Парохијани гаревачки стазама светих предака


Благословом Његовог Преосвештенства господина Фотија Епископа зворничко-тузланског, Светосавска омладинска заједница Гаревац – Ново насеље, организовала је поклоничко путовање у велике светиње Србије. Прије полазка на пут вјерници су се помолили Светој Петки и Светом Николају Велимировићу, јер се у храму Свете Петке Параскеве у Гаревцу налази и једна честица његових светих моштију.

На пут се кренуло у петак 28. септембра 2018. године у касним вечерњим сатима. У суботу јутро дошли смо у манастир Сопоћане, код Новог Пазара, задужбина Светог краља Уроша I, чијим моштима смо се поколонили, као и моштима Светих безсребреника Козме и Дамјана које су у овом манастиру.

Из Сопоћана пут нас је водио у Ђурђеве Ступове, манастир који је првобитно подигао Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, а за другог ктитора се сматра Свети краљ Драгутин – Теоктист, гдје се налазе честице моштију Светог Теоктиста и Светог великомученика Георгија – Ђорђа, којима се народ поклонио.

Трећа древна светиња у коју долазе поклоници јесте манастир који се сматра мајком свих српских манастира – манастир Студеница, задужбина Стефана Немање. Ту су се вјерници поклонили моштима Светог Симеона Мироточивог (отац Светог Саве), Свете Анастасије (мајка Светог Саве) и Светог Стефана Првовенчаног (брат Светог Саве).

Из Студенице дошли смо у задужбину Светог Стефана Првовјенчаног у манастир Жичу који ове године прославља 800 година постојања. Пети манастир коју смо посјетили био је манастир Љубостиња, задужбина Свете кнегиње Милице (жена Светог кнеза Лазара), гдје се налазе њене мошти. У манастиру се налазе и мошти Свете Јефимије жене деспота Угљеше.

У вечерњим сатима поклоници стижу у манастир Покрова Пресвете Богородице у Ђунису гдје присуствују бденију. После бденија вјерници су преноћили у манастиру, а у недјељу јутро присуствују светој Литургији гдје се већина вјерника причестила.

Из Ђуниса долазимо до манастира Светог Романа из IX вијека, а треба истаћи да се поред манастира налази и гроб једног руског добровољца из XIX вијека Николаја Николајевича Рајевског, гдје сахрањено срце његово а тијело однешено у Русију.

Осми манастир у који се дошло на поклоњење великој светињи био је манастир Раваница, а који је задужбина Светог кнеза Лазара. Ту су вјерници имали посебан благослов да се отвори кивот са моштима Светог кнеза Лазара, те су присутни уз сузе и молитве пришли Светитељу на благослов и поклоњење.

После Раванице дошли смо у манастир Манасију који је задужбина Светог деспота Стефана Лазаревића (син Светог кнеза Лазара и Свете кнегиње Милице). Ту се налази гроб и мошти Светог деспота Стефана којима је народ пришао на благослов.

На путу према кући на крају смо посјетили и манастир Раковицу код Београда. У том манастиру сахрањен је наш савременик Патријарх Павле који је својим примјером показао савременом човјеку да се и у XXI вијеку може живјети, као што су то живјели наши свети преци и светитељи Цркве Христове.

У недјељу вече вјерници су се вратили у храм Свете Петке Параскеве да се захвале Светом Николају и Светој Петки што су их чували на овом путовању.

На крају можемо рећи да је ово једно предивно духовно искуство, јер већина вјерника први пут је обишла ове манастире.

Координатор СОЗ-а
протонамјесник Никола Горановић

 

 

offline