Светом архијерејском литургијом и молитвеним сабрањем, манастир Светог Николе који се налази у комплексу Етно села „Станишићи“ код Бијељине, данас је свечано прославио своју крсну славу – празник Преноса моштију Светог оца Николаја Мирликијског.
Светом евхаристијским сабрањем началствовао је Његово високопреосвештенство архиепископ новограчаничко-чикашки и митрополит средњезападноамерички господин Лонгин, по благослову домаћина, Његовог високопреосвештенства митрополита зворничко-тузланског господина Фотија.
У духу традиционалне гостољубивости овог светог манастира, господу архијереје су испред храма дочекали ктитори манастира – породица Станишић, заједно са свештенством и бројним верним народом.
Саслуживали су протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, архијерејски намесник бијељински, протојереј-ставрофор Славољуб Милошевић, секретар Епархијског управног одбора и свештеник при манастирском храму, као и протођакон Немања Спасојевић.
Након заамвоне молитве, освећени су славски дарови и преломљен је славски колач са овогодишњим кумом славе, господином Душком Бојићем из Бијељине.
У наставку празничног сабрања приређена је трпеза љубави за све присутне, у манастирској гостопримници, у духу радости и братске љубави.
Празник Преноса моштију Светог оца Николаја из Мире Ликијске у италијански град Бари установљен је у знак сећања на догађај из 1087. године, када су мошти овог великог светитеља пренесене у Бари како би биле сачуване од најезде Турака. Од тада се овај празник слави као летња слава Светог Николаја – великог чудотворца, заштитника путника, болесних, деце и свих оних који му се са вером обраћају.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Ваша Високопреосвештенства, часни оци, драга браћо и сестре,
Данас празнујемо Пренос моштију Светог оца Николаја, односно тзв. летњи празник Светог Николе.
Ова наша црквица Светог Николаја ктиторска је задужбина нашег брата Бориса, његове супруге Сање и њихове дивне породице. То је једна права православна породица. Црква је подигнута по узору на манастир Куманици – као једна келија у којој се подвижник подвизава, са делом у којем смо сада – наосом – где људи долазе и разговарају са њим. Тако је и почело подвижничко и монашко делање: из потребе да човек буде у заједници са Богом. Ако је нешто превелико, у томе се човек може изгубити.

Сам Господ је изабрао да се роди у витлејемској пећини, а не у гостопримници која је тада постојала. Пећина у којој се Христос родио данас је велика светиња. Имао сам прилике да је посетим – то је мали простор у који долазе реке људи. Ту су дошли и пастири и мудраци са Истока да се поклоне Христу, као и анђели Божији.
На Светој Гори, први велики подвижник који се подвизавао у једној спиљи, био је Свети Петар Атонски. Пре тога био је затворен у Италији, а јавила му се Пресвета Богородица и рекла да дође у њену башту – Свету Гору. Он је тамо отишао и утемељио светогорско монаштво. Живео је у 4. веку, у време цара Константина. Живео је у спиљи из које се рађа живот и преображава свет.
Одмах испод Атоса, у манастиру Велика лавра, подвизавао се Свети Атанасије Атонски, оснивач тог манастира. Живео је у пећини до које се силази 50-60 метара. Тамо је поставио темеље најзначајнијег манастира на Светој Гори. Када је нестало воде и живот постао тежак, одлучио је да напусти манастир. На изласку му се јавила Пресвета Богородица, упитала га зашто одлази, а он одговори да не може више да брине о братији. Тада је Пресвета ударила штапом и потекао је извор који и данас постоји иза манастира. Рекла је: „Ја ћу од сада бити економ у вашем манастиру и на целој Светој Гори.“ Тако је и данас – Пресвета Богородица брине о Светој Гори.
Данас сви траже комфор, али Бог је у срцу, у клијети, у келији. Један од стараца је говорио да је највише духовних искустава имао у 'литургијској' молитви у келији. Бог се открива у срцу, не у уму и светлости овога света.
Свети Нил Мироточиви се подвизавао у подножју Атоса у 17. веку. Живео је у потпуној тајности у спиљи. Када се упокојио, из његовог тела потекло је миро као поток и текло све до мора. Људи су масовно долазили и помазивали се тим уљем.
Још је значајан и по томе што се јављао свом ученику 17 дана за редом и говорио му о последњим временима, као у Књизи Откровења. Његов ученик је записао све, и то се у потпуности подудара са текстом Светог Јована Богослова. Рекао је да се догађаји последњих времена почињу 1900. године. Имали смо Балканске ратове, Први и Други светски рат, ратове деведесетих, а сада се, по речима, очекује и трећи велики рат. То је крај историје како је предсказано у Светом Писму.
Људи то не воле да чују, али потребно је слушати и припремати се. Као што дете не разуме зашто му кажемо да се добро обуче и обује кад је хладно, тако и ми не схватамо све што Свето Писмо поручује. Апостол љубави, Свети Јован Богослов, већ у 1. веку упозоравао је на та времена.
Треба да се молимо, боримо и страдамо у Христу.
На седници Светог Синода рекао сам да је 50% посла око титула завршено. Осамнаест владика добило је титуле митрополита и архиепископа. Патријарху сам предложио да се настави рад и да се поједине епархије, попут наше, које су у историји имале статус митрополије, поново уздигну на тај степен. То су, на пример, нишка, бачка и друге велике епархије, посебно у расејању.
Ове године то нисмо могли довршити због протеста, гужви и анархије која се покушава прогласити добром. То је трагично, нарочито ако неки у Цркви то подржавају.
Хвала вам што сте дошли у оволиком броју. Захваљујем владици Лонгину и предајем му реч. Добро дошао у нашу епархију.