МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ У МАНАСТИРУ ТАВНА: Наш народ је распет, али дубоко у њему живи Бог и православна вера
„Наш народ је обремењен, распињан и распет непрестано, али се морамо борити. Наша Црква свој народ никада није оставила. Негде дубоко у нашем народу живи Бог, живи истина, живи наша православна вера, и то је оно што нам даје наду”, поручио је данас Његово високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије током литургијског сабрања у манастиру Тавна. Високопреосвећени је нагласио да управо у време када многи силни и богати људи не хају ни за шта и немају страха Божијег, верни народ свој духовни путоказ мора пронаћи у Светим оцима и уском путу Светог Саве који води у Царство Небеско.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас, у Недељу трећу по Педесетници, Свету архијерејску литургију у древној немањићкој задужбини, манастиру Тавна, уз саслужење умировљеног епископа Константина (Ђокића).
Митрополита Фотија у порти храма Свете Тројице дочекале су сестре манастира на челу са игуманијом Анастасијом (Илић), која је на челу ове свете обитељи, као и архијерејски намесник угљевичко–јањски протојереј-ставрофор Александар Тешић, свештеници, ђакони и верни народ.
У току Свете Литургије митрополит Фотије је рукоположио ђакона Стевана Митровића из Доњег Жабара у чин свештеника.
Сабрање је завршено трпезом љубави коју су приредиле сестре манастира Тавна.
Манастир Тавна је најстарија духовна оаза под Мајевицом и једно од светих места које вековима чува идентитет нашег народа.
У наставку можете прочитати комплетан текст надахнуте беседе митрополита зворничко-тузлански г. Фотија:
Ваше високопреосвештенство, високопреподобна мати игуманијо, часни оци, драга браћо и сестре, драги ходочасници. Ево, данас смо имали велики благослов да смо на овој Светој литургији рукоположили брата Стевана у чин свештеника. Он је млад човек, био је две године ђакон, а сада је рукоположен за свештеника, јер ће се вероватно летос указати прилика да добије своју парохију. Тада ће служити као свештеник, као пастир словеснога стада Божијег овде у нашој Зворничко-тузланској епархији.
То је велики благослов кад један млад човек прима на себе иго Христово, прима на себе јарам Христов, да заједно са нама који смо ту носи крст Господњи и сведочи Јеванђеље Господа нашег Исуса Христа. Нема ништа веће на земљи од те службе. Али, верујте да нема ни службе која је толико тешка, толико одговорна и толико распињућа као што је служба свештеника или монаха, или било кога ко живи црквеним, духовним животом.
Тако је и са нашим братом Стеваном. Ја му желим свако добро. Да се труди као што се трудио док је био ђакон, да се труди тако и сада као свештеник. Ту ће сигурно бити више посла и више контакта са народом. Треба носити бремена нашега народа. Наш народ је обремењен; наш народ је распињан и распет непрестано, и треба се борити. Наша Црква никада није оставила наш народ, то је очигледно.
Према томе, и млади људи морају се томе учити, да буду такви. Ево, имали смо сада у Београду тај један чудесни доживљај – да се милион људи поклонило Појасу Пресвете Богородице. То је чудо чак и за неки велики народ. Тај појас је ишао и по Европи, ишао је и у Русију, па је питање да ли је и тамо толико људи дошло да му се поклони.
Негде дубоко, браћо и сестре, у нашем народу живи Бог, живи истина, живи наша православна вера, и то је оно што нам даје наду. А наши млади свештеници треба све то некако да усмере ка богослужењу, ка Цркви, ка добрим делима, ка животу по Богу и по заповестима Божијим. То је његова мисија, то је његово дело.
Наравно, ако му нешто није јасно или не може сам да схвати, ту су архијерејски намесници, ту су старији свештеници и они ће увек помоћи. Ту су и наши игумани или игуманије из наших манастира, који ће га посаветовати, као и било кога другог када потражи помоћ.
Још једном вам захваљујем што сте дошли у оволиком броју. Желим да поздравим наше људе из Ваљевске епархије, из Осечине, који су данас дошли овде у нашу светињу, манастир Тавну. Имамо тамо две велике светиње: Светог владику Николаја и Светог аву Јустина Ћелијског. Поздравите нам владику Исихија кад га будете видели. Ми смо из истог манастира, манастира Ковиља, и заједно смо тамо монашке дане проводили.
Нека Бог благослови све вас, да чувамо своје светиње. Чувајући светиње – чувамо себе, чувамо своју душу, чувамо своје предање и чувамо себе за време када будемо на суду Божијем, браћо и сестре. Дакле, све ће ово бити и проћи, али сви идемо на суд Божији.
Многи људи, који данас нису ни верујући, имају силан новац, богати су. Не хају ни за шта; Бога се не боје, а људи се не стиде. Они не мисле ни на суд Божији, ни на какав морални закон. Ми не треба од њих да учимо, него треба да учимо од Светих отаца наше Цркве и преподобних матера, који су увек ишли правим, уским путем – путем којим је ишао Свети Сава, а који нас води у Царство Небеско. Бог вас благословио и свако добро даровао!
Митрополита Фотија у порти храма Свете Тројице дочекале су сестре манастира на челу са игуманијом Анастасијом (Илић), која је на челу ове свете обитељи, као и архијерејски намесник угљевичко–јањски протојереј-ставрофор Александар Тешић, свештеници, ђакони и верни народ.
У току Свете Литургије митрополит Фотије је рукоположио ђакона Стевана Митровића из Доњег Жабара у чин свештеника.
Сабрање је завршено трпезом љубави коју су приредиле сестре манастира Тавна.
Манастир Тавна је најстарија духовна оаза под Мајевицом и једно од светих места које вековима чува идентитет нашег народа.
У наставку можете прочитати комплетан текст надахнуте беседе митрополита зворничко-тузлански г. Фотија:
Ваше високопреосвештенство, високопреподобна мати игуманијо, часни оци, драга браћо и сестре, драги ходочасници. Ево, данас смо имали велики благослов да смо на овој Светој литургији рукоположили брата Стевана у чин свештеника. Он је млад човек, био је две године ђакон, а сада је рукоположен за свештеника, јер ће се вероватно летос указати прилика да добије своју парохију. Тада ће служити као свештеник, као пастир словеснога стада Божијег овде у нашој Зворничко-тузланској епархији.
То је велики благослов кад један млад човек прима на себе иго Христово, прима на себе јарам Христов, да заједно са нама који смо ту носи крст Господњи и сведочи Јеванђеље Господа нашег Исуса Христа. Нема ништа веће на земљи од те службе. Али, верујте да нема ни службе која је толико тешка, толико одговорна и толико распињућа као што је служба свештеника или монаха, или било кога ко живи црквеним, духовним животом.
Тако је и са нашим братом Стеваном. Ја му желим свако добро. Да се труди као што се трудио док је био ђакон, да се труди тако и сада као свештеник. Ту ће сигурно бити више посла и више контакта са народом. Треба носити бремена нашега народа. Наш народ је обремењен; наш народ је распињан и распет непрестано, и треба се борити. Наша Црква никада није оставила наш народ, то је очигледно.
Према томе, и млади људи морају се томе учити, да буду такви. Ево, имали смо сада у Београду тај један чудесни доживљај – да се милион људи поклонило Појасу Пресвете Богородице. То је чудо чак и за неки велики народ. Тај појас је ишао и по Европи, ишао је и у Русију, па је питање да ли је и тамо толико људи дошло да му се поклони.
Негде дубоко, браћо и сестре, у нашем народу живи Бог, живи истина, живи наша православна вера, и то је оно што нам даје наду. А наши млади свештеници треба све то некако да усмере ка богослужењу, ка Цркви, ка добрим делима, ка животу по Богу и по заповестима Божијим. То је његова мисија, то је његово дело.
Наравно, ако му нешто није јасно или не може сам да схвати, ту су архијерејски намесници, ту су старији свештеници и они ће увек помоћи. Ту су и наши игумани или игуманије из наших манастира, који ће га посаветовати, као и било кога другог када потражи помоћ.
Још једном вам захваљујем што сте дошли у оволиком броју. Желим да поздравим наше људе из Ваљевске епархије, из Осечине, који су данас дошли овде у нашу светињу, манастир Тавну. Имамо тамо две велике светиње: Светог владику Николаја и Светог аву Јустина Ћелијског. Поздравите нам владику Исихија кад га будете видели. Ми смо из истог манастира, манастира Ковиља, и заједно смо тамо монашке дане проводили.
Нека Бог благослови све вас, да чувамо своје светиње. Чувајући светиње – чувамо себе, чувамо своју душу, чувамо своје предање и чувамо себе за време када будемо на суду Божијем, браћо и сестре. Дакле, све ће ово бити и проћи, али сви идемо на суд Божији.
Многи људи, који данас нису ни верујући, имају силан новац, богати су. Не хају ни за шта; Бога се не боје, а људи се не стиде. Они не мисле ни на суд Божији, ни на какав морални закон. Ми не треба од њих да учимо, него треба да учимо од Светих отаца наше Цркве и преподобних матера, који су увек ишли правим, уским путем – путем којим је ишао Свети Сава, а који нас води у Царство Небеско. Бог вас благословио и свако добро даровао!
МАНАСТИР ТАВНА ЕПИСКОП КОНСТАНТИН ИГУМАНИЈА АНАСТАСИЈА РУКОПОЛОЖЕЊЕ
