СРБИЈА И СЛОБОДА
 
Свака је држава дакле,
тежила слободи,
јер је слобода оквир
који пружа достојанство,
углед и уважавање других народа,
а најпре суседа,
што се тиче нас,
идеал слободе је у срцу нашег народа
 - у срцу Србије,
Срби су једно са слободом,
сва наша историја,
сва наша  поезија и све што је српско
прожето је слободом,
нашем језику, вери и култури
заједничко је једно
 - међусобна љубав и слобода,
тог идеала се Срби нису одрицали
ни у најтежим временима,
сва наша епска поезија,
и косовска и покосовска је
 - химна љубави и слободи
 
Крајишки песник Петар Кочић
је говорио да је човек онај који је слободан,
а да то није онај који је кмет и роб,
о слободи је певао и велики Његош
у Горском вијенцу и Лучи Микрокозми,
сви велики људи у нашем народу
певали су химну слободи,
од деспота Стефана Лазаревића,
преко Јефимије
и њене Похвале кнезу Лазару,
Гаврила Стефановића Венцловића,
Ракића, Дучића, Шантића,
Настасијевића, Бранка Радичевића и др,
преко њих и њихових дела
Србија је постала земља слободе,
тим слободарским духом надахњивани
Срби су били народ велики,
народ јуначки,
често би одлазили у бој
са много јачим непријатељима
(Косовска битка),
бранећи не само себе,
него и читаву хришћанску Европу
 
Србин је Србин слободом,
Србин је Србин вером православном,
Србин је Србин јер је домаћин,
Србин је Србин јер се ропству није научио,
већ је био и остао слуга слободе,
слуга Истине и Правде,
Правде Божије,
слуга Христов и Светог Саве,
а народни песник је давно написао:
 - Ако се питамо куда и камо,
ми пут свој знамо,
то је пут Богочовека,
то је пут којим Србија треба увек да ходи,
јер то њен пут,
пут Живота

 
Митрополит Фотије

---