РУМУНСКИ СИНОД ОСНИВА „РУМУНСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ У УКРАЈИНИ“. -УКРАЈИНСКИ АРХИЈЕРЕЈ ОДГОВАРА
На заседању Светог синода Румунске православне цркве одржане у Букурешту 29. фебруара 2024.г. донет је низ важних одлука.
Неколико великих стараца, богослова и исповедника биће прибројани сабору светих 2025. године, међу којима и старац Клеопа (Илије), о. Димитру Станилоје, старац Пајсије (Олару), старац Дионисије (Игнат) и неколико других, преноси новинска агенција Базилика.
И у одлуци која се одмах показала контроверзном, Синод је најавио оснивање „Румунске православне цркве у Украјини“.
Према Синодском извештају, архијереји ће:
„Благословити, охрабривати и подржавати иницијативе румунских православних заједница у Украјини да обнове заједницу са Мајком Црквом, Румунском патријаршијом, својим легалним организовањем у верску структуру под називом Румунска православна црква у Украјини.“
У Западној Украјини, конкретно у Буковини, живе веома старе заједнице Румуна-Молдаваца који ову област сматрају својом отаџбином. У данашње време, древна област Буковина у Украјини највећим делом спада у Черновичку област, где има више од 100 румунских парохија.
Судбином ових Румуна који живе у Украјини већ најмање неколико година бави се румунски Синод усред све већег црквеног раскола који је захуктао 2018-2019. стварањем расколничке „Православне цркве у Украјини”, а сада и ратом у Украјини уз постојећи државни прогон канонске Украјинске православне цркве.
Жестоки државни прогон болешљивог митрополита банчинског Лонгина, чврстог јерарха, оца стотина сирочади и етничког Румуна, посебно је алармантан за вернике у Румунији и Молдавији.
Док се одлука румунског Синода од прошле недеље тиче етничких Румуна, успостављање такве структуре у Украјини могло би бити дочекано само са осудом, као задирање у канонско подручје друге Цркве.
Неименовани извор у Руској православној цркви, у коментару за РИА-Новости, назвао је то „експанзионизмом“ и „невероватно неплеменитим у светлу прогона који су кијевске власти покренуле против Украјинске православне цркве“.
А у коментарима датим Савезу православних новинара Његово Високопреосвештенство митрополит нижински Климент, начелник Информативно-просветног одељења УПЦ, казао је да одлука румунског Синода стоји у позадини планова украјинске државе да забрани УПЦ, рекавши:
„Овом одлуком Румунска црква је посведочила целом свету да су могући отворене државне забране и прогони УПЦ, па и румунски говорних парохија и манастира на украјинским територијама у суседству данашње Румуније.
Дајући своју јурисдикцију таквим црквеним јединицама, Румунска црква констатује очигледну опасност да оне могу бити забрањене у Украјини или, још горе – бити под директном забраном. Ово је гласан сигнал украјинском Парламенту о томе како се украјинска политика види у Европи и какве ће последице имати.“
Истовремено, он је говорио о претњи коју таква структура представља за Украјинску цркву и територијални интегритет државе.
Нејасно је да ли је реч о идеји правне регистрације према украјинским законима или је таква структура већ регистрована у Румунији. У сваком случају, то представља опасност не само за интегритет Цркве, већ и за државни суверенитет на украјинској територији која је историјски повезана са румунском државом.
Али у свему овоме постоји још један најважнији чинилац — вера и верска начела оних православних етничких Румуна којима је упућена ова примамљива понуда пред предстојећим искушењима и могућим прогонима. Свако ко је упознат са стварном ситуацијом Цркве у румунским говорним подручјима Украјине сложиће се да управо овај чинилац, у овој фази, оставља такву иницијативу са врло мало реалних изгледа.
За портал ''Ризница'' превод са енглеског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
Извор: Оrthochristian.com
„Благословити, охрабривати и подржавати иницијативе румунских православних заједница у Украјини да обнове заједницу са Мајком Црквом, Румунском патријаршијом, својим легалним организовањем у верску структуру под називом Румунска православна црква у Украјини.“
У Западној Украјини, конкретно у Буковини, живе веома старе заједнице Румуна-Молдаваца који ову област сматрају својом отаџбином. У данашње време, древна област Буковина у Украјини највећим делом спада у Черновичку област, где има више од 100 румунских парохија.
Судбином ових Румуна који живе у Украјини већ најмање неколико година бави се румунски Синод усред све већег црквеног раскола који је захуктао 2018-2019. стварањем расколничке „Православне цркве у Украјини”, а сада и ратом у Украјини уз постојећи државни прогон канонске Украјинске православне цркве.
Жестоки државни прогон болешљивог митрополита банчинског Лонгина, чврстог јерарха, оца стотина сирочади и етничког Румуна, посебно је алармантан за вернике у Румунији и Молдавији.
Док се одлука румунског Синода од прошле недеље тиче етничких Румуна, успостављање такве структуре у Украјини могло би бити дочекано само са осудом, као задирање у канонско подручје друге Цркве.
Неименовани извор у Руској православној цркви, у коментару за РИА-Новости, назвао је то „експанзионизмом“ и „невероватно неплеменитим у светлу прогона који су кијевске власти покренуле против Украјинске православне цркве“.
А у коментарима датим Савезу православних новинара Његово Високопреосвештенство митрополит нижински Климент, начелник Информативно-просветног одељења УПЦ, казао је да одлука румунског Синода стоји у позадини планова украјинске државе да забрани УПЦ, рекавши:
„Овом одлуком Румунска црква је посведочила целом свету да су могући отворене државне забране и прогони УПЦ, па и румунски говорних парохија и манастира на украјинским територијама у суседству данашње Румуније.
Дајући своју јурисдикцију таквим црквеним јединицама, Румунска црква констатује очигледну опасност да оне могу бити забрањене у Украјини или, још горе – бити под директном забраном. Ово је гласан сигнал украјинском Парламенту о томе како се украјинска политика види у Европи и какве ће последице имати.“
Истовремено, он је говорио о претњи коју таква структура представља за Украјинску цркву и територијални интегритет државе.
Нејасно је да ли је реч о идеји правне регистрације према украјинским законима или је таква структура већ регистрована у Румунији. У сваком случају, то представља опасност не само за интегритет Цркве, већ и за државни суверенитет на украјинској територији која је историјски повезана са румунском државом.
Али у свему овоме постоји још један најважнији чинилац — вера и верска начела оних православних етничких Румуна којима је упућена ова примамљива понуда пред предстојећим искушењима и могућим прогонима. Свако ко је упознат са стварном ситуацијом Цркве у румунским говорним подручјима Украјине сложиће се да управо овај чинилац, у овој фази, оставља такву иницијативу са врло мало реалних изгледа.
За портал ''Ризница'' превод са енглеског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
Извор: Оrthochristian.com