ВИЂЕЊЕ ОЦА ЈЕФРЕМА АРИЗОНСКОГ
Митрополит Атанасије Лимасолски открива нам виђење Оца Јефрема Аризонског.
Отац Јефрем Аризонски преселио се у вечно Царство 7. децембра 2019.
Отац Јефрем Аризонски преселио се у вечно Царство 7. децембра 2019.
Када сам отишао у Аризону, Отац Јефрем ми је рекао: „Желео бих да ти испричам шта сам доживео по доласку у Америку.“
Затим сам га упитао: „Оче, како сте успели, са Свете Горе, исихаста, без световног знања (живео је у испосници од своје осамнаесте године), да живите у Америци, са специфичностима овдашњих места?“
А он ми је одговорио: „Заиста, сусрео сам се са многим искушењима, многим опасностима. Желели су да ме убију. Покушавали су да ме униште и физички и духовно. Много опасности, много искушења, много жалости и много невоља. Много пута сам се питао да ли сам учинио добро дошавши овамо? И шта да радим, ја прости и скрушени монах, на континенту са толико много проблема, толико потешкоћа и толико необичности?“
И тако, док се молио, узнемирен, угледао је себе у једној џунгли, са свим особеностима џунгле! И она беше пуна дивљих звери! Налазио се у џунгли, држећи у рукама мало дете, док су га изблиза пратиле дивље звери, дивљачки покушавајући да раскомадају његово тело. A он је трчао, трчао, трчао кроз ту џунглу, док су га звери пратиле. Међутим, онда је схватио да су оне хтеле да раскомадају дете које је држао у наручју. Бежећи, дакле, налазио се у великој невољи и страху. Стигао је до једне тешке стазе, веома уске, а могаo је да изађе само кроз једну шупљину. А звери, са десна на лево, покушавале су да раскомадају и њега и бебу. Борећи се да изађе са те уске стазе, пред њега је стала једна огормна аждаја, змија, спремна да га прогута!
Видевши да му нема спаса и да ће га аждаја раскомадати, повикао је: „Пресвета Мати моја!“
Након што је призвао Мајку Божију, зачу је глас Богородице, који рече, „Михајло!“
И како глас рече „Михајло!“, пре њим се указа Арханђел Михајло, бораше се против те аждаје, те ју снажно удари, и аждаја нестаде и све се поврати у мир.
Како се мир поврати, Отац, узнемирен, рече: „Шта значи ово виђење?“ И мољаше се Богу речима: О, Господе, шта значи ово виђење? Ово страшно и неописиво виђење које гледах... то узнемирујуће виђење...
А Бог му рече: „То ће бити твој живот: пун прогона, туге и опасности, телесних и духовних опасности!“
Отац затим упита: „А дете? Шта оно представља?“ А Бог му одговори: „То дете је твоја душа! Мораш да спасаваш своју душу без обзира на то са колико ћеш се препрека суочити!“ Отац је затим дошао себи и схватио да је то његова мисија. И имао је велика искушења...
Поменућу још нешто из Аризоне.
Живео је у пустињи у којој ниједно људско биће не живљаше од стварања света. И то су потврдили научници и истраживачи – човек никада није живео у тој пустињи! Бескраја пустиња, пуна кактуса, звечарки и којота... Дивље звери! Тамо нико није живео!
Летећи авионом ка Фениксу, да исповеда, кроз прозор авиона угледао је пустињу. А Бог му рече: „Овде желим да саградиш манастир!“
Како подићи манастир у пустињи Аризоне? Отишао је тамо аутомобилом, праћен са још три аутомобила и локалним Митрополитом. Отац никоме ништа није говорио.
Рекао је само, „Хајдемо кроз пустињу, да посетимо један град...“
„Оче, кроз пустињу? Пут је тежак и опасан!“
Одговорио је, „Не мари, хајде да га посетимо!“
Пролазећи кроз пустињу, поред места на којем се сада налази манастир, сви су зачули звона! Светогорска звона звоне у пустињи! Сва четири аутомобила су се зауставила. Изашли су и један другога испитивали: „Чујеш ли звона?“
Митрополит је чуо звона, баш као и Отац, и оци, и сапутници.
И подигли су први манастир Св. Антонија Великог, у којем је данас [7. децембра 2019] уснуо Отац Јефрем.
Превод са енглеског: Наташа Кулунџић
Затим сам га упитао: „Оче, како сте успели, са Свете Горе, исихаста, без световног знања (живео је у испосници од своје осамнаесте године), да живите у Америци, са специфичностима овдашњих места?“
А он ми је одговорио: „Заиста, сусрео сам се са многим искушењима, многим опасностима. Желели су да ме убију. Покушавали су да ме униште и физички и духовно. Много опасности, много искушења, много жалости и много невоља. Много пута сам се питао да ли сам учинио добро дошавши овамо? И шта да радим, ја прости и скрушени монах, на континенту са толико много проблема, толико потешкоћа и толико необичности?“
И тако, док се молио, узнемирен, угледао је себе у једној џунгли, са свим особеностима џунгле! И она беше пуна дивљих звери! Налазио се у џунгли, држећи у рукама мало дете, док су га изблиза пратиле дивље звери, дивљачки покушавајући да раскомадају његово тело. A он је трчао, трчао, трчао кроз ту џунглу, док су га звери пратиле. Међутим, онда је схватио да су оне хтеле да раскомадају дете које је држао у наручју. Бежећи, дакле, налазио се у великој невољи и страху. Стигао је до једне тешке стазе, веома уске, а могаo је да изађе само кроз једну шупљину. А звери, са десна на лево, покушавале су да раскомадају и њега и бебу. Борећи се да изађе са те уске стазе, пред њега је стала једна огормна аждаја, змија, спремна да га прогута!
Видевши да му нема спаса и да ће га аждаја раскомадати, повикао је: „Пресвета Мати моја!“
Након што је призвао Мајку Божију, зачу је глас Богородице, који рече, „Михајло!“
И како глас рече „Михајло!“, пре њим се указа Арханђел Михајло, бораше се против те аждаје, те ју снажно удари, и аждаја нестаде и све се поврати у мир.
Како се мир поврати, Отац, узнемирен, рече: „Шта значи ово виђење?“ И мољаше се Богу речима: О, Господе, шта значи ово виђење? Ово страшно и неописиво виђење које гледах... то узнемирујуће виђење...
А Бог му рече: „То ће бити твој живот: пун прогона, туге и опасности, телесних и духовних опасности!“
Отац затим упита: „А дете? Шта оно представља?“ А Бог му одговори: „То дете је твоја душа! Мораш да спасаваш своју душу без обзира на то са колико ћеш се препрека суочити!“ Отац је затим дошао себи и схватио да је то његова мисија. И имао је велика искушења...
Поменућу још нешто из Аризоне.
Живео је у пустињи у којој ниједно људско биће не живљаше од стварања света. И то су потврдили научници и истраживачи – човек никада није живео у тој пустињи! Бескраја пустиња, пуна кактуса, звечарки и којота... Дивље звери! Тамо нико није живео!
Летећи авионом ка Фениксу, да исповеда, кроз прозор авиона угледао је пустињу. А Бог му рече: „Овде желим да саградиш манастир!“
Како подићи манастир у пустињи Аризоне? Отишао је тамо аутомобилом, праћен са још три аутомобила и локалним Митрополитом. Отац никоме ништа није говорио.
Рекао је само, „Хајдемо кроз пустињу, да посетимо један град...“
„Оче, кроз пустињу? Пут је тежак и опасан!“
Одговорио је, „Не мари, хајде да га посетимо!“
Пролазећи кроз пустињу, поред места на којем се сада налази манастир, сви су зачули звона! Светогорска звона звоне у пустињи! Сва четири аутомобила су се зауставила. Изашли су и један другога испитивали: „Чујеш ли звона?“
Митрополит је чуо звона, баш као и Отац, и оци, и сапутници.
И подигли су први манастир Св. Антонија Великог, у којем је данас [7. децембра 2019] уснуо Отац Јефрем.
Превод са енглеског: Наташа Кулунџић
