. Он одговорно води своју паству, поверени му народ од Цркве, и када буде стајао са другим свештеницима, стајаће као први, јер је постао протојереј. То је служба коју Бог дарује свештенослужитељима да се труде више него раније. То није за узношење, као и све остало у Цркви, него је све на смирење, па и чинови. Господ је дошао у овај свет да буде слуга и да служи. Он нам је дао пример. Није дошао да влада као што владају кнезови и владари овога света, него да буде свима слуга и пример смирености. Такви су били сви велики људи кроз историју Цркве. Сви су били христолики и христоподобни, по смирењу. Били су испражњени од свог егоизма и високог мишљења о себи.
 
Како је говорио старац Тадеј, највећа врлина коју човек може да стекне је крајње смирење. Ја сам једном приликом читао неку књигу где се каже како је неки монах видео Господа у владичанској мандији на коњу небеске беле боје. Господ је по преимућству небески владика, вечни. На Њему је та мандија део тела. Ми шијемо мандије и одежде, а она је део Његовог тела. Тако изгледа. Његов лик је крајње смирење. Он такву силу и моћ има као Бог по природи, али је изабрао крајње смирење као пут спасења за све нас.
 

Тако и Његова Црква и Јеванђеље упућују на тај пут крајњег смирења и трпљења у овом свету, да бисмо задобили награду у Царству небеском. Ми смо нестрпљиви па одмах желимо награде овде, да нас људи уздижу и да нам тапшу. Свети оци су ишли уским путем и тај пут је дуг, као што је Мојсије са изабраним народом ишао 40 година из Египта у Земљу Обећану. То значи да један човек који живи подвижничким хришћанским животом треба 40 година да би се ослободио египатских страсти. Египат је овде симбол смрти. Тамо су Јевреји били на смрт осуђени робови. Из тог стања ропства и смртности треба да пређемо у стање живота, у Земљу Обећану — земљу Царства небескога, вечности и вечног живота.
 
Толико нам треба да се изборимо са телом и телесним страстима. Потом долазе оне суптилније, које су наведене у кушањима Господа Христа. Долазе страсти као што су сујета и таштина. Да ли смо нешто велико, не знамо, али време је — тако сами себе градимо: „Имам ово, или имам оно.” Бог неће то.
 
После тога долазе још суптилније страсти које се називају властољубље и среброљубље. Када човек све земаљско изгуби, првенствено га напусте најрођенији. Напусте га кад почне да стари и постаје терет свима. Онда се они удаљују од њега, и како тај човек да живи? Тај човек може да живи једино ако има новца. Он тим новцем онда надокнађује све друго што је раније имао — или новцем, или влашћу. Када има власт над неким, добија ту врсту неког достојанства.
Господ кроз ту борбу у пустињи показује начине и путеве како да се боримо. Прво се са искушењем боримо постом и молитвом, јер човек не живи само о хлебу, или о телу, него о свакој речи која излази из уста Његових. Ми се хранимо духовном речју Божјом, а то је Христос.
 
Друга искушења побеђујемо вером у Господа. Нећемо да га кушамо и скачемо са неке зграде да видимо да ли ће нас Господ сачувати, него се молимо Богу и верујемо у све што чини. Треба и сами да се бринемо о себи и спасењу своје душе држећи заповести Божје. Немојмо кушати Господа свога. Бог брине о нама, али не треба да га кушамо.
 
Последња искушења, када је Сатана толику дрскост показала да је тражила од Господа да јој се поклони — „Ако ми се поклониш, даћу ти сва царства света.” Питање је колико има данас богаташа које председник Русије назива „златном милијардом”. Ти људи су се одвојили и њима је циљ да живе потпуно угодно, због чега им сметају други. Они заговарају ту философију среброљубља и властољубља. Они мисле да ће им то дати сва царства. Господ ту каже: „Иди од мене, Сатано, јер је писано: Само Господу Богу своме служи, и Њему се једином клањај.”
 
Немојмо завидети богатима и онима који су популарни у земаљским оквирима. Треба да завидимо белом завишћу ономе ко је прочитао молитвено правило у своме дому, који је своју децу научио да се прекрсте и када крену у школу да иду са Богом у исту. Треба да се дивимо оном чија породица живи у честитости и која је пуна деце, заједништва и љубави. Одрастао сам у породици где нас је било петоро деце. Код нас је увек било још двоје или троје других из комшијских кућа. Кућа је била као мало обданиште. Увек је било око десеторо деце. То је лепо и ту се ствара заједништво. Ту је лепота. Многи наши свештеници имају доста деце. Онај ко је изабрао да буде монах, треба да буде монах, и то је његово призвање. Он тиме пројављује своје служење и љубав према Богу. Са друге стране, онај који је изабрао брачни живот, мора да прихвати крст брачног живота, а то су деца. Нема спавања кад су ту деца. Једно увек плаче. То је велико достојанство и радост. Деца много личе на родитеље. Бог их је размножио као што је био први благослов Божји Адаму и Еви: „Рађајте се и множите се…”. Тај благослов до данас постоји.
 
Са Запада су устали управо на ту најсветију институцију, домаћу цркву, односно породицу. Хоће да разбију породицу, да се не зна ко је коме шта. Хоће да сруше култ свете хришћанске православне породице и да на том месту поставе нешто што ни на шта не личи. Има и других ствари које чине по философији Содома и Гомора. Они тиме живе духовно у Египту. Када иду по свету, имају потребу да промовишу нешто што није за промоцију. То је безакоње. Промовишу оно што је Бог осудио преко Мојсија у Старом завету и изобличио преко Светог апостола Павла у Новом завету. То није природно и Богом дано. Није нас Бог за то створио. Када се неко изопачи, покушава своје изопачење да оправда тиме што ће друге привести том греху. Онај ко је склон да украде и узима туђе, тражи сарадника или неког пријатеља у том безакоњу који ће га подржавати и са којим ће то чинити. Тако и сваки други није сигуран кад чини безакоње. Треба му читава заједница, банда, да то чине заједно.
 
Честити људи иду као да секу ваздух. Видео сам једног старца у близини Атине, који се звао Дамаскин. Он је био ученик Светог старца Порфирија, што сам тек касније сазнао. У манастиру Свете Петке и Светог Јована Крститеља, близу Атине, први пут кад сам се сусрео са оцем Дамаскином, долазио је са спрата нама који смо били доле у манастиру. Он док је ходао, као да реже ваздух. Не иде лево и десно, него реже ваздух право. Када смо чули његову беседу, видели смо да тај човек заиста живи у предграђу Царства небеског. Има много врлинских људи и светих на које се треба угледати.
 
Данас сте чули како Господ каже кад шаље своје апостоле: „Ево, ја вас шаљем као овце међу вукове.” Вукови су били незнабожачки народи који нису били крштени. Људи су потпуно подивљали у неком смислу, у телесним страстима и нечистоти, да нису могли да се боре без благодати Божје. Благодат Божју првенствено добијамо у светом крштењу, али и свим другим тајнама Цркве. Тек тада, уз благодат, труд и подвиг, човек треба 40 година да се бори да би достигао неко стање благодати. Та борба код нас постоји.
 
Хвала Богу, Православље је наше свето и даје у ово наше апокалиптично време светитеље. Старац Пајсије је говорио да се Православље пројављује тиме што, и у ово зло време, јер свет у злу лежи, даје светитеље. То су цветови Цркве Христове. Имао сам прилике да видим неке од тих људи и они су данас канонизовани као свети. То су људи који су прошли страшне борбе и распињање себе. Не добија се лако ништа, а поготово не нешто духовно што остаје за вечност. Старац Тадеј нам је једном рекао и ту мисао памтим читав живот, а то је да ниједан духовни дар, ниједан хришћанин у Православној цркви не добија без посредовања Пресвете Богородице. Дакле, дар молитве, појања или било који други не може човек да добије без посредништва Пресвете Богородице. Пресвету Богородицу треба непрестано да имамо у својим молитвама и да јој се обраћамо. Она је наша мајка и чује наше вапаје и помаже усрдно.
 
Честитам још једном оцу Жељану на данашњем чину. Надам се да ће бити озбиљнији него што је био, а до сада је био. Желим да се сви заједно радујемо духовно и да ова црква увек буде пуна, да се овај хор умножи.
 
Желим да наша Епархија зворничко-тузланска иде правим путем Светосавља, Православља, путем традиције којим смо ходили вековима. Не треба нам никакав експеримент да живимо овако или онако и да нас уче преучени шта треба да чинимо. Имамо ми своје предање и имамо житија светих. Имамо нашег Светог Саву и његово житије; ако будемо следовали, нећемо погрешити. Многи други светитељи наше Српске православне цркве су живели као и Свети Сава и достигли су меру раста висине Христове. Дај Боже да бар мало личимо на њих.
 
Молимо се Богу за ову децу која су на улицама градова, који су као овце без пастира. Молимо се за њих да се врате својој Цркви, своме народу, својим идеалима вере, наде и љубави. Дај Боже да тако буде и да кренемо да се као народ боримо са проблемима које имамо, а имамо их много. Имамо смртност и она нам је велики проблем. Познато је да у Србији 75 хиљада људи више умре него што се роди. Морталитет је доминантнији од наталитета. Убити дете у својој утроби је злочин над злочинима. То је злочин који вапије небесима. Срби се на неким лествицама стављају као они који највише тај страшни грех чине. Како можемо очекивати благослов Божји на нама, нашој деци, породици и држави? Стотине хиљада абортуса се чини. То је злочин који човек чини према свом телу и свом детету са којим би се у будућности играо. Овако ће оно завршити, а неће се ни родити. Ти људи ће остати сиромашни, као дрво окресано, како то каже народ. Треба да размислимо о томе и да кажемо да нећемо више убијати своју децу. Ти научници који кажу да је то добро и да то није ништа, нека нас оставе на миру. Треба слушати своју Цркву, своје светитеље. Треба слушати Бога и закон Божји, а не неког ко не верује ни у шта, а покрива се науком. Каква наука? Када је у питању живот, ту нема науке. Живот је свачији, значајнији и већи него свака наука.
 
Нека сте Богом благословени! Желим вам свако добро! Долазићемо овде још, ако Бог да, јер има разлога да долазимо. Имамо и службе и рукоположења. На првом месту ме радује, јер видим да долазите својим црквама, да се молите Богу и да се причешћујете. Видео сам то данас на Светој литургији и веома је значајно. То значи да живимо у пуноћи у Цркви Христовој. Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!


Митрополита Фотија у порти храма свечано су дочекали надлежни парох Жељан Савић, архијерејски намесник теслићки протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, бројни свештеници, ђакони и верни народ.
 
У току литургије, митрополит Фотије је одликовао свештеника оца Жељана чином протојереја, препознајући његов дугогодишњи труд и посвећеност у свештеничкој служби.
 
Посебан благослов ове богослужбене прославе представља и чињеница да се у храму у Врућици чува део моштију Светих новомученика јасеновачких. Сабрање је обележено молитвеним сећањем и литургијским сведочењем, уз речи из Светог писма: „Оне које је посведочио Свједок верни и истинити (Отк 3,14), а који су заклани за сведочанство Јагњетово” (Отк 6,9).
 
Велики број верника, у духу љубави и заједништва, молитвом је прославио овај велики црквени празник, а сабрање је завршено трпезом љубави у порти храма.

МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У ВРУЋИЦИ: Смирење и љубав — пут ка спасењу

АРХИЕПИСКОП И МИТРОПОЛИТ ЗВОРНИЧКО - ТУЗЛАНСКИ ГОСПОДИН ФОТИЈЕ

Више из категорије