ДОБОЈ: ПРОМОВИСАНА КЊИГА “СВЕТИ МУЧЕНИЦИ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ”
У Добоју је промовисана књига “Свети мученици зворничко-тузлански” аутора протонамјесника Немање Ерака и јереја Бранислава Недића, која говори о страдању српског народа и свештеника Епархије зворничко-тузланске од Првог свјетског до Одбрамбено-отаџбинског рата.
Свештеник Немања Ерак је рекао новинарима да је ово дјело настало на основу приједлога Светом архијерејском сабору Српске православне цркве за канонизацију Светих мученика зворничко-тузланских и представља први зборник на ову тему.
Он је навео да први дио књиге говори о масовним страдањима Срба и почиње описом српског мучеништва у добојском логору 1915. године, а завршава Сијековцем 1992, док други дио пише о појединачном страдању свештеника и народа закључно са мучеником, дјететом Слободаном Стојановићем из Доње Каменице код Зворника.
Отац Немања је поручио да, оно што није записано бива заборављено, те служи као опомена будућим генерацијама с обзиром на то да је већина џелата наставила да се слободно креће не погињући главе над преживјелим страдалницима који су главе губили само зато што су православни Срби.
Због постојања феномена заборава код Срба, коаутор Бранислав Недић је као идеју којом су се руководили током настанка овог дјела навео да се описом и конкретним примјерима и начинима страдања пренесе свијест о величини и континуитету српског страдалништва кроз историју.
У том контексту свештеник Бранислав је за добојски логор, који је аустроугарска власт формирала 1915. године и кроз који је прошло више од 45.000, а страдало око 12.000 Срба, рекао да је био наговјештај онога што ће се десити Србима касније у Јасеновцу.
Отац Бранислав је истакао да управо мучеништво добојских логораша и подигнути крст изнад Спомен-костурнице код Храма Светих апостола Петра и Павла подсјећа на добојско страдање и разобличава привидно добро Аустроугарске монархије.
“Када одете данас у Беч и Будимпешту, то су дивни велики градови са велелепном архитектуром. Да не говоримо о културном насљеђу и свему добром што носи цивилизација западне културе, али све то се разобличава у оном крсту који симболизује тих више од 45.000 људи који су мучени или страдали на овој добојској земљи, управо у овом 20. вијеку, времену напретка и европске цивилизације, знамените културе те велике империје Аустроугарске монархије за коју и дан данас можете чути да је претеча Европе, у којој је толико народа било под једним кровом, као данас у ЕУ”, рекао је отац Бранислав.
Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве је у мају 2022. године прихватио приједлог канонизације, који је поднио Његово високопреовештенство митрополит зворничко-тузлански Фотије, и установио празник Светих мученика зворничко-тузланских, који се прослављају 8. јуна.
Промоција је одржана синоћ у добојском Центру за културу и образовање, у организацији свештенства добојских парохија.
Извор: СРНА / РТВ Добој
Он је навео да први дио књиге говори о масовним страдањима Срба и почиње описом српског мучеништва у добојском логору 1915. године, а завршава Сијековцем 1992, док други дио пише о појединачном страдању свештеника и народа закључно са мучеником, дјететом Слободаном Стојановићем из Доње Каменице код Зворника.
Отац Немања је поручио да, оно што није записано бива заборављено, те служи као опомена будућим генерацијама с обзиром на то да је већина џелата наставила да се слободно креће не погињући главе над преживјелим страдалницима који су главе губили само зато што су православни Срби.
Због постојања феномена заборава код Срба, коаутор Бранислав Недић је као идеју којом су се руководили током настанка овог дјела навео да се описом и конкретним примјерима и начинима страдања пренесе свијест о величини и континуитету српског страдалништва кроз историју.
У том контексту свештеник Бранислав је за добојски логор, који је аустроугарска власт формирала 1915. године и кроз који је прошло више од 45.000, а страдало око 12.000 Срба, рекао да је био наговјештај онога што ће се десити Србима касније у Јасеновцу.
Отац Бранислав је истакао да управо мучеништво добојских логораша и подигнути крст изнад Спомен-костурнице код Храма Светих апостола Петра и Павла подсјећа на добојско страдање и разобличава привидно добро Аустроугарске монархије.
“Када одете данас у Беч и Будимпешту, то су дивни велики градови са велелепном архитектуром. Да не говоримо о културном насљеђу и свему добром што носи цивилизација западне културе, али све то се разобличава у оном крсту који симболизује тих више од 45.000 људи који су мучени или страдали на овој добојској земљи, управо у овом 20. вијеку, времену напретка и европске цивилизације, знамените културе те велике империје Аустроугарске монархије за коју и дан данас можете чути да је претеча Европе, у којој је толико народа било под једним кровом, као данас у ЕУ”, рекао је отац Бранислав.
Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве је у мају 2022. године прихватио приједлог канонизације, који је поднио Његово високопреовештенство митрополит зворничко-тузлански Фотије, и установио празник Светих мученика зворничко-тузланских, који се прослављају 8. јуна.
Промоција је одржана синоћ у добојском Центру за културу и образовање, у организацији свештенства добојских парохија.
Извор: СРНА / РТВ Добој
