ХРИСТОС СЕ ПРИБЛИЖАВА ОНИМА КОЈИ ВЕРУЈУ У ЊЕГА


Вера не значи пуко прихватање постојања Божијег – јер „и ђаволи верују и дрхте“ (Јак. 2,19) – него је она нешто што превазилази границе људског ума. Немам у виду догматску веру, него ону коју су утврдили апостоли: „Дометни нам вере“ (Лк. 17,5); ако неко има те вере макар колико „зрно горушичино“, може и горе премештати. Вера у овом смислу речи краси савршеног хришћанина. Никакво дело, никакво достигнуће, нема вредности у хришћанству уколико није плод вере, уколико није произишло из вере, односно уколико Бог није имао учешћа. Без Божијег благослова наш труд је без сјаја, несавршен, сиромашан, човечански: „а све што није од вере, грех је“ (Рим. 14,23). Христос се приближава онима који верују у Њега. Чини чуда. Снисходи доличним човечанским жељама. Разговара са људима „као када неко говори са својим пријатељем“. Вера представља мистичну свезу бесконачног  божанског Величанства и ограничене људске природе. Вера значи приближавање верујућег човека ка Богу у Кога верује; значи спој душе са Богом по енергији.

„Између неба и земље“, старац Теоклит Дионисијатски

 

 

offline