Епископ Фотије О ИСПОВЕСТИ


Још једна ствар коју је споменуо отац Антипа (јеромонах Антипа, протопсалт у Кареји на Светој Гори) јесте, да би требало вратити институцију духовника. После рукоположења сви свештеници имају благослов да служе свете службе, али нису бивали сви духовници, него су то били само они са десет или петнаест година свештеничког искуства. Њима је владика читао молитву да би постали духовници и добијали су грамату као потврду. Логично је да онај који прима исповести народа буде свештеник са искуством, зрелији у сваком смислу, а не да се одмах по рукоположењу обремени проблемима народа који су велики. Овде не мислим на исповести типа: Јеси грешан? Грешан сам. Не, него кад се народ заиста исповеда, износи своју муку и духовне проблеме, онда им треба рећи неку поуку и благослов, како би могли да промене свој живот. Јасно је да ми не можемо данас да у потпуности уводимо овакву праксу, али треба да знамо, и да се поучимо, да је тако некад било. Морамо да водимо рачуна да исповест не буде формална. Старац Порфирије који је био велики духовник – и већ од своје 16 године имао дар прозорљивости а свештеник је постао са 20 година живота – каже:  „Кад сам исповедао ( у манастиру Светог Харалампија – Евија) пустим човека да прича...прича...прича. Једног тренутка он почне да говори нешто што се тиче исповести. Ја сам онда кроз благодатни дар – који сам имао – дар прозорљивости, гледао у његову душу и видео сам шта је његов главни проблем и наводио сам га да он то каже. Желео сам да он то изрекне сам. Покушавао сам неким подпитањем. Наводио сам га на исповест”. Е, то треба и ми да чинимо, да наша исповест не буде формална.

Епископ Фотије

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ ИСПОВИЈЕСТ

 

offline