БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ЧОВЕК - Размишљање преводиоца о књизи
Те, сада већ давне, 2010. године, у ходнику Духовне Академије у Санкт Петербургу добио сам једну малу књигу из руку руског монаха, тада студента Академије, који је веома волио Србе. Рекао ми је: - Ја сам је прочитао, поклањам је теби, може ти послужити за проповиједи. Биће ти од користи. И била је. Чим сам је прочитао, одушевио сам се овом књигом. У њој су се налазиле кратке, али веома дубоке хришћанске приче над којима је вриједило замислити се и које сам могао препричавати свима који то желе, или црпити инспирацију за проповиједи, нешто касније, као свештеник.
Са сваком причом долази одређена сцена из живота, те је највећа драж овакве литературе управо у томе, што су у њој сажети и описани сви наши највећи проблеми, често неспоразуми, размишљања и међуљудски односи. И, наравно, у складу са контекстом извучена и одређена поука.
Књига под насловом „Био једном један човек“ је заправо зборник од сто хришћанских прича за читање и размишљање. Намијењена је, како дјеци свих узраста, ученицима вјеронауке и њиховим вјероучитељима, тако и одраслима, а може да послужи и свештенослужитељима као надахнуће за проповиједи јер се бави мноштвом различитих душекорисних и моралних тема. Многе од ових прича смо већ читали и проналазили у интернет простору, као што је то прича о једном фризеру и томе да ли Бог постоји у свијету у којем влада хаос, прича о разговору двије бебе у стомаку једне труднице..., но, међутим, посебна драж се огледа у томе што су све ове, нама занимљиве приче, које су одабране и прикупљене од стране Олге Кљукине у издаваштву «Никеје» из Москве, заправо тематски представљене на једном мјесту. Да не морамо да трагамо превише по интернету уколико желимо нашем дјетету или брату и сестри у Христу да прочитамо неко корисно штиво, или да му приближимо одређене хришћанске врлине на један сажет начин.
Сам Господ је људима говорио у причама. Знао је да ће кроз приче људи најбрже схватити одређену поуку и да ће исто то знање кроз причу моћи да пренесу и другим људима. Јер приче су оно чега се најдуже и некако са радошћу сјећамо. Па се онда присјећамо казивања и догодовштина наших старих, па њихових приповједања...
Са сигурношћу знам да се ученицима на вјеронауци приче веома свиђају и да непрестано ишчекују нови час и нови повод за још једну хришћанску причу и поуку о којој сви заједно расуђујемо. Након пар година сусрета са тим ђацима, они у свом памћењу најчешће оживљавају управо те моменте са наших часова...
Многим свештеницима, наставницима, родитељима, педагозима и свим људима који траже живу православну ријеч у нашем времену од срца препоручујем да прочитају ову књигу, уколико до сада нису. А уколико им се барем једна прича допадне и остави малени траг у њиховом срцу, посао над овом књигом сигурно неће бити узалудан.
Књигу ''Био једном један човек'' издала је, по благослову Епископа Фотија, издавачка кућа ''Синај'' под окриљем Епархије зворничко-тузланске.
Свештеник Дејан Ђуричић
Парохија Кравичка
Са сваком причом долази одређена сцена из живота, те је највећа драж овакве литературе управо у томе, што су у њој сажети и описани сви наши највећи проблеми, често неспоразуми, размишљања и међуљудски односи. И, наравно, у складу са контекстом извучена и одређена поука.
Књига под насловом „Био једном један човек“ је заправо зборник од сто хришћанских прича за читање и размишљање. Намијењена је, како дјеци свих узраста, ученицима вјеронауке и њиховим вјероучитељима, тако и одраслима, а може да послужи и свештенослужитељима као надахнуће за проповиједи јер се бави мноштвом различитих душекорисних и моралних тема. Многе од ових прича смо већ читали и проналазили у интернет простору, као што је то прича о једном фризеру и томе да ли Бог постоји у свијету у којем влада хаос, прича о разговору двије бебе у стомаку једне труднице..., но, међутим, посебна драж се огледа у томе што су све ове, нама занимљиве приче, које су одабране и прикупљене од стране Олге Кљукине у издаваштву «Никеје» из Москве, заправо тематски представљене на једном мјесту. Да не морамо да трагамо превише по интернету уколико желимо нашем дјетету или брату и сестри у Христу да прочитамо неко корисно штиво, или да му приближимо одређене хришћанске врлине на један сажет начин.
Сам Господ је људима говорио у причама. Знао је да ће кроз приче људи најбрже схватити одређену поуку и да ће исто то знање кроз причу моћи да пренесу и другим људима. Јер приче су оно чега се најдуже и некако са радошћу сјећамо. Па се онда присјећамо казивања и догодовштина наших старих, па њихових приповједања...
Са сигурношћу знам да се ученицима на вјеронауци приче веома свиђају и да непрестано ишчекују нови час и нови повод за још једну хришћанску причу и поуку о којој сви заједно расуђујемо. Након пар година сусрета са тим ђацима, они у свом памћењу најчешће оживљавају управо те моменте са наших часова...
Многим свештеницима, наставницима, родитељима, педагозима и свим људима који траже живу православну ријеч у нашем времену од срца препоручујем да прочитају ову књигу, уколико до сада нису. А уколико им се барем једна прича допадне и остави малени траг у њиховом срцу, посао над овом књигом сигурно неће бити узалудан.
Књигу ''Био једном један човек'' издала је, по благослову Епископа Фотија, издавачка кућа ''Синај'' под окриљем Епархије зворничко-тузланске.
Свештеник Дејан Ђуричић
Парохија Кравичка