СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У ОСРЕТКУ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије данас је, у XXI недељу по Педесетници, 17. новембра, служио свету архијерејску Литургију у храму Светог апостола Луке у Осретку, у општини Станари.
Митрополита Фотија је у порти храма дочекао надлежни парох, јереј Немања Ј. Марковић, заједно са архијерејским намесником теслићким, протом Миладином Вуковићем, свештеницима, ђаконима и верним народом.
Током Литургије, митрополит Фотије се обратио присутнима беседом у којој је нагласио да нас „Причом о сејачу и семену Господ учи да само чисто срце доноси плод у вери“ као и да је „живот попут узбурканог мора, али уз молитву и подвиг задобијамо мир у Христу.“ (У наставку прочитајте целу беседу).
Часни оци, уважена господо, драга браћо и сестре, нека је благословен данашњи дан и наше сабрање у овом светом храму у Осретку. Био сам овде и раније, када су свештеници били отац Раде и пре њега прота Драгиша. Хвала Богу, парохија живи и дела дело Божје. Од када је отац Немања дошао, види се напредак, труд и подвиг, што данашње сабрање и показује.
Данас смо чули интересантну причу о сејачу и семену. Иако је много пута слушана, често се не удубљујемо у њен дубоки смисао. Ова прича обухвата читаву историју и мисију Цркве. Говори о Христу, који човечанству доноси реч Божју, јеванђеље и истину, постављајући питања: зашто и откуда човек, који је смисао његовог постојања и каква је његова есхатологија?
Прича је наизглед једноставна – Христос као сејач сеје реч Божју, али 50% људи је не прима због каменитог срца или трња које угуши семе. Друга половина је прихвата и доноси плод по тридесет, шездесет и сто – библијске мере. На Литургијама широм света ова прича се слуша, али се разуме у зависности од стања људског срца. Каменито срце настаје чак и од једне мисли против ближњег.
Духовна стања се непрестано мењају. Како је рекао Свети Порфирије, живот је попут узбурканог мора – од јутарње молитвене благочестивости до поподневних искушења и пада. Апостол Павле упозорава да се они који су се поистоветили са грехом, попут прељубника, крадљиваца и мужеложника, неће се спасити. Приче попут оне о безименом богаташу и Лазару уче нас да је важно какву личност изграђујемо – богаташу је све било подређено материјалном, док је Лазар задобио Царство Небеско.
Данас славимо Светог Илариона Великог, великог подвижника који је својим подвигом и обожењем достигао светост. Див са детињим срцем. Он је ходао по води, изгонио демоне и васкрсавао мртве. Сви смо позвани да задобијемо такво стање обожења личности.
Ових данас сам написао песму „Мали светосавци“ и надам се да ће ова деца ускоро моћи да је певају. Много је леп текст а говори о томе шта значи бити мали светосавац. То не значи бити екстремиста и искључив према другима како хоће да нас оптуже. Позвани смо да постанемо мали светосавци, васпитани на путу Светог Саве, који нас учи како се задобија вечни живот. У Карејској испосници Свети Сава није имао кревет, већ је одмарао на столици – симбол скромности и подвига.
Честитам оцу Бојану на рукоположењу у чин ђакона. Нека буде благословен и настави да служи Богу.
Захваљујем свима који помажу обнову овог храма и других светиња у нашој епархији. Старац Јефрем Аризонски је подигао 20 манастира у Америци, који су постали уточиште православним верницима. Манастири и светиње су места утехе, молитве и наде. Очувајмо их и наставимо да у њима налазимо снагу.
У наставку богослужења, митрополит Фотије је рукоположио вероучитеља Бојана Малиновића из Добоја у свештени чин ђакона.
За ревност и љубав према Цркви и српском народу, као и за активно учешће у животу парохије у Осретку, митрополит Фотије је доделио архијерејске грамате Александру Софићу, покрајинском секретару за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу АП Војводине, затим Александру Ђедовцу, директору Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону са седиштем у Новом Саду, као и другим заслужним појединцима.
Литургији је присуствовао велики број верника, као и угледни привредници и представници друштвене власти, укључујући Далибора Панића, саветника председника Владе Републике Српске, Александра Ристића, начелника општине Станари, и Зорана Лазића, председника скупштине општине Угљевик.
Сабрање је настављено у духу братске љубави уз свечану трпезу љубави.
Митрополита Фотија је у порти храма дочекао надлежни парох, јереј Немања Ј. Марковић, заједно са архијерејским намесником теслићким, протом Миладином Вуковићем, свештеницима, ђаконима и верним народом.
Током Литургије, митрополит Фотије се обратио присутнима беседом у којој је нагласио да нас „Причом о сејачу и семену Господ учи да само чисто срце доноси плод у вери“ као и да је „живот попут узбурканог мора, али уз молитву и подвиг задобијамо мир у Христу.“ (У наставку прочитајте целу беседу).
Часни оци, уважена господо, драга браћо и сестре, нека је благословен данашњи дан и наше сабрање у овом светом храму у Осретку. Био сам овде и раније, када су свештеници били отац Раде и пре њега прота Драгиша. Хвала Богу, парохија живи и дела дело Божје. Од када је отац Немања дошао, види се напредак, труд и подвиг, што данашње сабрање и показује.
Данас смо чули интересантну причу о сејачу и семену. Иако је много пута слушана, често се не удубљујемо у њен дубоки смисао. Ова прича обухвата читаву историју и мисију Цркве. Говори о Христу, који човечанству доноси реч Божју, јеванђеље и истину, постављајући питања: зашто и откуда човек, који је смисао његовог постојања и каква је његова есхатологија?
Прича је наизглед једноставна – Христос као сејач сеје реч Божју, али 50% људи је не прима због каменитог срца или трња које угуши семе. Друга половина је прихвата и доноси плод по тридесет, шездесет и сто – библијске мере. На Литургијама широм света ова прича се слуша, али се разуме у зависности од стања људског срца. Каменито срце настаје чак и од једне мисли против ближњег.
Духовна стања се непрестано мењају. Како је рекао Свети Порфирије, живот је попут узбурканог мора – од јутарње молитвене благочестивости до поподневних искушења и пада. Апостол Павле упозорава да се они који су се поистоветили са грехом, попут прељубника, крадљиваца и мужеложника, неће се спасити. Приче попут оне о безименом богаташу и Лазару уче нас да је важно какву личност изграђујемо – богаташу је све било подређено материјалном, док је Лазар задобио Царство Небеско.
Данас славимо Светог Илариона Великог, великог подвижника који је својим подвигом и обожењем достигао светост. Див са детињим срцем. Он је ходао по води, изгонио демоне и васкрсавао мртве. Сви смо позвани да задобијемо такво стање обожења личности.
Ових данас сам написао песму „Мали светосавци“ и надам се да ће ова деца ускоро моћи да је певају. Много је леп текст а говори о томе шта значи бити мали светосавац. То не значи бити екстремиста и искључив према другима како хоће да нас оптуже. Позвани смо да постанемо мали светосавци, васпитани на путу Светог Саве, који нас учи како се задобија вечни живот. У Карејској испосници Свети Сава није имао кревет, већ је одмарао на столици – симбол скромности и подвига.
Захваљујем свима који помажу обнову овог храма и других светиња у нашој епархији. Старац Јефрем Аризонски је подигао 20 манастира у Америци, који су постали уточиште православним верницима. Манастири и светиње су места утехе, молитве и наде. Очувајмо их и наставимо да у њима налазимо снагу.
У наставку богослужења, митрополит Фотије је рукоположио вероучитеља Бојана Малиновића из Добоја у свештени чин ђакона.
За ревност и љубав према Цркви и српском народу, као и за активно учешће у животу парохије у Осретку, митрополит Фотије је доделио архијерејске грамате Александру Софићу, покрајинском секретару за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу АП Војводине, затим Александру Ђедовцу, директору Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону са седиштем у Новом Саду, као и другим заслужним појединцима.
Сабрање је настављено у духу братске љубави уз свечану трпезу љубави.
