ВЕЗ TЕХНИКОМ ПОКРСTИЦЕ

Змијањски вез је посебна и необична техника веза који су практиковале жене из села у крају Змијање. Плава боја означава бесконачност, а вез је базиран на мотивима крста

Приредила: Драга ЛЕКИЋ
 
МРКОЊИЋ ГРАД /СРНА/ - Чланица Удружења жена "Наша жена" из Подршанице код Мркоњић Града Милена Ковачевић /55/ у слободном вријеме на бијелом платну иглом са плавим концем прави крстиће који се спајају у разне геометријске облике, чувајућу тако змијањски вез од заборава.
 
Змијањски вез је посебна и необична техника веза који су практиковале жене из села у крају Змијање. Ковачевићева објашњава Срни да су основне карактеристике овог веза тамноплава или црна боја и техника покрстице.
 
"Плава боја означава бесконачност, а вез је базиран на мотивима крста по коме назив носи и сама техника израде - покрстица. Чести мотиви су кола и цвјетови, а сваки мотив има своју симболику и значење, као што су срећа у породици и добро здравље", прича Ковачевићева.
 
Повезана тема : МОСКВА: "ЗМИЈАЊСКИ ВЕЗ"
 
Она се љепоти змијањског веза посветила јер јој то представља неописиво унутрашње задовољство и могућност да се креативно изражава.
 
"Прије три године сам почела да везем, сама сам научила, а слично је гобленском раду који сам вољела још као дјевојчица. У почетку ми је ишло мало спорије, а сад ме конац и платно воде својим током у којем се проналазим и уживам", истиче Ковачевићева.
 
Она наглашава да се змијањски вез користио за украшавање одјеће, пешкира, постељине, те кућанских предмета. Она углавном ствара гобленске поставке са карактеристичним мотивима.
 
"Украшавам и кошуље, пешкире, али највише ове гобленске радове који се стављају у рам. За подлогу искључиво употребљавам бијели без који су наше баке правиле од конопље и који је данас јако тешко пронаћи", наводи Ковачевићева.
 
Креације прожете везом ствара из хобија и ријетко их продаје јер јој се тешко од њих одвојити.
 
"Немају ти радови цијену, јер како процијенити материјал који је стар стотину година. Углавном поклоним драгим људима, недавно сам један вез поклонила књижевници Исидори Бјелица", прича Ковачевићева и додаје да своје радове презентује на разним изложбама и сајмовима.
 
Жао јој је што данашња омладина није заинтересована да баштини и чува своју традицију.
 
"Некада су жене и дјевојке по цијелу ноћ везле, без струје, уз фењере. Спремале су своју ношњу за зборове и за свадбе и са њом се поносиле, а данас је све другачије, чини ми се да се заборављају праве вриједности", каже Ковачевићева.
 
Милена Ковачевић у Удружењу жена "Наша жена", које постоји 18 година, прави и традиционална српска јела и израђује разне сувенире са мотивима мркоњићке општине.
 
На Унескову листу нематеријалне свјетске баштине змијањски вез је уврштен 26. новембра 2014. године као прво нематеријално културно добро из БиХ.

 

НАРОДНА УМЈЕТНОСТ РУКОТВОРИНЕ ВЕЗ ЗМИЈАЊСКИ ВЕЗ КУЛТУРНО ДОБРО УНЕСКО

 

offline