СВЕЧАНО ОТВОРЕНА ЕПАРХИЈСКА РИЗНИЦА – ОБРАЋАЊЕ МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
БИЈЕЉИНА, 30. ЈУНА - Ризница Епархије зворничко-тузланске свечано је отворена у Бијељини у присуству Његове светости патријарха српског Порфирија и више архијереја Српске православне цркве /СПЦ/. Његово високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански Фотије рекао је, обраћајући се присутнима на отварању Ризнице, да је све њих данас благодат Божија сабрала у Бијељини, граду бјелине, граду свјетлости, да отворе Ризницу Лонгин-Зограф Епархије зворничко-тузланске.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, часни оци, драга браћо и сестре!
Ево нас данас благодат Божија сабра овде у Бијељини, граду бијелине, граду светлости, да отворимо Ризницу Лонгин - Зограф, Епархије зворничко-тузланске. Драма ове Ризнице је велика, јер је она прошла све што је прошао наш српски народ у рату деведесетих. Ризница је, хвала Богу и бригом и старањем одговорних људи сачувана, и ево од данас ће бити свечано отворена и људи ће је моћи посетити и видети овако очишћену и украшену.
Морам рећи да су господин Зоран Вапа и његови људи из Завода (Покрајински завод за заштиту споменика културе) у Новом Саду, као о сви други који су радили на рестаурацији икона и предмете које у овој ризници видите, а неки од њих су из мртвих враћени, јер су били потпуно црни, а сада после после уложеног труда и рада, хвала Богу, зраче светлошћу.
Ово је велики дан за нашу Епархију и за Српску Православну Цркву. Наша Ризница Лонгин - Зограф ће од данас наставити своју мисију, јер ће људи моћи да је посете и погледају и сазнају колико богатство Православља ова Ризницом носи у себи. Морамо рећи да је то првенствено унутрашње духовно благо које видимо у смиреним погледима икона, у освећеним богослужбеним предметима и утварама, у старим рукописним књигама и у величанственим свештеничким одеждама. Све то заједно чини једну целину - ову Ризницу, која одише смирењем а не гордошћу и зрачи унутрашњим духовним достојанством и узвишеношћу.
У светом Јеванђељу се каже да добар домаћин из своје ризнице износи и старо и ново. У библијском смислу старо је оно што је свети Максим Исповедник називао сенком - сенком будућих добара, то је оно што је у Старом Завету наговештавано преко Закона и Пророка а оствариће се у Христу.
Нови Завет је код светог Максима Исповедника али и код других Отаца, поистовећен са иконом - иконом будућих добара. Света Литургија Православне Цркве је икона Царства Небеског, што значи да је она извор целокупног светотајинског живота оствареног у Христу. У Тајни Његовог Оваплоћења, Крштења на реци Јордану, Преображења на гори Тавору и Страдања Његовог на крсту којим Господ смрт победи, а Васкрсењем дарова свету Живот Вечни. Вазнесењем на небеса, Он седе са десне стране Оца, одакле на ученике и Цркву Своју ниспосла Духа Светога Који од Оца исходи. А свети ангели приликом Вазнесења Христовог рекоше да ће Господ као што се сада узноси на небо, тако и Други пут доћи да свету суди. И све ово горе поменуто, ми називамо Тајном Христа коју предокушамо и у којој учествујемо у светотајинском и литургијском животу Цркве. Причешћујући се на светој Литургији Живим Христом, ми се пројављујемо као Црква Бога Живога и постајемо једно са Њим и са ближњима својим.
Оци су говорили, а посебно свети Максим Исповедник да из периода Иконе, Црква Божија улази у трећи период - период Истине. То ће бити коначна есхатолошка реалност, стање Будућег века и наступиће после Другог доласка Христовог, Суда Божијег и установљења Царства Небеског. Тако су Оци говорили и доживљавали читаву библијску историју, као сенку, икону и истину, а слично су видели и духовни живот верујућих, јер је он прожет светотајинским животом Цркве, која је Дом Оца, Тело Христово и Ризница Духа Светога.
Православна Црква је Црква Иконе. Христос је икона Бога Оца, а ми крштени људи смо иконе Христове. Теологија иконе се темељи на вери у Оваплоћење Христово - Логос постаде тело - Ο Λόγος σάρξ εγένετο (Јн 1,14) и настани се међу нама по благодати и Истине. Зато је у Цркви све иконично, све литургијско, јер нас уводи у Тајну Христа, Тајну Спасења и Вечног Живота.
Предање каже да су у најранија времена, када је Црква била гоњена и када су се Литургије служиле по кућама и скривеним местима, у њима су увек биле иконе, бар Господа и Пресвете Богородице. Православље је једно са Иконом, зато је свети Василије Велики говорио борећи се против иконобораца и оних који нису разумели Тајну Иконе: - Ми се не клањамо материји иконе, камену или дрвету, већ Прволику. То се првенствено мислило на икону Христову, али и на све друге иконе охристовљених и обожених људи у Цркви.
Црква је читав 8. и почетак 9. века водила борбу против иконобораца, који под утицајем јудаизам и ислама нису разумели Тајну Иконе, потврђујући тиме да су остали у простору сенке, о којој смо говорили у уводном делу. Нажалост, слично се десило и са западним хришћанима јер су они после 7. Васељенског сабора, уместо да прихвате теологију иконе и учење Цркве о њој, удаљили се од иконе. Највише због утицаја световних власти, тј. Карла Великог који је у то време почео да гради своје велико Западно царство које је требало бити пандан Источном православном византијском царству. Иконоборци су велику мржњу према иконама показивали да су их чак спаљивали и на разне друге начине уништавали. Блажа форма иконоборства је она, када су иконе на висину подигнуте да их хришћани не би могли целивати. Многи Оци и преподобне Матере су пострадали у време иконоборства. Они су својим мучеништвом посведочили Истину, истину светих икона, која се темељи на Оваплоћењу Бога Логоса. Стога је свети Атанасије Велики говорио: - Бог је у Христу постао човек да би ми људи постали богови по благодати. То је мисија и призив иконе, она нас узводи пуноћи живота у Христу, коју су Оци називали обожењем личности.
Црква Христова је после великог мучеништва и страдања у борби са иконоборством доживела велику победу. Победу теологије иконе на 7. Васељенском сабору, када ће бити установљен и велики празник Победе Православља, победе Цркве над свим јересима и свим лажним учењима. Икона Христова, као и других светитеља, су сведоци и потврда свега горе реченог. Зато Бог даде да се многе иконе у то време пројаве као чудотворне, да исцељују болести и јачају људе у вери. Кућа верујућих хришћана - домаћа Црква је незамислива без икона, јер иконе пројављују свеприсутност Божију. Оне сабирају, оне позивају на молитву. Иконе освећују и простор и време.
О свему томе и о много чему другоме могли бисмо говорити данас приликом отварања наше Ризнице Лонгин - Зограф овде у Бијељини, али биће надамо се прилике. Биће прилике када људи дођу и посете ову Ризницу. Чуће много тога о икони, о овој Ризници и њеној историји, о Православној вери и Спасењу, о лепоти Лика Христовог који се чува у Православљу, о духовној лепоти црквених химни и песама које написаше велики Оци и химнографи, од којих неке и овде на иконама видимо. И ова црквена Ризница као и многе друге у нашој Цркви, својим језиком нас уводе у Тајну Царства Небеског и зато и јесу велико богатство и културно благо једног народа, које искључиво припада том народу и његовој Цркви.
Благословите Ваша Светости и ви браћо Архијереји, часни оци и сви ви овде присутни. Учинили сте нам велику част вашим доласком и ми вам на томе благодаримо. Ова Ризница векове у себи носи и говори и сведочи, да смо једно у Христу и једно у Истини. То је наш пут Спасења, пут Богочовека. Амин.
Митрополит зворничко-тузлански Фотије
Ево нас данас благодат Божија сабра овде у Бијељини, граду бијелине, граду светлости, да отворимо Ризницу Лонгин - Зограф, Епархије зворничко-тузланске. Драма ове Ризнице је велика, јер је она прошла све што је прошао наш српски народ у рату деведесетих. Ризница је, хвала Богу и бригом и старањем одговорних људи сачувана, и ево од данас ће бити свечано отворена и људи ће је моћи посетити и видети овако очишћену и украшену.
Морам рећи да су господин Зоран Вапа и његови људи из Завода (Покрајински завод за заштиту споменика културе) у Новом Саду, као о сви други који су радили на рестаурацији икона и предмете које у овој ризници видите, а неки од њих су из мртвих враћени, јер су били потпуно црни, а сада после после уложеног труда и рада, хвала Богу, зраче светлошћу.
Ово је велики дан за нашу Епархију и за Српску Православну Цркву. Наша Ризница Лонгин - Зограф ће од данас наставити своју мисију, јер ће људи моћи да је посете и погледају и сазнају колико богатство Православља ова Ризницом носи у себи. Морамо рећи да је то првенствено унутрашње духовно благо које видимо у смиреним погледима икона, у освећеним богослужбеним предметима и утварама, у старим рукописним књигама и у величанственим свештеничким одеждама. Све то заједно чини једну целину - ову Ризницу, која одише смирењем а не гордошћу и зрачи унутрашњим духовним достојанством и узвишеношћу.
У светом Јеванђељу се каже да добар домаћин из своје ризнице износи и старо и ново. У библијском смислу старо је оно што је свети Максим Исповедник називао сенком - сенком будућих добара, то је оно што је у Старом Завету наговештавано преко Закона и Пророка а оствариће се у Христу.
Нови Завет је код светог Максима Исповедника али и код других Отаца, поистовећен са иконом - иконом будућих добара. Света Литургија Православне Цркве је икона Царства Небеског, што значи да је она извор целокупног светотајинског живота оствареног у Христу. У Тајни Његовог Оваплоћења, Крштења на реци Јордану, Преображења на гори Тавору и Страдања Његовог на крсту којим Господ смрт победи, а Васкрсењем дарова свету Живот Вечни. Вазнесењем на небеса, Он седе са десне стране Оца, одакле на ученике и Цркву Своју ниспосла Духа Светога Који од Оца исходи. А свети ангели приликом Вазнесења Христовог рекоше да ће Господ као што се сада узноси на небо, тако и Други пут доћи да свету суди. И све ово горе поменуто, ми називамо Тајном Христа коју предокушамо и у којој учествујемо у светотајинском и литургијском животу Цркве. Причешћујући се на светој Литургији Живим Христом, ми се пројављујемо као Црква Бога Живога и постајемо једно са Њим и са ближњима својим.
Оци су говорили, а посебно свети Максим Исповедник да из периода Иконе, Црква Божија улази у трећи период - период Истине. То ће бити коначна есхатолошка реалност, стање Будућег века и наступиће после Другог доласка Христовог, Суда Божијег и установљења Царства Небеског. Тако су Оци говорили и доживљавали читаву библијску историју, као сенку, икону и истину, а слично су видели и духовни живот верујућих, јер је он прожет светотајинским животом Цркве, која је Дом Оца, Тело Христово и Ризница Духа Светога.
Православна Црква је Црква Иконе. Христос је икона Бога Оца, а ми крштени људи смо иконе Христове. Теологија иконе се темељи на вери у Оваплоћење Христово - Логос постаде тело - Ο Λόγος σάρξ εγένετο (Јн 1,14) и настани се међу нама по благодати и Истине. Зато је у Цркви све иконично, све литургијско, јер нас уводи у Тајну Христа, Тајну Спасења и Вечног Живота.
Предање каже да су у најранија времена, када је Црква била гоњена и када су се Литургије служиле по кућама и скривеним местима, у њима су увек биле иконе, бар Господа и Пресвете Богородице. Православље је једно са Иконом, зато је свети Василије Велики говорио борећи се против иконобораца и оних који нису разумели Тајну Иконе: - Ми се не клањамо материји иконе, камену или дрвету, већ Прволику. То се првенствено мислило на икону Христову, али и на све друге иконе охристовљених и обожених људи у Цркви.
Црква је читав 8. и почетак 9. века водила борбу против иконобораца, који под утицајем јудаизам и ислама нису разумели Тајну Иконе, потврђујући тиме да су остали у простору сенке, о којој смо говорили у уводном делу. Нажалост, слично се десило и са западним хришћанима јер су они после 7. Васељенског сабора, уместо да прихвате теологију иконе и учење Цркве о њој, удаљили се од иконе. Највише због утицаја световних власти, тј. Карла Великог који је у то време почео да гради своје велико Западно царство које је требало бити пандан Источном православном византијском царству. Иконоборци су велику мржњу према иконама показивали да су их чак спаљивали и на разне друге начине уништавали. Блажа форма иконоборства је она, када су иконе на висину подигнуте да их хришћани не би могли целивати. Многи Оци и преподобне Матере су пострадали у време иконоборства. Они су својим мучеништвом посведочили Истину, истину светих икона, која се темељи на Оваплоћењу Бога Логоса. Стога је свети Атанасије Велики говорио: - Бог је у Христу постао човек да би ми људи постали богови по благодати. То је мисија и призив иконе, она нас узводи пуноћи живота у Христу, коју су Оци називали обожењем личности.
Црква Христова је после великог мучеништва и страдања у борби са иконоборством доживела велику победу. Победу теологије иконе на 7. Васељенском сабору, када ће бити установљен и велики празник Победе Православља, победе Цркве над свим јересима и свим лажним учењима. Икона Христова, као и других светитеља, су сведоци и потврда свега горе реченог. Зато Бог даде да се многе иконе у то време пројаве као чудотворне, да исцељују болести и јачају људе у вери. Кућа верујућих хришћана - домаћа Црква је незамислива без икона, јер иконе пројављују свеприсутност Божију. Оне сабирају, оне позивају на молитву. Иконе освећују и простор и време.
О свему томе и о много чему другоме могли бисмо говорити данас приликом отварања наше Ризнице Лонгин - Зограф овде у Бијељини, али биће надамо се прилике. Биће прилике када људи дођу и посете ову Ризницу. Чуће много тога о икони, о овој Ризници и њеној историји, о Православној вери и Спасењу, о лепоти Лика Христовог који се чува у Православљу, о духовној лепоти црквених химни и песама које написаше велики Оци и химнографи, од којих неке и овде на иконама видимо. И ова црквена Ризница као и многе друге у нашој Цркви, својим језиком нас уводе у Тајну Царства Небеског и зато и јесу велико богатство и културно благо једног народа, које искључиво припада том народу и његовој Цркви.
Благословите Ваша Светости и ви браћо Архијереји, часни оци и сви ви овде присутни. Учинили сте нам велику част вашим доласком и ми вам на томе благодаримо. Ова Ризница векове у себи носи и говори и сведочи, да смо једно у Христу и једно у Истини. То је наш пут Спасења, пут Богочовека. Амин.
Митрополит зворничко-тузлански Фотије
