Митрополит Фотије - ВЛАДИКА, БРАТ МИЛУТИН
ВЛАДИКА, БРАТ МИЛУТИН
Сетих се ових дана
у Господу брата Милутина!
блаженопочившег Епископа ваљевског,
кога сам као студент Теологије
у манастиру Каони упознао
и помагао му при обиласку
и опслуживању парохије
манастира Каона
Обилазећи ту парохију
са оцем Милутином,
тада игуманом манастира Каона,
осетио сам лепоту и скромност
српског села
и благочестивост и срдачност
српског народа тога краја,
оца Милутина су као свога дочекивали,
и када смо после краћег
молитвеног обреда из куће одлазили,
благослови и поздрави тога народа
и даље су нас пратили
Ја сам тада као студент,
повремено долазио у манастир Каону
да се учим богослужбеном поретку и типику,
па сам са благословом,
на манастирским богослужењима,
на вечерњу и јутрењу,
помагао и читао за певницом,
тако сам у неком смислу,
изнутра упознао живот и мисију
ове дивне светиње
- манастира Каоне
Тада је у манастиру још живео
велики и дивни Старац Теофило,
продуховљени старац дуге браде,
ученик Светог авве Јустина Ћелијског,
са њим је сваки проведен минут био
велики благослов,
Старац је био тих, молитвен,
није много говорио,
али је веома јак утисак остављао,
а ликом је изгледао као да је
са средњовековне фреске сишао
И како Бог све по Своме
тајанственом Промислу устројава,
игуман Милутин би касније
за Епископа ваљевског изабран,
на општу радост тога народа,
владика Милутин је био човек
веома суптилне, лепршаве душе,
увек братски расположен,
када смо касније заједно
на неким црквеним скуповима
и седницама бивали,
сећали бисмо се тога каонског периода,
када је он био игуман, а ја помоћник,
оно што се у личности
владике Милутина могло препознати
било је да је одрастао и васпитаван
у једној здравој монашкој атмосфери,
а како и не би,
када је тај манастир својевремено
често посећивао Свети авва Јустин Ћелиски
и многе од отаца је духовно руководио,
међу њима и Старца Теофила
Владика Милутин,
иако меке и префињене душе,
када би се повела реч о чистоти вере
и одбрани Православља,
у тренутку је постајао исповедник
и као да се у њему
осећао дух Ћелија и Лелића,
јер је он одрастао и васпитаван
уз кивоте највећих српских Светитеља
нашега доба,
зато су и његове беседе
биле понекад као мач оштар
са обе стране,
да истину од неистине одваја
и да он сам по своме дару и моћима
буде чувар Православља
Митрополит Фотије
