КАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАЛА ОРГАНИЗАЦИЈА СПАСОВДАНСКЕ ЛИТИЈЕ У БЕОГРАДУ 1937. ГОД.

Спасовдан, односно Вазнесење Господње, је крсна слава града Београда.

Прослава градске славе у облику у коме се практикује данас установљена је 1932. године на иницијативу председнике градске општине Милутина Петровића, у договору са Патријархом Варнавом. Као централни елемент прославе установљена је Спасовданска литија, свечана поворка која се у одређеној формацији, утврђеном трасом креће улицама града. Заједно са литургијом која се служи у Вазнесењској цркви ова поворка чини церемонију обележавања крсне славе у којој су, поред званичним програмом утврђених елемената поворке, позвани да учествују сви грађани Београда.

Спасовданске литије у Београду настављене су 1993. после 46 година паузе.


Документ који овом приликом представљамо је позив градског поглаварства, односно председника градске општине, упућен београдским друштвима, организацијама и установама да учествују у Спасовданској литији 10. јуна 1937. године. Издат је 1. јуна, потписао га је градоначелник Влада Илић и састоји се из 3 странице.

На првој је објашњен значај Спасовдана за Београд и његове грађане. На самом почетку је стављено до знања да су на свечаност позвани „сви грађани наше престонице без обзира на вероисповест и професију“ и да је литија прилика да се искаже осећање поноса, солидарности и љубави према народу и отаџбини.

Главни део документа чини друга страна, где је детаљно приказан ред поворке, који је заправо редослед учесника (корпорација) у литији подељених у 14 група и унутар њих разврстаних у колоне. Ред поворке се заправо чита као шематски приказ улице на којој стоје учесници, а текст је исписан унакрсно тако што су називи корпорација писани нормално, с лева на десно, а положаји на којима стоји ланац ватрогасаца, чираци и рипиде и слободан простор између поворке и тротоара писани су од доле на горе.

Задња страна документа садржи упутства за образовање поворке где је објашњено на ком делу одређених улица корпорације заузимају своје почетно место. Овде видимо да је био обезбеђен и одређени број општинских чиновника који су били задужени да све учеснике спроведу до њиховог места у поворци.

Документ који је пред нама расветљава нам контекст у коме су градске власти тридесетих година прошлог века посматрале положај и значај југословенске престонице и начин на који су желели да прославе историјску улогу која је Београду дата као главном граду нове, велике, вишенационалне државе. Ту нам је од посебне важности главни део документа, ред поворке, у коме можемо видети како су градске власти одредиле положај у литији друштвима, организацијама и установама за које су сматрали да су достојни да увеличају свечаност градске славе. Документ нам говори и да је посвећена велика пажња да се установљени поредак свечаности одржи уз велики број редара, општинских чиновника и ватрогасаца и да је уложен напор да целокупан догађај буде достојанствен и прикладан слави престонице у којој је организован.

Марко Перић
Историјски архив Београда

 

ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ СПАСОВДАН ЛИТИЈА БЕОГРАД

 

offline