ПАРИЗ
 
Земља боје пепела,
није тамна као наша,
беспрекорне шуме и поља,
све обрађено, све уређено
као у Версају,
паркови и шуме Француске
свуд уредно цветају
 
Лувр и Версај,
Монмартр и Нотр Дам,
базилика Сен Дени,
најпознатија од свих,
Сена са своја
двадесетдва моста,
уз њу историја
Париза - Француске
у зградама
и црквама оста,
а загледани гост
од неверице
удивљен поста
 
Свети свештеномученик
Дионисије,
250. године на Монмартру
- Брду мученика,
Христов мученик поста,
а у петом веку
Света Геновева,
заштитница Париза,
на месту страдања његовог
цркву сазида,
да од Хуна град одбране
и да Париз
место слободе
и светлости остане
 
У новије време
на Монмартру,
уместо мучеништва,
уметници
- сликари и песници
просветљење траже,
Ван Гог, Сезан и Мане,
Поповић, Величковић
и Омчикус,
и песници Иго и Бодлер
а и наш српски
Краљ Петар - Ослободитељ
 
Париз је као Београд,
ал’ већи и шири,
и зграде су му
за два три спрата
више и беље,
улицама Париза шетају
сви народи света,
и црнци Сенегалци,
црни као црни угарци,
и све тече као река
док се нови сликар
ил’ песник
са Монмартра чека
 
А ми Срби
- одувек смо овде,
у Паризу - Великом Београду,
уз своју цркву
Светог Саве,
уз Краља Петра,
француског ђака,
уз наше сликаре
и љубитеље лепоте
свих врста,
ал’ оних који се крсте
са три прста
и Богу славу узносе,
док велико име Србије
светом проносе
 
Епископ Фотије