СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ДОЊОЈ ЧАЂАВИЦИ

На празник Светог краља Стефана Дечанског, 24. новембра, Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије служио је свету архијерејску Литургију у храму у Доњој Чађавици код Бијељине.

Митрополита Фотија је у порти храма дочекао надлежни парох, јереј Бранислав Недић, који је однедавно на овој парохији, заједно са архијерејским намесником бијељинским Љубом Богдановићем, свештеницима, ђаконима и бројним верницима.

У току Литургије, митрополит Фотије је одржао беседу на тему јеванђелске приче о богаташу и Лазару. У својој поруци, он је истакао да „свако од нас може бити богаташ из јеванђелске приче ако заборави на сиромашне“, али је подсетио и на то да Срби имају пример у „Немањићима како се богатство може користити за добробит народа и Цркве.“

Часни оци, драга браћо и сестре, драга децо. Видите колико се данас деце причестило данас овде. Позвао сам све оне који су били крштени да се причесте, али би било добро да се причесте и деца Божја, одрасли људи. Људи су синови и кћери Божје. Пред Богом су сви деца. Нама када остаре родитељи, а син има 70 године каже: „Моје дете, мој син“ – као да је мала беба. Можете мислити онда како се Бог односи према нама и колико смо сви ми према њему деца. Зато када се каже да приступе деца Божја Светом причешћу ту се мисли на читаву Цркву – и млади и стари. То ће ваш нови парох Бане да вам објашњава. Литуригјом живимо у Христу. Литургијом и Светим Причешћем задобијамо вечни живот. То је пуноћа наше вере. То је круна наше вере и нашега подвига. Добро је да дођемо на Литургију, али требамо и да учествујемо на њој.

Данас смо чули једну веома познату причу о богаташу и Лазару, коју вероватно свако од нас тумачи на свој начин. Коју прву грешку чинимо када размишљамо и тумачимо ову причу. Одмах кажемо да је постојао неки богат човек који је био далеко и који нема имена и презимена. Његово име и презиме је богаташ у тој причи. Са друге стране, ту је био и један убоги и ништи човек сиромах, али ипак врлински и светога живота, чистога срца. Убоги Лазар је на суду Божјем добио Царство небеско. Бог га је тога удостојио због чистоте срца и врлинског живота, смирења, трпљења и понижења до те мере да су га сви одбацивали и да су пси долазили да га лижу и помогну му више него људи. Ми мислимо да то нема велике везе са нама. Ми смо тога богаташа осудили да није добар, а са друге стране ако нам се овај и чини добар не можемо ни са њим да се поистоветимо. Ми би требали да размишљамо да тај богаташ јесам ја који говорим, макар био било који чин у црквеној служби. На свету има бар 50% људи који су сиромашнији од мене. Можда и више. Ја сам у односу на те сиромашне богаташ. То може да буде и у црквеним, државним, спортским структурама и уопште у животу. Ако се ставим да сам ја богаташ, одједном све другачије изгледа. Заиста је тако. Много смо богатији од људи у Африци који умиру од глади и немају оброк да поједу. То знате и код нас од Другог светског рата и пре. Зашто они немају храну? Зато што је неко раније дошао и покупио све што је било вредно, а потом отишли. Колонизатори. Сада су ти људи остали у пустињи са мало онога што имају да преживе. Неко има у изобиљу, а неко други умире. Тај принцип богатства и сиромаштва је свуда присутан у свету. Дакле, у односу на њега ми смо богаташи. То значи да требамо размислити да ли се правилно односимо према онима који су од нас сиромашнији и мањега значаја или према онима који нису толико учени и нису на неким позицијама у држави. Ми смо министри, професори, а има обичних људи сељака па чак и просјака. Како се односимо према њима? Можда чак и као тај богаташ према Лазару - нити видим некога на улици, нити желим да му помогнем, нити било ког тренутка желим да помогнем. Видим некога у невољи и прођем или било којој другој духовној или телесној невољи. Та прича је, ако је тако тумачимо, за нас корисна. Мислимо да то нема везе са нама и пребацујемо на друге људе. Та прича је веома сликовита. Говори о вечности и судбини људи у вечности. Многи ће људи, за које ми не очекујемо, вечни живот задобити. Каже се у Светом Јеванђељу да ће многи у Царству небеском први бити последњи, а последњи бити први. То значи да у вечности неће бити структура као на земљи. Овде имамо председника месне заједнице, општине, регије, покрајине и председник државе итд. Сада су недавно у Уједнињеним Нацијама изгласали да ће цео свет бити једна држава и да ће бити председник читавога света бити председник Уједињених Нација. У томе времену ми живимо. Дакле, од већих имају већи и од богатијих богатији. Кажу тумачи Светога Писма зашто тај човек није могао да мисли о свом животу и о својој будућности. Када Црква говори да постоји вечни живот и суд Божји, биће Други долазак, ови људи који не вјерују кажу да тога неће бити. Када је тај богаташ прошао све и нашао се у Аду, онда је схватио да је свој живот промашио и каже праоцу Аврааму у рају да има пет браће на Земљи и да им јави да не дођу и они на то место мучења. Он је тада свестан те реалности. Његова браћа су можда на исти начин постали богаташи, слично живе и слично ће завршити као он. Онда му каже праотац Авраам да имају Мојсија и пророке – да имају Цркву која им проповеда и говори о томе па нека слушају. Он каже да би ако неко из мртвих устане они поверовали. Онда каже праотац Авраам да ако не слушају Мојсија и пророке тј. Цркву и да неко из мртвих васкрсне не би веровали. Онај који је васкрсао из мртвих то је наш Господ Исус Христос за све људе и сва времена. Ко верује и колико је људи поверовало? Колико људи данас верује у то? Да је неко други устао рекли би био је жив па се вратио. Рекли би да је нека намештаљка. Данас може и техником филма да се направи свашта. Веровати у Бога може само човек чистога и доброга срца, врлинскога живота. У Јеванђељу се каже да они који су од Истине, од Бога, да они слушају реч Божју. Други не слушају. Када је богаташ рекао да на Земљи има петорицу браће претпоставите да на Земљи има још пет убогих Лазара. Увек имате и сиромаха који просе и који су ту да им се помогне.

Слојевита је ова прича. Требало би је разматрати. Она може да се примени на читав свет и на читав космос. Једни умиру од глади, а друге шта брига. Државе су пребогате неке. Једна је пребогата, а друга уз њу није. Они неће да им помогну и заинтересовани су само за своје богатство. Са друге стране, код нас у Цркви, нажалост, неке Епархије су богате, а одмах до њих има и сиромашна Епархија која једва крај са крајем склапа у којој свештеници и монаси врло скромно живе. Да ли се неко сети да им помогне? Од нас у Цркви! Та прича је веома значајна и у породицама. Једна је богата, а друга уз њу са истим презименом и истом крсном славом је сиромашна и неће ни да је виде ни помогну. Као да су им нико и ништа. Видите колико је све то повезано са љубављу, вером и врлинским животом. Богат је онај човек који има Бога у себи. То је богатство. Није богат онај који има много новца. Не. Богат је онај који има Бога, као што и сама реч каже. Богат је онај који Бога поседује у срци и души кроз веру и Свете тајне. То је прави богаташ. За богаташа из приче се не зна ни како је стекао богатство. Да ли је отимао? Да ли је пљачкао или легално то зарађивао? То се не зна, али и тај богаташ је имао свој крст који говори више о њему него о Лазару. Он није могао да спава, незнајући како ће своје богатство да умножи и сачува. Он је себе сматрао да је убоги Лазар пред овима који имају много веће богатство. Као што је данас Бил Гејтс, Илон Маск и остали милијардери. Ја сам пред њима убоги Лазар. Ово је ништа што сам стекао и тако редом. Ту краја нема.

Врло поучна прича, браћо и сестре. Ми смо много богатији од других. Богатство је и у здрављу и у положају, и у месту службе. Богатство је у дару Божјем и вери. Бог нам је даровао много тога чиме смо ми богати. Са друге стране, многи људи нису ни чули за Христа Господа. Нису ни крштени. Немају духовну културу. То је можда због тога што ми нисмо довољно проповедали. Дакле, неко од Отаца је говорио да смо ми православни хришћани ревноснији и сличнији раним хришћанима цео свет би био православан. Дакле, ми би све њих превели у Православље.

Ево примера. Кад су Свети Кирило и Методије дошли у IX веку на мисију на коју их је послао Свети Фотије, Патријарх цариградски, и покрстили све словенске народа. То су учинили њих двојица и касније Свети петочисленици наставили у Охриду Свети Климент, Наум, Ангеларије, Сава и Горазд. Они су припремили и глагољично и ћирилично писмо постављајући темеље наше вере, писмености и словенске културе. Два човека или пет људи. Када је неко у сили благодати Божје он може и горе да премешта и чудеса да чини. Довољно је речено о овој причи, али треба да јој се непрестано враћамо и да је препознајемо шта је корисно за нас. Треба да из ње извучемо поуке и да знамо да долази суд Божји на коме многи неће бити оправдани. Зашто? Зато што су видели човека сиромашног и нису га оденули. Видели су човека гладног, а нису га нахранили. Зато што су видели човека у болници или затвору, а нису га обишли. Једноставно због једног небратског односа према ближњем.

Вера у Бога се потврђује у односу према другом човеку. Најприје у породицу у којој ако нема хармоније, онда то значи да ту не влада дух љубави Божје. Ако у једној широј породици, а то је парохија духовна, духовни закони нису добри, свештеник мора да се труди да све васпостави у једну хармонију. Тако је и у једној Епархији – великој црквеној породици, а затим у Српској Цркви, једној православној помесној Цркви и на крају мећу свим православним црквама. Ми смо сви једна велика породица православних хришћана. Дакле, међу нама треба да буде хармонија и љубав. Да не будемо једни другима богатији. Да се не узносимо, него ако смо богати да помогнемо. Зато је богатство дао Бог, а не да се узносимо и гордимо.

Не мора да значи да је сиромаштво само по себи врлина. Многи сиромаси отимају, пљачкају и краду. То нису прави сиромаси. Прави сиромаси су они који су врлински и честити људи. Они никад не би украли макар не имали ништа. Они не би учинили било какво зло. То је честит човек. Сиромаштво му је као Крст дано и он то носи.

Тако има и много богатих људи који су потпуно легално и на прави начин стекли своје богатство. Не може им то нико замерити. Наши Немањићи су подизали цркве и манастире и по Србији и по читавом свету. То су били честити и врлински људи на власти. Били су релативно богати али су били и светога живота. Могуће је то, али ако се потрудимо и тако чинимо.

Нека сте Богом благословени. Да данашњи дан буде благословен и да прославимо великог угодника Божјег Светог краља Стефана Дечанског из рода Немањића чије су мошти у манастиру Дечани. Данас је вероватно много људи доле. Он чува наше Дечане и наше светиње на Косову. Он чува наше Предање и патријаршију у Пећи и, ако Бог да, чуваће наше Косово док не дође време да нам га Бог и историја врате. Нека Бог да да тако буде. Живели! Бог вас благословио и даровао свако добро.

Сабрање је настављено у духу заједништва и љубави уз свечану трпезу.