УХВАЋЕН КРАДЉИВАЦ МЕДАЉОНА СА ИКОНЕ У ИВЕРОНУ
Чин светогрђа почињен је на икони Богородице Портаитисе (Вратарке) у манастиру Иверону на Светој Гори 13. јуна 2019, кад је човек ушао у капелу где се икона налазила у близини улазних врата и украо металне медаљоне који висе о ланцу преко иконе, јављају агенције Ромфеа и вимаортходоксиас.гр.
Метални медаљони, од којих су неки драгуљи, често се прилажу чудотворним иконама у знак захваљивања на исцељењу и за друге услишене молитве.
Након што је крадљивац побегао, монах је ушао у капелицу да запали свеће и видео што се догодило и одмах обавестио игумана Натанаила.
Полиција и управа Свете Горе су обавештени и одмах је почео трагање за починиоцем овог светогрђа. Човек је најзад пронађен и ухапшен након што је убацио медаљоне у јарак.
***
Вјерује се да је Богородицу Портаитису, једну од најпознатијих и најцењенијих чудотворних икона на целој Светој Гори, изобразио свети еванђелист Лука, који је лично познавао Богородицу.
За време владавине цара Теофила (829-842) Византијско царство је захватила јерес иконоклазма. У складу са императоровом заповешћу, хиљаде војника претраживали су сваки кутак, град и село због скривених икона.
У близини града Никеје живела је нека побожна удовица која је сакрила икону Пресвете Богородице. Убрзо су је војници открили, а један од њих је забио копље у њен лик. Али, Божјом милошћу, његово страшно дело је било превладано чудом: крв је текла из ране на лицу Мајке Божје. Уплашени војници су брзо побегли.
Удовица је читаву ноћ провела у бдењу, молећи се пред иконом Пресвете Богородице. Ујутру је, према Божјој вољи, донела икону на море и бацила је у воду. Света икона је стајала усправно на валовима и почела да плови према западу.
Прошло је време, а једне вечери монаси манастира Иверона на Светој Гори угледали су стуб светлости који је обасјавао море као сунце (око 1004. г.). Чудесни призор трајао је неколико дана, док су се оци Свете Горе окупљали и дивили се. На крају су сишли на ивицу мора, где су видјели стуб светлости који је стајао изнад иконе Богородице. Али када су му се приближили, икона се померила даље у море.
Тада се грузијски монах по имену Гаврило подвизавао у манастиру Иверону. Богородица се јавила оцима Свете Горе и рекле им да је само Гаврило достојан да преузме свету икону из мора. Истовремено, она се јавила Гаврилу и рекла му: "Уђи у море, и иди на таласима с вером, и сви ће сведочити о мојој љубави и милости према твом манастиру."
Монаси Свете Горе су пронашли Гаврила у грузијском манастиру и одвео га на морае, певајући стихире и кадећи светим тамјаном. Гаврило је ишао по води као да је на копну, узео икону у руке и послушно је однео на обалу. Ово чудо се догодило на Светли уторак.
Док су монаси служили последовање благодарности, хладни, слатководни извор чудесно је букнуо из земље где је стајала икона. После тога су однели икону у цркву и са великим поштовањем је похранили у лађу цркве.
Али следећег јутра један од монаха је дошао да упали кандило и видео да икона више није тамо где су је били оставили; сада је висила на зиду близу улазних врата. Монаси у неверици узели су икону и вратили је у храм, али сутрадан је икона поново пронађена на манастирским вратима. Ово чудо се понављало неколико пута, све док се Пресветој Богородуица није јавила Гаврилу, рекавши: “Обавести сабраћу да ме од овог дана не треба да односе одавде.Наиме, оно што желим није да ме ви штитите; ја ћу вас покровом заштитити, и у овом животу и у будућем. Све док видите моју икону у манастиру, благодат и милост мога Сина никада неће недостајати! "
Испуњени изузетном радошћу, монаси су подигли малу цркву у близини манастирских врата како би прослављали Пресвету Богородицу и у њу поставили чудотворну икону. Света икона је постала позната као "Иверонска Богородица", а на грчком Портаитиса.
Милошћу чудотворне Иверонске иконе Богородице догодила су се многа чуда и настављају да се дешавају широм света.
Извор: Orthochristian (са енглеског Инфо служба СПЦ)
Метални медаљони, од којих су неки драгуљи, често се прилажу чудотворним иконама у знак захваљивања на исцељењу и за друге услишене молитве.
Након што је крадљивац побегао, монах је ушао у капелицу да запали свеће и видео што се догодило и одмах обавестио игумана Натанаила.
Полиција и управа Свете Горе су обавештени и одмах је почео трагање за починиоцем овог светогрђа. Човек је најзад пронађен и ухапшен након што је убацио медаљоне у јарак.
***
Вјерује се да је Богородицу Портаитису, једну од најпознатијих и најцењенијих чудотворних икона на целој Светој Гори, изобразио свети еванђелист Лука, који је лично познавао Богородицу.
За време владавине цара Теофила (829-842) Византијско царство је захватила јерес иконоклазма. У складу са императоровом заповешћу, хиљаде војника претраживали су сваки кутак, град и село због скривених икона.
У близини града Никеје живела је нека побожна удовица која је сакрила икону Пресвете Богородице. Убрзо су је војници открили, а један од њих је забио копље у њен лик. Али, Божјом милошћу, његово страшно дело је било превладано чудом: крв је текла из ране на лицу Мајке Божје. Уплашени војници су брзо побегли.
Удовица је читаву ноћ провела у бдењу, молећи се пред иконом Пресвете Богородице. Ујутру је, према Божјој вољи, донела икону на море и бацила је у воду. Света икона је стајала усправно на валовима и почела да плови према западу.
Прошло је време, а једне вечери монаси манастира Иверона на Светој Гори угледали су стуб светлости који је обасјавао море као сунце (око 1004. г.). Чудесни призор трајао је неколико дана, док су се оци Свете Горе окупљали и дивили се. На крају су сишли на ивицу мора, где су видјели стуб светлости који је стајао изнад иконе Богородице. Али када су му се приближили, икона се померила даље у море.
Тада се грузијски монах по имену Гаврило подвизавао у манастиру Иверону. Богородица се јавила оцима Свете Горе и рекле им да је само Гаврило достојан да преузме свету икону из мора. Истовремено, она се јавила Гаврилу и рекла му: "Уђи у море, и иди на таласима с вером, и сви ће сведочити о мојој љубави и милости према твом манастиру."
Монаси Свете Горе су пронашли Гаврила у грузијском манастиру и одвео га на морае, певајући стихире и кадећи светим тамјаном. Гаврило је ишао по води као да је на копну, узео икону у руке и послушно је однео на обалу. Ово чудо се догодило на Светли уторак.
Док су монаси служили последовање благодарности, хладни, слатководни извор чудесно је букнуо из земље где је стајала икона. После тога су однели икону у цркву и са великим поштовањем је похранили у лађу цркве.
Али следећег јутра један од монаха је дошао да упали кандило и видео да икона више није тамо где су је били оставили; сада је висила на зиду близу улазних врата. Монаси у неверици узели су икону и вратили је у храм, али сутрадан је икона поново пронађена на манастирским вратима. Ово чудо се понављало неколико пута, све док се Пресветој Богородуица није јавила Гаврилу, рекавши: “Обавести сабраћу да ме од овог дана не треба да односе одавде.Наиме, оно што желим није да ме ви штитите; ја ћу вас покровом заштитити, и у овом животу и у будућем. Све док видите моју икону у манастиру, благодат и милост мога Сина никада неће недостајати! "
Испуњени изузетном радошћу, монаси су подигли малу цркву у близини манастирских врата како би прослављали Пресвету Богородицу и у њу поставили чудотворну икону. Света икона је постала позната као "Иверонска Богородица", а на грчком Портаитиса.
Милошћу чудотворне Иверонске иконе Богородице догодила су се многа чуда и настављају да се дешавају широм света.
Извор: Orthochristian (са енглеског Инфо служба СПЦ)
СВЕТА ГОРА МАНАСТИР ИВИРОН ИКОНА БОГОРОДИЦА ИВИРОНСКА ВРАТАРКА ПОРТАИТИСА