„ПАЗИТЕ, СТОЈТЕ У ВЕРИ, МУШКИ СЕ ДРЖИТЕ, УТВРЂУЈТЕ СЕ“ (1. КОР. 16:13)
Апостол даје Хришћанима овај важни савет да пробуди њихову пажњу на опасности овога света, да их позове на често испитивање својих срца, јер без тога, човек може лако уништити чистоту и ревност своје вере и неприметно прећи на страну зла и неверја.
Као што је основна брига бити опрезан по питању било чега што може бити штетно за наше физичко здравље, тако и наша духовна брига треба да пази на све што би могло нарушити наш духовни живот и дело вере и спасења.
Према томе, пажљиво и брижно оцењуј своје унутрашње импулсе: да ли су од Бога или од духа зла? Чувај се искушења од овога света и од световних људи; чувај се скривених унутрашњих искушења, који долазе од духа равнодушности и немара у молитви, од опадања хришћанске љубави. Ако окренемо нашу пажњу ка нашем уму, приметићемо бујицу мисли и идеја. Ова бујица је непрекидна; она јури свуда и у свако време: код куће, у цркви, на послу, док читамо, док разговарамо. Обично се назива размишљањем, пише свети Теофан Затворник, али у ствари, то је узнемирење нашег ума, лутање, мањак концентрације и пажње. Исто се догађа са срцем.
Да ли сте икада посматрали живот вашега срца? Покушајте макар на кратко и видећете шта ћете наћи.
Догађа се нешто непријатно, и ви бивате раздражени; нека несрећа се догоди и ви сажаљевате себе; видите некога ко вам се не допада, и непријатељство се подиже у вама; срећете некога ко је раван вама, а ко је одмакао од вас на друштвеној лествици и почињете да му завидите; мислите о својим талентима и способностима и почињете да бивате горди...
Све ово је трулеж: сујета, телесне жеље, прождрљивост, лењост, злоба – једно преко другог, заједно разарају срце. Све ово може проћи кроз срце у пар тренутака. Из овог разлога је један подвижник, који је био изузетно пажљив према себи, био прилично у праву када је рекао „да је човеково срце испуњено отровним змијама. Само су срца Светих слободна од ових змија, страсти“.
Али таква слобода се задобија кроз дуги и тешки процес самопознања, рада на себи и у пажње према свом унутрашњем животу, тј. према души. Буди пажљив. Пази на своју душу! Окрени своје мисли од онога што ће ускоро проћи и окрени их ка ономе што је вечно. Овде ћеш наћи срећу за којом трага твоја душа, које је жедно твоје срце.
Свети Јован Шангајски
Као што је основна брига бити опрезан по питању било чега што може бити штетно за наше физичко здравље, тако и наша духовна брига треба да пази на све што би могло нарушити наш духовни живот и дело вере и спасења.
Према томе, пажљиво и брижно оцењуј своје унутрашње импулсе: да ли су од Бога или од духа зла? Чувај се искушења од овога света и од световних људи; чувај се скривених унутрашњих искушења, који долазе од духа равнодушности и немара у молитви, од опадања хришћанске љубави. Ако окренемо нашу пажњу ка нашем уму, приметићемо бујицу мисли и идеја. Ова бујица је непрекидна; она јури свуда и у свако време: код куће, у цркви, на послу, док читамо, док разговарамо. Обично се назива размишљањем, пише свети Теофан Затворник, али у ствари, то је узнемирење нашег ума, лутање, мањак концентрације и пажње. Исто се догађа са срцем.
Да ли сте икада посматрали живот вашега срца? Покушајте макар на кратко и видећете шта ћете наћи.
Догађа се нешто непријатно, и ви бивате раздражени; нека несрећа се догоди и ви сажаљевате себе; видите некога ко вам се не допада, и непријатељство се подиже у вама; срећете некога ко је раван вама, а ко је одмакао од вас на друштвеној лествици и почињете да му завидите; мислите о својим талентима и способностима и почињете да бивате горди...
Све ово је трулеж: сујета, телесне жеље, прождрљивост, лењост, злоба – једно преко другог, заједно разарају срце. Све ово може проћи кроз срце у пар тренутака. Из овог разлога је један подвижник, који је био изузетно пажљив према себи, био прилично у праву када је рекао „да је човеково срце испуњено отровним змијама. Само су срца Светих слободна од ових змија, страсти“.
Али таква слобода се задобија кроз дуги и тешки процес самопознања, рада на себи и у пажње према свом унутрашњем животу, тј. према души. Буди пажљив. Пази на своју душу! Окрени своје мисли од онога што ће ускоро проћи и окрени их ка ономе што је вечно. Овде ћеш наћи срећу за којом трага твоја душа, које је жедно твоје срце.
Свети Јован Шангајски
