ВЕЛИКИ УТОРАК
На свети и Велики уторак чинимо спомен на (јеванђелску) причу о десет девојака. Такође се молитвено сећамо на Господњи одговор фарисејима и садукејима, те о другом доласку Христовом. Господ наш Исус Христос говорио је ове приче својим ученицима док је улазио у Јерусалим, пред своје страдање. Сада народ, свештеници и јудејски властодршци последњи пут слушају Господњу реч у храму.
Кроз богослужење Великог уторка црква нас подсећа да се не предајемо греховном сну немара, већ да у нашем подвигу не заборавимо да понесемо, у земљаним судовима душе своје, уље милосрђа и љубави, јер без тога нећемо моћи да изађемо пред Господа, Женика који је пун љубави и милосрђа.
Кроз богослужење Великог уторка црква нас подсећа да се не предајемо греховном сну немара, већ да у нашем подвигу не заборавимо да понесемо, у земљаним судовима душе своје, уље милосрђа и љубави, јер без тога нећемо моћи да изађемо пред Господа, Женика који је пун љубави и милосрђа.

Велики уторак. Читав овај дан Исус Христос проводи у Јерусалимском храму, разговарајући са разним људима: са Својим ученицима, са народом - побожним Јеврејима, који су се окупили у Јерусалиму уочи прославе старозаветне Пасхе, са врхом јерусалимског друштва - првосвештеницима, књижевницима и старешинама, који покушавају да збуне Христа, да га 'ухвате' постављањем разних шкакљивих питања. Њима се Господ коначно обраћа гневним речима које чујемо у јутарњој служби Великог уторка: "Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате Царство Небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели... (Мт 23,13-36). „Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста ...” Њихов „дом“ - храм у којем свештеници и даље приносе молитве и приносе жртве Богу - од сада ће бити празан: Господ га је посетио, али је остао непрепознат. А сада га заувек оставља.
Апостоли ће данас чути три важне приче од Христа: о десет девојака које чекају младожењу (Мт 25, 1–12); о талантима - сребрне полуге, које је господар неко време давао слугама како би их они могли искористити и донети му зараду (Мт 25, 14-30); и о Страшном суду, где ће се одредити вечна судбина сваке личности, у зависности од тога да ли је показивао љубав према ближњима или је био равнодушан (Мт 25, 31–46).
Све параболе које је Спаситељ изговорио у Велики уторак - о томе како је важно бити спреман за последње време у људској историји "А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сести на престолу славе своје ... И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца" (Мт 25, 31, 32). Остани будан! Не опусти се! - један од најважнијих позива којим се Христос обраћа својим ученицима. Пет лудих девојака које нису сачувале довољно уља (јелеја) за своје лампе и отишле су да га купе баш кад се појавио младожења, слика је човека који се у читавом свом животу није трудио да стекне врлине: човекољубље, милост, спремност помоћи сиромашнима, објашњава свети Јован Златоусти. Морали су раније набавити залихе. Када Господ поново дође на земљу - изненада, неочекивано за све - биће прекасно да почнемо чинити добро.
Химнографију овог другог дана страдалне недеље, саставили су Свети Козма Мајумски, двопеснец на јутрењу и Свети Андреј Критски, трипеснец на повечерју.
Апостоли ће данас чути три важне приче од Христа: о десет девојака које чекају младожењу (Мт 25, 1–12); о талантима - сребрне полуге, које је господар неко време давао слугама како би их они могли искористити и донети му зараду (Мт 25, 14-30); и о Страшном суду, где ће се одредити вечна судбина сваке личности, у зависности од тога да ли је показивао љубав према ближњима или је био равнодушан (Мт 25, 31–46).
Све параболе које је Спаситељ изговорио у Велики уторак - о томе како је важно бити спреман за последње време у људској историји "А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сести на престолу славе своје ... И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца" (Мт 25, 31, 32). Остани будан! Не опусти се! - један од најважнијих позива којим се Христос обраћа својим ученицима. Пет лудих девојака које нису сачувале довољно уља (јелеја) за своје лампе и отишле су да га купе баш кад се појавио младожења, слика је човека који се у читавом свом животу није трудио да стекне врлине: човекољубље, милост, спремност помоћи сиромашнима, објашњава свети Јован Златоусти. Морали су раније набавити залихе. Када Господ поново дође на земљу - изненада, неочекивано за све - биће прекасно да почнемо чинити добро.
Из химнографије Великог уторка:
Помисли душо о часу краја, и посечења смоквинога уплаши се,
предан теби талант трудољубиво обрађуј, бедна, бденишући и вапијући:
да не останемо изван ложнице Христове.
(кондак Великог уторка)
предан теби талант трудољубиво обрађуј, бедна, бденишући и вапијући:
да не останемо изван ложнице Христове.
(кондак Великог уторка)
Усветлости светих твојих, како да уђем ја недостојан?
Јер ако се усудим да заједно са њима уђем у брачне одаје,
одећа ме окривљује, јер није брачна, и свезан – бићу избачен од ангела.
Очисти Господе, нечистоту душе моје, и спаси ме као Човекољубац.
(прва стихира на хвалитне)
Јер ако се усудим да заједно са њима уђем у брачне одаје,
одећа ме окривљује, јер није брачна, и свезан – бићу избачен од ангела.
Очисти Господе, нечистоту душе моје, и спаси ме као Човекољубац.
(прва стихира на хвалитне)
Слушала си, о душо, за осуду онога који је сакрио талант!
Не скривај реч Божју, објављуј чудеса његова,
да би умноживши дар, ушла у радост Господа твога.
(Слава и сада на хвалитне)
Ходите верни, делајмо усрдно Владици;
јер раздаје слугама богатство,
и аналогно сваки да умножимо талант благодати:
један дакле мудрост да приноси добрим речима,
други пак службу просвећења да обавља,
да се причешћује речју верни, у тајне неупућен,
и да расипа богатство, убогима други.
Јер ћемо тако позајмљено много усугубити
и као верни управитељи Владичине благодати удостојићемо се радости.
Ње нас удостој Христе Боже, као Човекољубац.
(прва стихира на стиховње)
Гле, теби Владика талант поверава, душо моја,
страхом прими дар, позајми дародавцу, раздајући убогима,
и стекни пријатеља Господа, да би стала Њему с десне стране,
када дође у слави, и да чујеш блажени глас:
Уђи, слуго, у радост Господа твога.
Ње ме удостој, Спасе, заблуделог,
ради велике милости твоје.
(Слава и сада на стиховње)
Не скривај реч Божју, објављуј чудеса његова,
да би умноживши дар, ушла у радост Господа твога.
(Слава и сада на хвалитне)
Ходите верни, делајмо усрдно Владици;
јер раздаје слугама богатство,
и аналогно сваки да умножимо талант благодати:
један дакле мудрост да приноси добрим речима,
други пак службу просвећења да обавља,
да се причешћује речју верни, у тајне неупућен,
и да расипа богатство, убогима други.
Јер ћемо тако позајмљено много усугубити
и као верни управитељи Владичине благодати удостојићемо се радости.
Ње нас удостој Христе Боже, као Човекољубац.
(прва стихира на стиховње)
Гле, теби Владика талант поверава, душо моја,
страхом прими дар, позајми дародавцу, раздајући убогима,
и стекни пријатеља Господа, да би стала Њему с десне стране,
када дође у слави, и да чујеш блажени глас:
Уђи, слуго, у радост Господа твога.
Ње ме удостој, Спасе, заблуделог,
ради велике милости твоје.
(Слава и сада на стиховње)
Химнографију овог другог дана страдалне недеље, саставили су Свети Козма Мајумски, двопеснец на јутрењу и Свети Андреј Критски, трипеснец на повечерју.