У ЗНАКУ ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ МАРКА – СЛАВА ХРАМА У В. ОБАРСКОЈ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
У четвртак, 8. маја 2025. године, на дан када наша Света Црква прославља Светог апостола и јеванђелисту Марка, Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански господин Фотије началствовао је Светом архијерејском литургијом у храму посвећеном овом великом Божјем угоднику у селу Велика Обарска крај Бијељине.
Митрополит Фотије је у својој архипастирској беседи истакао да је Свети апостол Марко био велики мисионар и сведок Христовог Васкрсења, који је Цркви подарио прво написано Јеванђеље. Подсетио је да је „хришћански живот увек повезан са крстом, мучеништвом и исповедањем вере – било крвљу, било савешћу.“ Позвао је верни народ да остану верни Цркви, да поучавају своју децу у вери и да допринесу обнављању духовног живота у својој парохији.
Високопреосвећеног митрополита у порти храма дочекао је старешина храма, протонамесник Предраг Гаврић, заједно са протонамесником Митром Млађеновићем, сабратом храма, као и са другим свештеницима, ђаконима и верним народом.
Након литургије, митрополит Фотије је освештао славске дарове и преломио славски колач са овогодишњим кумовима славе, Борком Стајићем и Слађаном Губићем, који су кумовали са својим породицама.
Слава храма, која је уједно и сеоска слава, и ове године окупила је велики број житеља Велике Обарске у њиховом светом храму, саграђеном давне 1937. године. Ова светиња кроз историју је састрадавала са народом, али се, попут народа, изнова рађала и обнављала.
Света Литургија и сабрање у славу апостола Марка протекли су у молитвеном расположењу, љубави и духовној радости свих присутних.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, уважена господо, драги кумови, драга браћо и сестре, драга децо, срећан данашњи празник – Свети јеванђелист Марко, храмовна слава овог светог храма.
И у Београду слави наша велика црква, Маркова црква. Свети апостол Марко се слави у нашој Српској православној цркви, али и у другим помесним црквама, а посебно тамо где је засејао јеванђеље Христово – у Александрији и целом Египту.
Он је, како смо чули из житија и из самог Јеванђеља, био ученик апостола Петра и Павла. Њих двојицу је пратио на мисионарским путовањима. Апостола Павла је пратио на првом мисионарском путу до Кипра, а касније је са обојицом, и Петром и Павлом, био у Риму. Тамо је гледао чудеса која су чинили, слушао проповеди и поуке које су давали. Он је све то записао и, по благослову светог апостола Петра, написао своје Јеванђеље.
Јеванђеље по Марку је било намењено Римљанима, онима који су тек ушли у додир са хришћанством и вером. Зато он у свом Јеванђељу наглашава Христова чудеса – како је исцељивао болести, изгонио демоне и тиме сведочио да је Он Месија, Богочовек, и да има власт над природом, над болешћу и над смрћу.
То је уједно и прво написано Јеванђеље, и најкраће је по обиму, али богато догматским значењем. Главни лик његовог Јеванђеља је Христос као Месија и Спаситељ света.
Када је окончао своју службу помагања апостолима Петру и Павлу, добио је благослов да иде у Александрију и тамо проповеда. Тамо је провео око десет година. Установио је Цркву у Египту – поставио епископе, свештенике, све црквене чинове који су били потребни. И тада почиње његово мучеништво за Христа.
Једном приликом, незнабошци у Египту су га ухватили и вукли по улицама Александрије, везаног за репове коња. У том страдању му се јавио анђео, Господ га је исцелио и укрепио да настави своје сведочење. Поново су га ухватили, мучили, вређали и он је тако скончао као мученик Христов.Остао је запамћен као онај који је посведочио Христа пред свим народима и владарима – до дана данашњег.
Символ његовог Јеванђеља је лав, јер је почео своје Јеванђеље описом проповеди светог Јована Крститеља у пустињи – а лав је пустињска животиња и символ тог гласа који вапије у пустињи: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско!“
Апостола и јеванђелисту Марка поштујемо као великог мисионара. У његовој кући у Јерусалиму окупљали су се први хришћани. Он је отворио свој дом за Цркву – заиста врлински човек. Свети апостол Петар га је називао својим духовним сином.
Код нас православних Срба слави се Свети апостол Марко, али и сви свети апостоли који су први пострадали за Христа и показали нам пут – да није лако бити хришћанин. Није неопходно да свако пострада као мученик крвљу – постоји и мучеништво савести, као што је подвиг монаха који живе у пустињи и у безмолвију, потпуно предани Богу. Они су мученици савести.
С друге стране, постоје и људи који страдају за идеју нације и народа, за слободу, и они се називају етномученицима. У сваком случају, наша вера је повезана са крстом, страдањем и исповедањем. Сваки од нас носи свој крст – било овако или онако – али га морамо носити.
Ми се уздамо у силе Васкрсења, које су увек веће и јаче од страдања и смрти.
Нека Господ дарује свако добро честитој двојици кумова који су и прошле године кумовали, и који ће наставити да буду пример другима у овој парохији – а на првом месту деци која долазе у храм, певају и уче појање.
Ако Бог да, да овај свети храм буде потпуно обновљен и да духовни живот овде цвета.
Живели! Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
Митрополит Фотије је у својој архипастирској беседи истакао да је Свети апостол Марко био велики мисионар и сведок Христовог Васкрсења, који је Цркви подарио прво написано Јеванђеље. Подсетио је да је „хришћански живот увек повезан са крстом, мучеништвом и исповедањем вере – било крвљу, било савешћу.“ Позвао је верни народ да остану верни Цркви, да поучавају своју децу у вери и да допринесу обнављању духовног живота у својој парохији.
Након литургије, митрополит Фотије је освештао славске дарове и преломио славски колач са овогодишњим кумовима славе, Борком Стајићем и Слађаном Губићем, који су кумовали са својим породицама.
Слава храма, која је уједно и сеоска слава, и ове године окупила је велики број житеља Велике Обарске у њиховом светом храму, саграђеном давне 1937. године. Ова светиња кроз историју је састрадавала са народом, али се, попут народа, изнова рађала и обнављала.
Света Литургија и сабрање у славу апостола Марка протекли су у молитвеном расположењу, љубави и духовној радости свих присутних.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, уважена господо, драги кумови, драга браћо и сестре, драга децо, срећан данашњи празник – Свети јеванђелист Марко, храмовна слава овог светог храма.
И у Београду слави наша велика црква, Маркова црква. Свети апостол Марко се слави у нашој Српској православној цркви, али и у другим помесним црквама, а посебно тамо где је засејао јеванђеље Христово – у Александрији и целом Египту.
Он је, како смо чули из житија и из самог Јеванђеља, био ученик апостола Петра и Павла. Њих двојицу је пратио на мисионарским путовањима. Апостола Павла је пратио на првом мисионарском путу до Кипра, а касније је са обојицом, и Петром и Павлом, био у Риму. Тамо је гледао чудеса која су чинили, слушао проповеди и поуке које су давали. Он је све то записао и, по благослову светог апостола Петра, написао своје Јеванђеље.
Јеванђеље по Марку је било намењено Римљанима, онима који су тек ушли у додир са хришћанством и вером. Зато он у свом Јеванђељу наглашава Христова чудеса – како је исцељивао болести, изгонио демоне и тиме сведочио да је Он Месија, Богочовек, и да има власт над природом, над болешћу и над смрћу.
То је уједно и прво написано Јеванђеље, и најкраће је по обиму, али богато догматским значењем. Главни лик његовог Јеванђеља је Христос као Месија и Спаситељ света.
Када је окончао своју службу помагања апостолима Петру и Павлу, добио је благослов да иде у Александрију и тамо проповеда. Тамо је провео око десет година. Установио је Цркву у Египту – поставио епископе, свештенике, све црквене чинове који су били потребни. И тада почиње његово мучеништво за Христа.
Једном приликом, незнабошци у Египту су га ухватили и вукли по улицама Александрије, везаног за репове коња. У том страдању му се јавио анђео, Господ га је исцелио и укрепио да настави своје сведочење. Поново су га ухватили, мучили, вређали и он је тако скончао као мученик Христов.Остао је запамћен као онај који је посведочио Христа пред свим народима и владарима – до дана данашњег.
Символ његовог Јеванђеља је лав, јер је почео своје Јеванђеље описом проповеди светог Јована Крститеља у пустињи – а лав је пустињска животиња и символ тог гласа који вапије у пустињи: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско!“
Апостола и јеванђелисту Марка поштујемо као великог мисионара. У његовој кући у Јерусалиму окупљали су се први хришћани. Он је отворио свој дом за Цркву – заиста врлински човек. Свети апостол Петар га је називао својим духовним сином.
Код нас православних Срба слави се Свети апостол Марко, али и сви свети апостоли који су први пострадали за Христа и показали нам пут – да није лако бити хришћанин. Није неопходно да свако пострада као мученик крвљу – постоји и мучеништво савести, као што је подвиг монаха који живе у пустињи и у безмолвију, потпуно предани Богу. Они су мученици савести.
С друге стране, постоје и људи који страдају за идеју нације и народа, за слободу, и они се називају етномученицима. У сваком случају, наша вера је повезана са крстом, страдањем и исповедањем. Сваки од нас носи свој крст – било овако или онако – али га морамо носити.
Ми се уздамо у силе Васкрсења, које су увек веће и јаче од страдања и смрти.
Нека Господ дарује свако добро честитој двојици кумова који су и прошле године кумовали, и који ће наставити да буду пример другима у овој парохији – а на првом месту деци која долазе у храм, певају и уче појање.
Ако Бог да, да овај свети храм буде потпуно обновљен и да духовни живот овде цвета.
Живели! Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
