ДВА ПИСМА
 
Полетела два врана гаврана
из далека света бијелога,
у кљунима бела писма носе,
а у њима велике поруке
за будућност и живот Србије
 
Један крену из Царске Русије,
у писму му поздрави цареви,
и властима и свој Србадији,
да чувају своју Отаџбину,
Отаџбину и поље Косово
јер је оно грдно судилиште,
у писму је дух велике Русије
која Србе ко браћу позива
на јединство и слогу јуначку,
добро знајте моја браћо мила,
одувек је Рус Србинов био,
и није га никад у злу оставио
 
Други гавран
с другог краја света,
и он писмо у кљуну доноси,
у њем’ нема ни грама слободе
за Србију и српске народе,
братски диктат и војна доктрина,
а Косово мора Шиптарима,
потом у рат са браћом Русима,
бијело писмо, а црна порука,
кос’ од Срба за њиме поведе
остаћ’ на њем’ Лазарева клетва,
од овога и онога света
 
Епископ Фотије