СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У БИЈЕЉИНСКОЈ КАСАРНИ

У Спомен-храму Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских, који се налази у касарни „Војвода Степа Степановић“ у Бијељини, јуче је служена Света архијерејска литургија.
Литургију је служио Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије.

Митрополита Фотија су у порти храма дочекали старешина храма, протонамесник Мирослав Тодоровић, заједно са свештеницима, ђаконима, комадантом касарне, војницима и верним народом.
У својој беседи током Литургије, митрополит Фотије је подсетио на значај Косовског завета, којим су се кнез Лазар и српски народ обавезали на веру, истину и слободу. Он је нагласио да је тај завет остао укорењен у историји и традицији српског народа. „Крст који носимо као народ морамо изнети до краја, следећи пример Светог кнеза Лазара и косовских мученика,“ рекао је митрополит Фотије у својој беседи у бијељинској касарни.
Часни оци, господине команданте касарне, уважена господо војници, браћо и сестре,
Леп је и благословен данашњи дан. Синоћ сам дошао из Епархије крушевачке, од владике Давида, где се посебно слави Свети кнез Лазар, наш косовски мученик, велики кнез и јунак. Тамо смо се Богу молили и Светом кнезу Лазару. Данас смо овде у цркви Светог кнеза Лазара у вашој касарни и имамо велику радост – добили смо новог ђакона, оца Младена, који ће у својој служби повезивати војску и ђаконску службу.
То је могуће јер су први монаси у општежитељним манастирима, које је основао Свети Пахомије Велики, били устројени по типику касарне. Свети Пахомије је, пре него што је постао монах, био војник. Анђели су му јавили да тако треба да устроји манастир, где ће мноштво монаха живети заједно. За разлику од њега, Свети Антоније је оснивач пустињачког монаштва, где монах живи сам или у малим заједницама.
Из Крушевца смо донели и благослове наших светиња са Косова, јер је то врло близу, укључујући и Пећку патријаршију. Подсетили смо се страдања и мучеништва нашег народа, певајући песме и разговарајући о историји.
Данас славимо и Светог Спиридона Чудотворца, епископа из IV века. Он је учествовао на Првом васељенском сабору 325. године, где је Црква победила јерес аријанства. Свети Спиридон је, иако скроман пастир, био велики чудотворац. Описано је у његовом житију како је исцелио Констанција, сина цара Константина, када нико други није могао. Његова смиреност и благодат Божија били су очигледни свима.
Ми треба да се угледамо на њега и на друге светитеље, као што су Свети кнез Лазар и косовски мученици. Песма каже: „Тамо где њихове свете главе падоше, ту божури процветаше.“ Имамо велику и крстоваскрсну историју коју треба да чувамо. Крст који носимо као народ морамо изнети до краја.
Нажалост, постоје људи у нашем народу који су давно раскрстили са традицијом и окренули се идејама европског хуманизма. Ми, међутим, идемо путем философије по Богочовеку – Христу. За разлику од оних који решења траже на улицама, ми их тражимо у храмовима, у молитви и заједништву са светима. Црква је ту да обожи свој народ кроз Литургију, Свето Причешће и друге Свете Тајне.
Посебно се захваљујем свима који помажу овај храм, а нарочито команданту касарне г. Баљку и оцу Мирославу, свештенику који овде служи. Такође, честитам оцу Младену на његовом ђаконском чину. Ђаконска служба има посебну символику – она повезује олтар и народ. Желим му сваки Божији благослов да се труди и на војном и на ђаконском пољу.
Чули смо и о плановима за изградњу сале за потребе цркве и црквене општине, као и о могућности осликавања олтарског простора. Литургија је небескоземаљска стварност, и таква ће атмосфера бити створена у храму.
Бог нас позива да останемо православни Срби и да чувамо нашу Републику Српску, која је на разним ударима. Молимо се Господу да нас укрепи и благослови, да будемо са својим народом, Црквом и светитељима.
Бог вас благословио и свако добро даровао!
Посебну духовну радост представљало је рукоположење активног водника ове касарне, Младена Јеврића, у свештени чин ђакона.

На крају литургије, уз сарадњу са пуковником Мирославом Баљком, командантом касарне, за све присутне је у кругу касарне уприличена трпеза љубави.
Литургију је служио Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије.

Митрополита Фотија су у порти храма дочекали старешина храма, протонамесник Мирослав Тодоровић, заједно са свештеницима, ђаконима, комадантом касарне, војницима и верним народом.
У својој беседи током Литургије, митрополит Фотије је подсетио на значај Косовског завета, којим су се кнез Лазар и српски народ обавезали на веру, истину и слободу. Он је нагласио да је тај завет остао укорењен у историји и традицији српског народа. „Крст који носимо као народ морамо изнети до краја, следећи пример Светог кнеза Лазара и косовских мученика,“ рекао је митрополит Фотије у својој беседи у бијељинској касарни.
Часни оци, господине команданте касарне, уважена господо војници, браћо и сестре,
Леп је и благословен данашњи дан. Синоћ сам дошао из Епархије крушевачке, од владике Давида, где се посебно слави Свети кнез Лазар, наш косовски мученик, велики кнез и јунак. Тамо смо се Богу молили и Светом кнезу Лазару. Данас смо овде у цркви Светог кнеза Лазара у вашој касарни и имамо велику радост – добили смо новог ђакона, оца Младена, који ће у својој служби повезивати војску и ђаконску службу.
То је могуће јер су први монаси у општежитељним манастирима, које је основао Свети Пахомије Велики, били устројени по типику касарне. Свети Пахомије је, пре него што је постао монах, био војник. Анђели су му јавили да тако треба да устроји манастир, где ће мноштво монаха живети заједно. За разлику од њега, Свети Антоније је оснивач пустињачког монаштва, где монах живи сам или у малим заједницама.
Из Крушевца смо донели и благослове наших светиња са Косова, јер је то врло близу, укључујући и Пећку патријаршију. Подсетили смо се страдања и мучеништва нашег народа, певајући песме и разговарајући о историји.
Данас славимо и Светог Спиридона Чудотворца, епископа из IV века. Он је учествовао на Првом васељенском сабору 325. године, где је Црква победила јерес аријанства. Свети Спиридон је, иако скроман пастир, био велики чудотворац. Описано је у његовом житију како је исцелио Констанција, сина цара Константина, када нико други није могао. Његова смиреност и благодат Божија били су очигледни свима.
Ми треба да се угледамо на њега и на друге светитеље, као што су Свети кнез Лазар и косовски мученици. Песма каже: „Тамо где њихове свете главе падоше, ту божури процветаше.“ Имамо велику и крстоваскрсну историју коју треба да чувамо. Крст који носимо као народ морамо изнети до краја.
Нажалост, постоје људи у нашем народу који су давно раскрстили са традицијом и окренули се идејама европског хуманизма. Ми, међутим, идемо путем философије по Богочовеку – Христу. За разлику од оних који решења траже на улицама, ми их тражимо у храмовима, у молитви и заједништву са светима. Црква је ту да обожи свој народ кроз Литургију, Свето Причешће и друге Свете Тајне.
Посебно се захваљујем свима који помажу овај храм, а нарочито команданту касарне г. Баљку и оцу Мирославу, свештенику који овде служи. Такође, честитам оцу Младену на његовом ђаконском чину. Ђаконска служба има посебну символику – она повезује олтар и народ. Желим му сваки Божији благослов да се труди и на војном и на ђаконском пољу.
Чули смо и о плановима за изградњу сале за потребе цркве и црквене општине, као и о могућности осликавања олтарског простора. Литургија је небескоземаљска стварност, и таква ће атмосфера бити створена у храму.
Бог нас позива да останемо православни Срби и да чувамо нашу Републику Српску, која је на разним ударима. Молимо се Господу да нас укрепи и благослови, да будемо са својим народом, Црквом и светитељима.
Бог вас благословио и свако добро даровао!
Посебну духовну радост представљало је рукоположење активног водника ове касарне, Младена Јеврића, у свештени чин ђакона.

СВЕТИ СПИРИДОН БИЈЕЉИНА КАСАРНА ВОЈСКА МИРОСЛАВ БАЉАК РУКОПОЛОЖЕЊЕ