МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ ПОВОДОМ КРСНЕ СЛАВЕ ИГУМАНА МАНАСТИРА У Д. БИШЊИ

У четвртак, 31. октобра 2024. године, када Црква молитвено прославља Светог Апостола и Јеванђелисту Луку и Светог Петра, Митрополита цетињског, Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Доњој Бишњи код Дервенте.

Митрополиту Фотију саслуживало је више свештеника из Епархије зворничко-тузланске, а били су присутни гости из других епархија, који су дошли да молитвено подрже оца Симеона, игумана манастира, поводом његове крсне славе.

Светог Апостола и Јеванђелисту Луку као крсну славу прослављају архимандрит Симеон Обреновић, игуман ове свете обитељи, и јеромонах Авакум Стјепановић, сабрат манастира. Након причешћа Светим Даровима, митрополит Фотије је са свечарима, верним народом и свештенством преломио славски колач.

Током Литургије, митрополит Фотије се обратио сабраном народу беседом у којој је нагласио: "Послушање и смирење основне су монашке врлине које узводе ка Царству Небеском." (у наставку прочитајте целу беседу).

Часни оци, високопреподобни оче игумане, драга братијо, налазимо се у светој обитељи – нашем манастиру Бишња. У манастирима није потребно много говорити. У манастирима треба тиховати, подвизавати се, улазити у себе и своје срце, тражећи нетварну Божју благодат, нетварну таворску светлост. Ако човек то достигне, дотакао је Царство Небеско.

Често читамо одељак у Јеванђељу који говори о Преображењу на Тавору. У њему Христос каже да постоје људи који ће, још у овом животу, видети тајну Царства Небеског. То је та сила Царства Небеског коју су доживљавали свети исихасти, подвижници, молитвеници – људи који су се распели за свет, и свет себи, и постали нова твар у Христу. Они су постали Нови Адам. Пут ка обожењу личности јесте пут виђења нетварне светлости у срцу. Зато монаси ћуте и живе у послушању, молећи се Богу.

Послушање је изузетна врлина. Христос је био послушан до смрти на Крсту. Дакле, сва друга послушања лакша. Послушање нас узводи у духовне висине. Старац Јефрем Катунакијски, који је 43 године био послушник на Светој Гори, видео је нетварну светлост на Жртвенику и био сведок како Дух Свети претвара Дарове. Он је говорио да се послушањем задобија Царство Небеско.

Пишући ових дана песме, споменуо сам Свете старце Пајсија и Порфирија. Старац Порфирије, 33 године духовник у Атини, вратио се на Свету Гору, где се смирено упокојио. Желећи да остане непознат, нагласио је да не треба знати за његов гроб, да поклоници не ремети мир Свете Горе. То је пут смирења који су треба да следимо.

Честитам нашем оцу игуману Симеону крсну славу. То је наш српски обичај и благослов који треба чувати. Сви чувамо јединство светог предања, било да се ради о кољиву за покојне које је традиција код Грка или другим обичајима у православним народима.

Сетимо се и старца Гаврила Грузијског о коме сам писао ових дана, који је јавно запалио слику комунистичког идола Лењина, храбро исповедајући веру у време бољшевизма. Говорио је о опасностима екуменизма, називајући га највећом јереси. То је пошаст која покушава да уздрма темеље Православља. Слично је о томе и авва Јустин Ћелијски говорио. Екуменизам учи да Црква није једно Тело Христово, него да постоји много „цркава.“ Монаси египатски нпр. су излазили из својих келија и манастира само када је требало бранити Православље.

Оче игумане, благословите. Нека је Богом благословен данашњи дан. Свети јеванђелист Лука и Свети Петар Цетињски нека буду са овом обитељи, помажући нашем игуману, братији и свима нама широм наше Цркве. Живели! Бог благословио и даровао вам свако добро!

По завршетку Литургије, у манастирској трпезарији за све присутне припремљена је трпеза љубави, продужетак молитвеног сабрања у славу овог великог празника и крсне славе игумана.