Јасенова: Парастос цивилима побијеним у Другом свјетском рату


У недјељу 23. септембра т. г. на Гричу у Јасенови је одржан редовни годишњи парастос Србима који су  у Другом свјетском рату пострадали  као недужни цивили.

Парастос је служио мјесни свештеник протојереј-ставрофор Миладин Вуковић.

Парастосу су присуствовали потомци и сродници пострадалих те представници Мјесне Борачке Организације Горњи Теслић.

Протојереј-ставрофор Миладин Вуковић
 
 
П А М Т И М О   И  П О Д С Ј Е Ћ А М О !
 
Злочин  који је извршен над цивилним становништвом на Гричу  у Јасенови, иако по свом обиму срећом доста мањи од онога у Влајићима има, и поред тога, карактер масовног страдања и други је по броју жртава у теслићком крају током Другог свјетског рата.

Међутим, овдје је нарочито карактеристично то што је ( за разлику од Влајића ) џелат носио другу униформу (партизанску), али је и у овом случају имао мотив потпуно истовјетан оном у Влајићима, а то је: да Срба остане што мање, а да о самом догађају нема нико право да се икада интересује. Дакле, намјера још свирепија. И нажалост, у званичној форми тако је и остало, пошто ове жртве никад и нигдје и нису озваничене као жртве, већ, каквог ли обезврјеђења, као лица – умрла природном смрћу!

И овдје се десило све у једном трену.

У раним јутарњим сатима 26. септембра 1944. године, једна мања јединица Деветнаесте средњобосанске НОУ бригаде (претходно звана Тешањско-теслићка), састављена претежно од припадника сеоске муслиманске милиције, добила је „специјални“ задатак; пронаћи и ликвидирати четничку јединицу. Иако у селу, а ни близу села није било никаквих четника, што им је олакшало намјеру, већ на уласку у село убили су једног цивила (чувени ковач Илија Кваснић), а онда стигнувши већу групу Јасеноваца цивила у збјегу, повежу седморицу одабраних, изведу их на брдо „Грич“ и измасакрирају митраљеским рафалима. Призор је био стравичан (тијела потпуно раскомадана), и пошто их породице нису могле засебно сахранити, покопани су у заједничку гробницу, гдје и данас почивају уз прилично скромно уређено спомен-обиљежје.

Опијело и парастос страдалницима на самом мјесту злочина  обављено је тек 2013. године и од тада се сваке године у недјељу пред Крстовдан чини годишњи парастос.

Одбор који је формиран с циљем да ово мјесто страдања правилно обиљежи и да овом догађају да  званични и јавни карактер чини напоре да парцелу на којој се десио злочин преведе у посјед Цркве те тиме стекне први услов да се мјесто страдања обиљежи, макар скромним олтаром.

Алекса Касаповић, потомак пострадалих