ЗАВРШЕНА ПРВА ФАЗА АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА У МАНАСТИРУ ПАПРАЋА

Са благословом Његовог преосвештенства Епископа зворничко–тузланског г. Фотија у манастиру Папраћа завршена је прва фаза систематских археолошких истраживања у оквиру обиљежавања јубилеја 170 година од последње велике обнове манастира.

У протеклих мјесец дана археолошки тим на челу са др Александром Јашаревићем, музејским савјетником из Регионалног Музеја у Добоју радио је на истраживању велике припрате и сјевернoг дијела порте. У комлексу истраженог дворишта откривени су остаци архитектуре која се може довести у контекст првобитног манастирског обзиђа и капије, те дијелови велике некрополе из 15. вијека. Свакако најзначајнија открића су унутар егзонартекса или велике припрате гдје су откривени остаци преко 30 средњовјековних гробови, као и три гробнице папраћких игумана из 16. вијека.



Археолошке налазе из гробова чинили су остаци ношње попут бронзаних дугмади, жељезне појасне копче, а спорадично и новац као прилог. У гробницама које су формиране од резаних комада сиге и покривене каменим плочама фрагментарно су сачувани остаци коже и текстила. Антрополошка анализа коштаног материјала помоћиће у реконструкцији живота у позном средњем вијеку и раном новом вијеку, а апсолутно датирање дефинисаће прецизније трајање некрополе. Иако данас у припрати нису видљиви остаци фрескописања, евидентирани уломци испод пода говоре да је у прошлости и овај дио цркве био под фрескама богатог колорита и разноврсних композиција, а што је данас само наглашено у наосу цркве.



Храм Благовијести манастира Папраћа једна је од најмонументалнијих цркава, која своји изгледом, положајем и трајањем доминира у окружењу и једна је од значајнијих православних богомоља у Босни и Херцеговини, која ипак до сада археолошки није истраживана. Што је у неку руку и добро, јер данас имамо бољу технологију и методологију истраживања која ће прикупити све релевантне доказе који су неопходни.



Нова истраживања имају за циљ да се утврди тачно датирање постанка манастира, могуће ктиторске гробнице, првобитни распоред објеката у оквиру комплекса, површину некрополе, док ће покретни археолошки материјал попут камене пластике и фрескописа помоћи у реконструкцији различитих фаза трајања манастира. Остали покретни археолошки материјал свакако ће постати и дио музејске поставке која ће употпунити наше спознаје о религијском животу предметног простора.



Доступни писани извори пружају нам слику о динамичном животу бројне монашке заједнице  о чему такође свједочи и богата народна традиција о постанку манастира. Све ово треба да буде додатно потврђено и археолошким ископавањима.

За наредне фазе планирана су истраживања мале припрате, наоса цркве, те остатка манастирске порте.

Имајући у виду да је манастир Папраћа један од најзначајнијих духовних центара нашег народа и да је манастирска црква највећи сачуван манастирски храм у Босни и Херцеговини позивамо све оне који су у могућности да се својим прилозима укључе у обнову ове древне светиње.
 
Бр. жиро рачуна
5620038141390089
NLB Banka a.d. Banja Luka

 

МАНАСТИР ПАПРАЋА ОБНОВА ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПОСЈЕТЕ

 

offline