ПРОТО СТЕВО ЈОВИЋ: РОДИТЕЉИ СУ РАЗАПЕТИ ИЗМЕЂУ ДЈЕЦЕ И ЗАКЉУЧАНИХ КУЋА

Прота Стево Јовић каже да млади људи данас себи постављају за циљ да прво обезбиједе све што је неопходно за нормалан живот, па, кажу, да ће тек након тога заснивати породицу.
 

-Никада се човјек не може максимално обезбиједити за живот. Треба имати оно основно, за храну, за гардеробу. Првенствено треба размишљати о заснивању породице. Након тога долази до остваривања жеља и могућности. Да ли ћемо имати аутомобиле, овакав или онакав, стан или кућу, викендицу, ићи сваке године на море, то треба да буде у другом плану. Ми смо то данас обрнули, те смо породицу ставили на задње мјесто. Све ово се мора мијењати у свијести човјека од ране младости, од вртића, школе, стављати дјеци на прво мјесто и као најважнији приоритет, заснивање породице, уколико мислимо да се опоравимо. У противном, убрзано ћемо нестајати. Прије неколико година на подручју Лопара у једној години умрло је око 300 људи, док је рођено тек четрдесетак беба. Када бисмо новорођенима додали још стотину беба рођених у дијаспори, а нема их толико, опет бисмо били у губитку. Сваке године нам се ситуација понавља. Проблем треба рјешавати од првих дана школовања”, истиче прота Јовић, наглашавајући да млади брачни парови треба да размишљају о проширивању породице, а не о најновијим моделима телефона и модерним патикама.


 
За све ће нам требати времена и стрпљења. Умјесто да нам комплетне породице одлазе у иностранство, друштво ће морати учинити додатне напоре да се овај тренд успори и заустави.

-Имамо пуно закључаних кућа, кућа које се отварају једанпут годишње. Родитељи су често ,,разапети” између дјеце која остају у иностранству и кућа које су изградили у завичају. Сретна околност је што имамо добре контакте са дијаспором. Важно је да људи не забораве оно што су нам старији увијек говорили, ,,не заборави чији си, одакле си и чувај образ”. Дјеца која живе у иностранству треба да знају одакле су њихови родитељи. Ми имамо добре комуникације, асфалтне путеве, а има села у којима пређете по пет до шест километара, никога нећете срести у дворишту, никога да примијетите иза завјесе. Шта је, онда, богатство? Да ли смо ми богати или сиромашни? Богатство није у вилама и зидовима, већ у људима, у нашој духовности, у нашем идентитету”, закључује овај разговор са екипом ,,Семберских новина’’ прота Стево Јовић.


 

 

МАЈЕВИЦА ЛОПАРЕ МАЧКОВАЦ