АВА ЈУСТИН О СВ. НИКОЛАЈУ СРПСКОМ

Део беседе аве Јустина Ћелијског на парастосу блаженопочившем Епископу Николају Охридском, Жичком и Лелићком 1965. године у Манастиру Лелић

Српски народ има два велика вођа, два велика Светитеља, два пастира добра – Светога Саву и Светог Владику Николаја.

Не умањујем ја вредност осталих Светитеља Српских, не! Него ми гледамо на највише планине наше историје, а највећа планина је Свети Сава, а за њим Свети Владика Николај Жички. Нисам ја дете када говорим ово. Од 1911. године, како се појавио у Београду, јеромонах, професор Богословије у Београду, Николај, од тада је почео духовни земљотрес у Српскоме народу, духовни земљотрес који је он изазвао и трајаће до Страшнога Суда. Ко је тај Србин који је од 1911. године отишао ка Небу, пошао ка Господу Христу, а није се усудио и питао: Шта мисли јеромонах Николај? Како ово питање решава Владика Николај? Шта о томе мисли Епископ Жички Николај? Који је прави Србин ових педесет година, он зна да Православна Српска Црква није могла без Владике Николаја. Када се каже Српска Црква, у иностранству се мисли на Владику Николаја. Па и у Српској земљи, у мучној Српској земљи, када је душа хтела да крене ка Господу, тражила је њега за вођу, њега за путоказ. То знате ви сви, то знају сви милиони Срба који живе између две Југославије и после друге Југославије, и хрле ка Богу.

Они – истинити вођи и владари српске историје и Српскога народа, Владика Николај и Свети Сава – шта дају нама? Од кога нас то бране? Бране нас од духовних вукова. Ко су ти вуци? Чули сте данас у Светом Еванђељу, како Спаситељ као Добри Пастир говори о вуцима. Који су то вуци, Господе? Грех, смрт и ђаво – ето три вука који растржу људски род и род Српски. Од њих, ко нас може одбранити? Мене данашњег Србина, тебе сутрашњег Србина, ко ако не Свети Сава и Владика Николај, силом коју им Господ Христос даје као добрим пастирима, који оставише све да служе Господу. И служили су као нико од Срба. И они, наши велики вођи, ето и данас су потребни мени и теби, ако хоћемо – шта? Ако хоћемо да будемо људи, да ие будемо потомци мајмуна, да не будемо потомци животиња. Ако хоћемо да будемо потомци Светога Саве и људи створени по лику Божјем онда, онда ето нам наших вођа који нас хране бесмртном храном и бране нас од духовних вукова. Од духовних вукова.

Данас (их) је пун сав свет: сви самозвани спасиоци човечанстава, сви они који данас предлажу себе уместо Христа, сви они су духовни вукови. Питај их: Можеш ли ми осигурати, уместо Христа, бесмртни Живот Вечни? Можеш ли ти за мене победити смрт, можеш ли победити за мене ђавола, можеш_ли за мене победити грех? Не. Да, ти си духовни вук. А Пастир Добри душу своју полаже за овце. Лупеж, вели Спаситељ, и хајдук, не долази ни за шта друго, него да убије и погуби, убије и погуби[7]. Убија и погубљује све. Ко? Свака лажна наука данас, која се истиче против Христа, а тих је наука безброј. Намножише се као гусенице. Сваки предлаже себе за спаситеља човечанства, сваки предлаже себе за вођу. Христос је један! Брате заблудели, шта ћеш за ђаволима, шта ћеш са гресима? Какве су твоје вође? Дај ти мени вођу који мени кричи пут кроз смрт, кроз прашуму смрти, води ме у Царство Небеско. То је вођ, то је пастир добри. Све друго је, авај, Спаситељева реч: лупежи, хајдуци, вуци духовни.

Ми данашњи Срби, имамо највећег богаташа после Светога Саве у роду Српскоме. То је Свети Владика Николај, највећи духовни богаташ. Шта је то што он нама даје као благо? Шта? Бесмртност Христову! Даје нам Вечни Живот. Свака његова реч, браћо, јесте мало Еванђеље. Не преувеличавам ствари. Владика Николај је пети Еванђелист Српскога рода. Све што је рекао – Благовест је за човека, Еванђеље за српскога човека. Све што је написао – Еванђеље, Блага вест до Благе вести, за свакога од нас. Да, пети Еванђелист, највећи Еванђелист после Светога Саве рода Српског, највећи богаташ. А гле, како смо ми данашњи Срби осиромашили, какви смо просјаци, какви убожјаци, којима не треба Господ Христос, не треба онда ни Свети Сава, не треба онда ни Владика Николај. Колико има тих слепих Срба? Да их не осудимо, да се помолимо за њих Господу да прогледају; да их Свети Владика Николај с Неба просветли и осветли, да угледају истинитост; да се Срби спасу од најстрашнијег греха, да се спасу свегреха.

Извор: Светосавље