САБОРНО СЛАВЉЕ СРЕТЕЊА ГОСПОДЊЕГ У МАЧКОВЦУ НА МАЈЕВИЦИ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Данас је, поводом празника Сретења Господњег, Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије служио Свету архијерејску литургију у Мачковцу на Мајевици.
Митрополита Фотија је у порти храма дочекао старешина храма, протојереј Душко Ђурић, заједно са архијерејским намесником тузланским, протојерејем-ставрофором Милошем Тришићем, свештенством, ђаконима и верним народом. Отац Душко је у своје и у име свога сабрата из храма, оца Остоје, захвалио митрополиту на доласку и љубави коју показује према парохији у Мачковцу, а првенствено на молитви, која је највећи дар и благослов за свештенике и верни народ.
Храм је био испуњен децом и верницима са Мајевице, који су у великом броју дошли да прославе празник Сретења Господњег, којим се завршава циклус „времена Рождества“, а који представља круну прославе Божића.
У току Свете литургије, митрополит Фотије је беседио о значају празника Сретења, истакавши да је „Сретење сусрет Бога и човека, Неба и Земље, који показује да је Бог постао Човек да би људе узвисио до неба.“ Митрополит је нагласио да празник Сретења открива тајну спасења света и људског рода у Христу. (СЛЕДИ БЕСЕДА)
Часни оци, уважени господине начелниче – ако Бог да, ускоро и градоначелниче, господо сарадници најближи председнику скупштине и господо из Сарајева, драга браћо и сестре, ево, нестаде нам струје. Морамо се прилагодити разним условима.
Поздрављам вас све овде данас у Мачковцу. По традицији, служимо овде на Сретење Господње. Ово је диван и велики празник Господњи, празник Пресвете Богородице. У Јеванђељу и Апостолу смо чули да је у 40. дан био обичај у старом Израиљу да се прворођено дете посвети Господу. Свештеници су му читали молитве, а жени која је родила – молитве за очишћење.
Богородици и Господу није било потребно ни једно ни друго, али је Господ, поштујући Закон који је сам дао преко Мојсија, дошао да испуни све по Закону. Свети Јоаким и Ана донели су две голубице, које су се приносиле на жртву за отпуштење грехова. Ово је био дар сиромашних људи, јер су имућнији доносили телад или јагњад. Ово показује њихову смиреност, али и узвишеност.
Свети Симеон Богопримац, који се помиње у овом догађају, био је праведни старац који је, према тумачењу Светог Писма, живео око 267 година, чекајући утеху Израиљеву. Држан је у животу да би дочекао Месију. Када је Господ донесен у Храм, Симеон Га је узео у руке и препознао у Њему Спаситеља света.
Изговорио је дивну химну: „Сада отпушташ у миру слугу свога, Господе, јер очи моје видеше спасење Твоје које си припремио пред лицем свих народа – Светлост да обасја незнабошце и славу народа Твога Израиља.“
Симеон је прорекао да ће Христос бити знак против кога ће се говорити и да ће многе подићи, а многе оборити у Израиљу. Први је био Ирод, који је, да би међу децом у Витлејему убио новорођеног Цара јудејског, наредио покољ 14.000 деце.
Данашњи празник носи и дубоку духовну симболику. После оваплоћења Христовог, сваки сусрет са ближњим је сусрет са Христом. Крштењем умиремо и васкрсавамо са Христом. Ми, као чланови Православне Цркве, живимо у атмосфери духовног сретења. Често то не примећујемо – пролазимо поред другога, а не видимо га.
Господ нас учи другачије, кроз причу о милостивом Самарјанину, који је стао поред рањеног човека, завио му ране и пружио помоћ. Свети оци су говорили: „Када сам видео лице брата свога, видео сам лице Бога свога.“
Данас је Сретење и празник који нас подсећа на Сретењски устав из 1835. године, којим је Србија постала уставна држава. Тај устав је био одраз времена Светог Саве, када је Србија била уређена као теократија. Црква је тада имала велику улогу у животу државе, а светост је била мера за све – за Цркву, школе и друштво.
Средњовековна светосавска држава била је устројена као манастир, где се све радило по благослову Божјем. Данас смо прихватили западни индивидуализам, који доноси поделе у породицама и друштву. Заборавили смо на заједницу и на благослов родитеља.
Сретење нас подсећа на заједницу, на повезаност и љубав међу људима. Позвани смо да се вратимо светосавском начину живота, који нас учи скромности, заједништву и вери.
Морамо чувати свој народ и своју Цркву. Наш народ је подељен и расељен. Отишли су из Крајине, Хрватске, Сарајева, Косова и других крајева. Али, не дао Бог да то буде трајно. Морамо се молити за повратак, за јединство и заједништво.
Партијске поделе наносе велику штету нашем народу. Неопходно је јединство и измирење, да бисмо као народ опстали и сачували своју веру и традицију.
Данас смо овде на великом празнику, са надом да ће наш народ остати веран својој Цркви. Суочени смо са великим изазовима и потребно је да будемо заједно, да једним срцем и једном душом живимо у Христу.
Нека нас Свети Сава и сви наши светитељи воде путем јединства, вере и наде. Нека сте Богом благословени! Живели! Свако добро од Бога.
Свештеник Остоја Дикић, сабрат храма у Мачковцу, одликован је достојанством протонамесника за свој досадашњи труд у свештеничкој служби и преданост Цркви.
У току Свете литургије за певницом је певао млади хор који води попадија Олга Ђурић, по струци диригент, својим умилним гласовима доприносећи торжествености и лепоти богослужења.
Сабрању су молитвено присуствовали и Радо Савић, начелник општине Лопаре, као и делегат из реда српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, Желимир Нешковић.
Након богослужења, обављен је помен за све страдале војнике и цивиле у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године на подручју мачковачке парохије.
Сабрање је настављено уз трпезу љубави, у духу заједништва и братске љубави.
Митрополита Фотија је у порти храма дочекао старешина храма, протојереј Душко Ђурић, заједно са архијерејским намесником тузланским, протојерејем-ставрофором Милошем Тришићем, свештенством, ђаконима и верним народом. Отац Душко је у своје и у име свога сабрата из храма, оца Остоје, захвалио митрополиту на доласку и љубави коју показује према парохији у Мачковцу, а првенствено на молитви, која је највећи дар и благослов за свештенике и верни народ.
Храм је био испуњен децом и верницима са Мајевице, који су у великом броју дошли да прославе празник Сретења Господњег, којим се завршава циклус „времена Рождества“, а који представља круну прославе Божића.
У току Свете литургије, митрополит Фотије је беседио о значају празника Сретења, истакавши да је „Сретење сусрет Бога и човека, Неба и Земље, који показује да је Бог постао Човек да би људе узвисио до неба.“ Митрополит је нагласио да празник Сретења открива тајну спасења света и људског рода у Христу. (СЛЕДИ БЕСЕДА)
Часни оци, уважени господине начелниче – ако Бог да, ускоро и градоначелниче, господо сарадници најближи председнику скупштине и господо из Сарајева, драга браћо и сестре, ево, нестаде нам струје. Морамо се прилагодити разним условима.
Поздрављам вас све овде данас у Мачковцу. По традицији, служимо овде на Сретење Господње. Ово је диван и велики празник Господњи, празник Пресвете Богородице. У Јеванђељу и Апостолу смо чули да је у 40. дан био обичај у старом Израиљу да се прворођено дете посвети Господу. Свештеници су му читали молитве, а жени која је родила – молитве за очишћење.
Богородици и Господу није било потребно ни једно ни друго, али је Господ, поштујући Закон који је сам дао преко Мојсија, дошао да испуни све по Закону. Свети Јоаким и Ана донели су две голубице, које су се приносиле на жртву за отпуштење грехова. Ово је био дар сиромашних људи, јер су имућнији доносили телад или јагњад. Ово показује њихову смиреност, али и узвишеност.
Свети Симеон Богопримац, који се помиње у овом догађају, био је праведни старац који је, према тумачењу Светог Писма, живео око 267 година, чекајући утеху Израиљеву. Држан је у животу да би дочекао Месију. Када је Господ донесен у Храм, Симеон Га је узео у руке и препознао у Њему Спаситеља света.
Изговорио је дивну химну: „Сада отпушташ у миру слугу свога, Господе, јер очи моје видеше спасење Твоје које си припремио пред лицем свих народа – Светлост да обасја незнабошце и славу народа Твога Израиља.“
Симеон је прорекао да ће Христос бити знак против кога ће се говорити и да ће многе подићи, а многе оборити у Израиљу. Први је био Ирод, који је, да би међу децом у Витлејему убио новорођеног Цара јудејског, наредио покољ 14.000 деце.
Данашњи празник носи и дубоку духовну симболику. После оваплоћења Христовог, сваки сусрет са ближњим је сусрет са Христом. Крштењем умиремо и васкрсавамо са Христом. Ми, као чланови Православне Цркве, живимо у атмосфери духовног сретења. Често то не примећујемо – пролазимо поред другога, а не видимо га.
Господ нас учи другачије, кроз причу о милостивом Самарјанину, који је стао поред рањеног човека, завио му ране и пружио помоћ. Свети оци су говорили: „Када сам видео лице брата свога, видео сам лице Бога свога.“
Данас је Сретење и празник који нас подсећа на Сретењски устав из 1835. године, којим је Србија постала уставна држава. Тај устав је био одраз времена Светог Саве, када је Србија била уређена као теократија. Црква је тада имала велику улогу у животу државе, а светост је била мера за све – за Цркву, школе и друштво.
Средњовековна светосавска држава била је устројена као манастир, где се све радило по благослову Божјем. Данас смо прихватили западни индивидуализам, који доноси поделе у породицама и друштву. Заборавили смо на заједницу и на благослов родитеља.
Сретење нас подсећа на заједницу, на повезаност и љубав међу људима. Позвани смо да се вратимо светосавском начину живота, који нас учи скромности, заједништву и вери.
Морамо чувати свој народ и своју Цркву. Наш народ је подељен и расељен. Отишли су из Крајине, Хрватске, Сарајева, Косова и других крајева. Али, не дао Бог да то буде трајно. Морамо се молити за повратак, за јединство и заједништво.
Партијске поделе наносе велику штету нашем народу. Неопходно је јединство и измирење, да бисмо као народ опстали и сачували своју веру и традицију.
Данас смо овде на великом празнику, са надом да ће наш народ остати веран својој Цркви. Суочени смо са великим изазовима и потребно је да будемо заједно, да једним срцем и једном душом живимо у Христу.
Нека нас Свети Сава и сви наши светитељи воде путем јединства, вере и наде. Нека сте Богом благословени! Живели! Свако добро од Бога.
Свештеник Остоја Дикић, сабрат храма у Мачковцу, одликован је достојанством протонамесника за свој досадашњи труд у свештеничкој служби и преданост Цркви.
У току Свете литургије за певницом је певао млади хор који води попадија Олга Ђурић, по струци диригент, својим умилним гласовима доприносећи торжествености и лепоти богослужења.
Сабрању су молитвено присуствовали и Радо Савић, начелник општине Лопаре, као и делегат из реда српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, Желимир Нешковић.
Након богослужења, обављен је помен за све страдале војнике и цивиле у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године на подручју мачковачке парохије.
Сабрање је настављено уз трпезу љубави, у духу заједништва и братске љубави.
