Епископ Фотије: СВАКО ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА ЈЕ ПОБЕДА ВЕРЕ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
У суботу 2. септембра 2023.године, у мјесту Горњи Локањ које се налази на путу између Бијељине и Зворника, Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије освештао је новосаграђени храм посвећен Преносу моштију светог Николаја Мирликијског.
Домаћин и старјешина храма протојереј-ставрофор Драженко Вукотић дочекао је свог епископа са браћом свештеницима и мноштвом вјерника сабраних у славу Божију.
Храм је ктиторски, а цјелокупну изградњу је финансирао господин Милош Стјепановић из Горњег Локања кога је Преосвећни владика Фотије одликовао орденом светог краља Драгутина – преподобног Теоктиста, највишим одликовањем Епархије зворничко-тузланске.
Преосвећни владика Фотије обратио се ријечима поуке свим присутним за трпезом љубави:
Дозволите ми да вас са неколико речи поздравим сада за трпезом љубави која је продужетак Свете Литургије и свечаног чина који смо данас обавили, освећења храма Преноса моштију светога Николаја Мирликијског овде у Горњем Локању.
Лепо је данас бити овде у једној радости која је и духовна и земаљска. Нама треба Бог и заједница са Њим али нам треба заједница и са пријатељима, кумовима и са свим људима са којима седимо за трпезом љубави. Требају нам и наши људи који су у иностранству, као што је брат Милош из Цириха који је главни ктитор овога светог храма. Данас смо га одликовали орденом светог краља Драгутина, највишим одликовањем наше Епархије зворничко-тузланске. Потпуно заслужено и ја му још једном честитам. Његов пример је добра порука за све људе који живе у иностранству да не забораве свој родни крај и своју родну груду, а посебно своје светиње. Јер, светиње нас чувају и на Косову и Метохији, и у Црној Гори и манастиру Острогу, и на Светој Гори у Хиландару и по читавом земаљском шару где живе православни Срби. Срби имају свој Косовски завет, Срби имају своју православну веру и тога треба да се држимо браћо и сестре. Наравно, темељ и котва треба да буде наша матица Србија, као и Република Српска у којој јесмо и која је утемељена управо на идеалима Немањића, светога краља Милутина, и светога краља Драгутина овде на нашим просторима. Веома је битно да се не изгубимо. Ја сам једно време студирао у Немачкој и знам добро шта значи бити у страном свету. У страном свету да би се очувао мораш прво да сачуваш свој језик, културу, писмо, идентитет. По логици ствари, све је то нападнуто кад си мањина у некој заједници. Наравно, не мора да значи да је та средина лоша према теби, али ти си ту мањина и није лако да се очуваш. Није лако нашим људима да се очувају у Америци, Европи или било где да живе. Али, ако имамо везу са својим родним крајем, са својим темељима, са својим изворима онда ће се наћи времена да људи дођу на годишњи одмор својој кући, својој светињи да се виде са својим старим пријатељима и да то буде наша заједница, јер је Православље оно што нас повезује. Православље је изнад свих земаљских институција. Ми се трудимо, овде у Епархији зворничко-тузланској да негујемо добре везе са дијаспором. Људи су у дијаспору одлазили у разним временима. Неки су отишли одмах после Другог светског рата јер им није било живота на овим просторима. Други су одлазили '60-их година из економских разлога. Последњи су ишли због ратова '90-их година. Имамо многих који странствују. Али ми би требали, поготово људи који воде државу, да омогуће да се ти људи врате на ове просторе. Да буду слободни, да буду Срби а не да се плаше да кажу да су Срби. Да говоре својим језиком и негују своје обичаје и своју православну веру. Али треба то омогућити. Треба тим људима омогућити да улажу овде. Неки су успешни пословни људи. Зашто би улагали по иностранству, нека тај капитал уложе овде и нека запосле Србе који живе на овим просторима. Много тога би могло да се уради у заједници са дијаспорома, али да ли то чинимо, не знам. У сваком случају, Црква чини јер нас обједињује Светом Литургијом и заједничком љубављу према Господу и нашим ближњима.
Нека сте Богом благословени. Увек се радујем кад освећујемо нови храм јер је то победа вере, победа Православља у ово наше време. Ту ће људи долазити да се Богу моле. Долазиће деца да се крштавају. То је наша будућност и ми ћемо овде опстати на простору Републике Српске са својим светињама и са својим Православљем. Све друге људе и вере поштујемо и уважавамо, али ми желимо да будемо православни Срби и да нас нико не спречава и да нам то забрањује. Ето, то је порука.
Желим да се увек у здрављу и весељу виђамо. Биће још освећења, млади су свештеници у нашој епархији. Имамо близу двадесет манастира и у сваком има некога, живи су. То су наше духовне оазе. У манастир Тавна, који је овде у близини, долазе људи из других вера и крштавају се. Прилазе православљу. Тек сада многи откривају православље и зато ми треба на прави начин да посведочимо на овим нашим окупљанима, али и ви који живите по белом свету где вас је промисао Божји одвео.
Хвала свима који су помогли да се ова црква изгради. Поготово се још једном захваљујем брату Милошу. Он треба да буде пример свима нама како се треба односити према својој Цркви и своме родном крају.
Његовом Преосвештенству данас су у Христовој оданости и братској љубави саслуживали: протојереј-ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намјесник зворнички; протојереј Дарко Перић, парох пилички те протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, епархијски ђакони.
Након чина освећења и одслужене Свете Литургије, у порти храма у Доњем Локању припремљено је послужење за све вјернике и народно весеље.
Данашњој свечаности молитвено је присуствовао и градоначелник Зворника г. Бојан Ивановић.
Домаћин и старјешина храма протојереј-ставрофор Драженко Вукотић дочекао је свог епископа са браћом свештеницима и мноштвом вјерника сабраних у славу Божију.
Храм је ктиторски, а цјелокупну изградњу је финансирао господин Милош Стјепановић из Горњег Локања кога је Преосвећни владика Фотије одликовао орденом светог краља Драгутина – преподобног Теоктиста, највишим одликовањем Епархије зворничко-тузланске.
Преосвећни владика Фотије обратио се ријечима поуке свим присутним за трпезом љубави:
Дозволите ми да вас са неколико речи поздравим сада за трпезом љубави која је продужетак Свете Литургије и свечаног чина који смо данас обавили, освећења храма Преноса моштију светога Николаја Мирликијског овде у Горњем Локању.
Лепо је данас бити овде у једној радости која је и духовна и земаљска. Нама треба Бог и заједница са Њим али нам треба заједница и са пријатељима, кумовима и са свим људима са којима седимо за трпезом љубави. Требају нам и наши људи који су у иностранству, као што је брат Милош из Цириха који је главни ктитор овога светог храма. Данас смо га одликовали орденом светог краља Драгутина, највишим одликовањем наше Епархије зворничко-тузланске. Потпуно заслужено и ја му још једном честитам. Његов пример је добра порука за све људе који живе у иностранству да не забораве свој родни крај и своју родну груду, а посебно своје светиње. Јер, светиње нас чувају и на Косову и Метохији, и у Црној Гори и манастиру Острогу, и на Светој Гори у Хиландару и по читавом земаљском шару где живе православни Срби. Срби имају свој Косовски завет, Срби имају своју православну веру и тога треба да се држимо браћо и сестре. Наравно, темељ и котва треба да буде наша матица Србија, као и Република Српска у којој јесмо и која је утемељена управо на идеалима Немањића, светога краља Милутина, и светога краља Драгутина овде на нашим просторима. Веома је битно да се не изгубимо. Ја сам једно време студирао у Немачкој и знам добро шта значи бити у страном свету. У страном свету да би се очувао мораш прво да сачуваш свој језик, културу, писмо, идентитет. По логици ствари, све је то нападнуто кад си мањина у некој заједници. Наравно, не мора да значи да је та средина лоша према теби, али ти си ту мањина и није лако да се очуваш. Није лако нашим људима да се очувају у Америци, Европи или било где да живе. Али, ако имамо везу са својим родним крајем, са својим темељима, са својим изворима онда ће се наћи времена да људи дођу на годишњи одмор својој кући, својој светињи да се виде са својим старим пријатељима и да то буде наша заједница, јер је Православље оно што нас повезује. Православље је изнад свих земаљских институција. Ми се трудимо, овде у Епархији зворничко-тузланској да негујемо добре везе са дијаспором. Људи су у дијаспору одлазили у разним временима. Неки су отишли одмах после Другог светског рата јер им није било живота на овим просторима. Други су одлазили '60-их година из економских разлога. Последњи су ишли због ратова '90-их година. Имамо многих који странствују. Али ми би требали, поготово људи који воде државу, да омогуће да се ти људи врате на ове просторе. Да буду слободни, да буду Срби а не да се плаше да кажу да су Срби. Да говоре својим језиком и негују своје обичаје и своју православну веру. Али треба то омогућити. Треба тим људима омогућити да улажу овде. Неки су успешни пословни људи. Зашто би улагали по иностранству, нека тај капитал уложе овде и нека запосле Србе који живе на овим просторима. Много тога би могло да се уради у заједници са дијаспорома, али да ли то чинимо, не знам. У сваком случају, Црква чини јер нас обједињује Светом Литургијом и заједничком љубављу према Господу и нашим ближњима.
Нека сте Богом благословени. Увек се радујем кад освећујемо нови храм јер је то победа вере, победа Православља у ово наше време. Ту ће људи долазити да се Богу моле. Долазиће деца да се крштавају. То је наша будућност и ми ћемо овде опстати на простору Републике Српске са својим светињама и са својим Православљем. Све друге људе и вере поштујемо и уважавамо, али ми желимо да будемо православни Срби и да нас нико не спречава и да нам то забрањује. Ето, то је порука.
Желим да се увек у здрављу и весељу виђамо. Биће још освећења, млади су свештеници у нашој епархији. Имамо близу двадесет манастира и у сваком има некога, живи су. То су наше духовне оазе. У манастир Тавна, који је овде у близини, долазе људи из других вера и крштавају се. Прилазе православљу. Тек сада многи откривају православље и зато ми треба на прави начин да посведочимо на овим нашим окупљанима, али и ви који живите по белом свету где вас је промисао Божји одвео.
Хвала свима који су помогли да се ова црква изгради. Поготово се још једном захваљујем брату Милошу. Он треба да буде пример свима нама како се треба односити према својој Цркви и своме родном крају.
Његовом Преосвештенству данас су у Христовој оданости и братској љубави саслуживали: протојереј-ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намјесник зворнички; протојереј Дарко Перић, парох пилички те протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, епархијски ђакони.
Након чина освећења и одслужене Свете Литургије, у порти храма у Доњем Локању припремљено је послужење за све вјернике и народно весеље.
Данашњој свечаности молитвено је присуствовао и градоначелник Зворника г. Бојан Ивановић.
