МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СА ПАТРИЈАРХОМ И ЧЛАНОВИМА СИНОДА У РИЈЕЦИ
Патријарх српски Порфирије служио је данас Свету литургију у храму Светог Николаја Мирликијског у Ријеци, током своје дводневне посете Епархији горњокарловачкој, и честитао славу владики Герасиму и православним Ријечанима поручивши да је у Христу победа, лепота и истина.
Фото: СПЦ
Светејшем Патријарху на торжественој светој Литургији су саслуживали: високопреосвећена господа архијереји браничевски Игнатије, зворничко-тузлански Фотије, рашко-призренски Теодосије и горњокарловачки Герасим; високопреподобни архимандрити Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода, и Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; свештенство и свештеномонаштво Епархије горњокарловачке; уз молитвено учешће многобројног верног народа.
– Управо због тога што је вера печат који нас чини да јесмо живи људи, од начина на који верујемо зависи и наш живот или, боље рећи, од Онога у кога верујемо зависи наш живот. Просто речено, каква нам је вера такав нам је и живот. Ми, православни хришћани, не верујемо у неког безличног бога, у неку силу која је створила свет и управља светом. Ми верујемо у Свету Тројицу, у Оца и Сина и Светог Духа. Верујемо у Jединородног, у Oваплоћеног Сина Божјег, у Исуса Христа, који је постао један од нас да бисмо ми могли бити оно што је и Он. Дакле, верујемо у личног Бога који нас је створио по својој слици и прилици. Створио нас је, дакле, да не будемо сами. Створио нас је не да бисмо дошли у овај свет, прошли и претворили се у небиће, него нас је створио као свој инструмент за вечни живот, с обзиром на то да верујемо у Исуса Христа, у Његово Јеванђеље, у Његове речи. Наш живот показује, пројављује и потврђује ту и такву нашу веру. Другим речима, вера наша је уобличила оно што ми као православни Срби и хришћани јесмо од Светог Саве па до наших дана, а даће Бог да тако буде до краја света и века – беседио је Светејши Патријарх г. Порфирије у ријечком Николајевском храму изграђеном пре скоро два и по века.
– Ако ми хоћемо да будемо истинска деца Божја у загрљају Божјем, у Његовом наручју, у Његовој радости, лепоти, доброти и истини, позвани смо да да живимо на начин на који нас Он позива, а то, наравно, није нимало лако. То је крст, браћо и сестре! Није једноставно ако те неко попреко гледа или ако ти упути неку ружну реч да му се ти осмехујеш и да га помилујеш. Није једноставно, али једини пут да ми будемо радосни, да будемо испуњени лепотом, да будемо истинити јесте да га загрлимо. О томе на много места говори Свети апостол Павле. О томе много говоре и речи које смо чули данас у Јеванђељу, а које се називају Блаженства. Када вас гоне, када вас презиру, када сте милостиви, када се жртвујете и када сте распети, онда сте благословени, онда сте блажени. Међутим, не увек и не у сваком случају, него само ако је то у име Христово, тј. ако је утемељено у вери у Христа и ако је наш крст део крста Христовог, јер у крсту Христовом јесте сила победе и сила Васкрсења. У Њему, у Христу, јесте победа, лепота и истина – нагласио је Патријарх српски г. Порфирије, који је том приликом честитао славу владици Герасиму и сабраним православним Ријечанима и речима братске љубави и поштовања поздравио надбискупа г. Мата Узинића који је својим прусуством увеличао прославу славе храма Светог Николаја у Ријеци.
На крају свете Литургије освештани су славски дарови поводом храмовне славе.
После свете Литургије, Патријарх Порфирије обишао је заједно са Епископом Герасимом и председником Српског народног вијећа Милорадом Пуповцем радове на изградњи Српског културног центра у Ћићарској улици на Рујевици.
Градња Цркве Светог Николе у Ријеци отпочела је дозволом цара Јосифа II давне 1785. године. Предање говори да се изградњи храма противила локална власт и да је ријечки гувернер, стојећи испред Градског торња, на поновљене молбе Срба за доделу места за цркву, љутито бацио камен у море и рекао: Ту градите цркву! Упорни Срби засули су море и на насипу изградили храм по пројекту архитекте Игнација Хенкеа. Храм у стилу касног барока је завршен 1790. године. Остало је забележено да су ктитори велелепног храма, грађеног од камена и опеке, а покривеног бакром, са звоником чија висина са крстом премашује 36 метара, христољубиви светосавци: први тутор Атанасије Михајловић, Лазар Јовановић, кмет из Трста Јован Поповић, Сава Вуковић из Новог Сада, Теодор Вуковић, Алекса Вуковић, Тодор Рајевић, Алексије Атељевић, Петар Остојић, Лазар Симић, Арсеније Шакабента, Марија Прикупа, Јован Куртовић и Јосиф Рајевић. У новије време велики добротвори ријечког храма су били: Владислав Симеуновић, Всеволид и Јелена Сендуљски, Валентина Дежељин и Слободан и Вера Крнић. Храм, који је обнављан од 1988. до 1991, године, као и 2006. и 2015. године, краси иконостас са иконама које се датирају од 15. до 19. века, а потичу из Србије, Грчке и Русије.
Центар се гради са циљем афирмације националних културних и друштвених потреба српске заједнице, уз отвореност према целокупној заједници. Центар ће чинити дворана, канцеларије, библиотека, изложбени простор и смештај намењен студентима и гостима. Планирано је да градња центра буде готова у другој половини 2025. године.
Извор: СПЦ и ТВ Храм
– Управо због тога што је вера печат који нас чини да јесмо живи људи, од начина на који верујемо зависи и наш живот или, боље рећи, од Онога у кога верујемо зависи наш живот. Просто речено, каква нам је вера такав нам је и живот. Ми, православни хришћани, не верујемо у неког безличног бога, у неку силу која је створила свет и управља светом. Ми верујемо у Свету Тројицу, у Оца и Сина и Светог Духа. Верујемо у Jединородног, у Oваплоћеног Сина Божјег, у Исуса Христа, који је постао један од нас да бисмо ми могли бити оно што је и Он. Дакле, верујемо у личног Бога који нас је створио по својој слици и прилици. Створио нас је, дакле, да не будемо сами. Створио нас је не да бисмо дошли у овај свет, прошли и претворили се у небиће, него нас је створио као свој инструмент за вечни живот, с обзиром на то да верујемо у Исуса Христа, у Његово Јеванђеље, у Његове речи. Наш живот показује, пројављује и потврђује ту и такву нашу веру. Другим речима, вера наша је уобличила оно што ми као православни Срби и хришћани јесмо од Светог Саве па до наших дана, а даће Бог да тако буде до краја света и века – беседио је Светејши Патријарх г. Порфирије у ријечком Николајевском храму изграђеном пре скоро два и по века.
– Ако ми хоћемо да будемо истинска деца Божја у загрљају Божјем, у Његовом наручју, у Његовој радости, лепоти, доброти и истини, позвани смо да да живимо на начин на који нас Он позива, а то, наравно, није нимало лако. То је крст, браћо и сестре! Није једноставно ако те неко попреко гледа или ако ти упути неку ружну реч да му се ти осмехујеш и да га помилујеш. Није једноставно, али једини пут да ми будемо радосни, да будемо испуњени лепотом, да будемо истинити јесте да га загрлимо. О томе на много места говори Свети апостол Павле. О томе много говоре и речи које смо чули данас у Јеванђељу, а које се називају Блаженства. Када вас гоне, када вас презиру, када сте милостиви, када се жртвујете и када сте распети, онда сте благословени, онда сте блажени. Међутим, не увек и не у сваком случају, него само ако је то у име Христово, тј. ако је утемељено у вери у Христа и ако је наш крст део крста Христовог, јер у крсту Христовом јесте сила победе и сила Васкрсења. У Њему, у Христу, јесте победа, лепота и истина – нагласио је Патријарх српски г. Порфирије, који је том приликом честитао славу владици Герасиму и сабраним православним Ријечанима и речима братске љубави и поштовања поздравио надбискупа г. Мата Узинића који је својим прусуством увеличао прославу славе храма Светог Николаја у Ријеци.
На крају свете Литургије освештани су славски дарови поводом храмовне славе.
После свете Литургије, Патријарх Порфирије обишао је заједно са Епископом Герасимом и председником Српског народног вијећа Милорадом Пуповцем радове на изградњи Српског културног центра у Ћићарској улици на Рујевици.
* * *
Црква Светог Николе у Ријеци
Градња Цркве Светог Николе у Ријеци отпочела је дозволом цара Јосифа II давне 1785. године. Предање говори да се изградњи храма противила локална власт и да је ријечки гувернер, стојећи испред Градског торња, на поновљене молбе Срба за доделу места за цркву, љутито бацио камен у море и рекао: Ту градите цркву! Упорни Срби засули су море и на насипу изградили храм по пројекту архитекте Игнација Хенкеа. Храм у стилу касног барока је завршен 1790. године. Остало је забележено да су ктитори велелепног храма, грађеног од камена и опеке, а покривеног бакром, са звоником чија висина са крстом премашује 36 метара, христољубиви светосавци: први тутор Атанасије Михајловић, Лазар Јовановић, кмет из Трста Јован Поповић, Сава Вуковић из Новог Сада, Теодор Вуковић, Алекса Вуковић, Тодор Рајевић, Алексије Атељевић, Петар Остојић, Лазар Симић, Арсеније Шакабента, Марија Прикупа, Јован Куртовић и Јосиф Рајевић. У новије време велики добротвори ријечког храма су били: Владислав Симеуновић, Всеволид и Јелена Сендуљски, Валентина Дежељин и Слободан и Вера Крнић. Храм, који је обнављан од 1988. до 1991, године, као и 2006. и 2015. године, краси иконостас са иконама које се датирају од 15. до 19. века, а потичу из Србије, Грчке и Русије.
* * *
Српски културни центар
Српски културни центар
Центар се гради са циљем афирмације националних културних и друштвених потреба српске заједнице, уз отвореност према целокупној заједници. Центар ће чинити дворана, канцеларије, библиотека, изложбени простор и смештај намењен студентима и гостима. Планирано је да градња центра буде готова у другој половини 2025. године.
Извор: СПЦ и ТВ Храм
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ПОСЈЕТЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПОСЈЕТЕ ПАТРИЈАРХ ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ ЕПАРХИЈА ГОРЊОКАРЛОВАЧКА
