ВАСКРС У ТЕСЛИЋКОМ ХРАМУ ПРЕСВЕТЕ ТРОЈИЦЕ


Ми и сада умиремо,
али не више као осуђеници,
него као они који имају устати
очекујемо опште васкрсење свију,
које ће у своје време показати Бог
који га је извршио и даровао.
(Свети Атанасије Велики)
             
Пролазак кроз сјенку и долину смрти, откривен је у догађају Васкрсења Христовог, а свечано и са радошћу објављен и прослављен је у теслићком храму Пресвете Тројице.



Кроз Велики Пост наше биће је гледало, слушало и свједочило љубав, подвиг и покајање; корачали  смо до Витаније код четвородневног Лазара, слушали плач и радост Марте и Марије; ишли смо у Гетсимански врт како би оснажили и дух и тијело; гледали смо Пилата док тражи истину покрај Истине; носили смо Крст до Голготе; помагали Јосифу и Никодиму да скину тијело са Дрвета Живота; остали смо са стражарима испред пећине; трчали смо са Петром и Јованом и дочекали камен одваљен од гроба, убрус који није био на своме мјесту и сусрели смо Васкрслог Христа - радост нашу, коју нико не може одузети од нас (Јн. 16,22).



Свету литургију служило је свештенство храма, уз саслужење умировљених свештеника. Васкршњу посланицу Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија, прочитао је Архијерејски намјесник теслићки протојереј-ставрофор Миладин Вуковић. Присутни вјерници су у Чаши Спасења постали дио Васкрслог Тијела Христовог и зарадовали се у Господу.



Овај Дан нас позива да свој живот, поред болести и недаћа, претворимо у благодарење и радост, јер је највећа загонетка откривена и проблем рјешен: смрт је побијеђена. Зато, загрлимо једни друге, опростимо, заплачимо, играјмо, пјевајмо, а све то чинимо у радости, јер Христос Васкрсе. Нека наша вјера буде сигурна, проповјед пуна живота, очи нека гледају красоту, а што очи виде руке нека творе; ноге нека  ходе  онако како срце у благодати Васкрсења живи; цијело наше биће са природом  и небесима, нека слави и пјева: Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт побиједи и онима у гробовима живот дарова!

Христос Васкрсе!

ђакон Александар Митровић


 

ВАСКРС ТЕСЛИЋ