ХРИСТОС - СМИСАО ПОСТОЈАЊА
СВЕТА И ЧОВЕКА
 
Да је Творац космоса
све премудро створио,
види се из Књиге Постања
која почиње речима:
- У почетку створи Бог небо и земљу,
под небом се подразумева
најпре духовно небо,
духовни свет и небеске силе,
а потом и ово видљиво небо,
а земља је символ тела,
па се каже да Бог створи Адама
од земље и удахну у њега
дух животворни,
и поста Адам душа жива
 
Падом у грех,
преступивши Заповести,
човек постаје "биће за смрт",
губи благодат,
постаје трулежан и смртан,
а све психофизичке силе
које му је Бог дао,
окрећу против самог човека
и почињу да врше
своју паралитургију (парафункцију),
и уместо да буду
носиоци живота у човеку,
оне постају узрочници
његове смрти
 
Будући у телу као у тамници,
душа људска почиње да страда,
јер се у њој
као последица пада,
уместо духовних сила и врлина
рађају страсти,
и то најпре духовне (мислене)
- гордост, завист и мржња
из којих проистичу
све остале духовне
и душевне страсти,
падом човека,
у њему се јављају
и родоначелнице телесних страсти
- стомакоугађање,
среброљубље
и властољубље.
обједињавањем мислених
и телесних страсти у човеку,
оне у њему добијају превагу
и враћају га у стање ропства,
јер страсти постају доминантније
од силе добра и врлине,
то је оно стање
за које Апостол Павле каже:
- Добро које желим да чиним,
не чиним,
а зло које не желим,
њега чиним
 
Читав период Старог Завета,
условно од пада праоца Адама
(а званично од синајског склапања Савеза
са Богом у време Мојсија),
па до Христа,
човек је душом и телом
живео у Египту,
робујући телу и греху,
па тиме и смрти,
из тог стања га постепено
уздижу Заповести Божије
добијене на Синају,
јер живећи по Декалогу,
древни Израиљ почиње духовно
и морално да напредује,
а посебно од када је установљено
старозаветно богослужење
у Скинији (шатору од састанка),
учешће у старозаветним богослужењима,
приношење жртава и појање химни,
допринело је да старозаветни народ Божији,
бар као у "сенци",
предосети духовни напредак и блаженство,
које ће бити даровано човечанству
у време доласка Месије - Христа
 
Од Адама до Новог Адама - Христа,
људска душа је била осуђена
само на сећање
свога стања "пре пада", 
она ће тек у Новом Завету
доживети велику промену
Оваплоћењем Христовим,
Његовим Крстом и Васкрсењем
- смрт је побеђена
и свету је дарован Живот вечни,
то значи да у Новом Завету
престаје доминација
и тиранија смрти
и враћа се живот
у свој својој пуноћи,
поготово код оних људи
који су поверовали у Христа
и постали чланови Тела Христовог
- Цркве Бога Живога,
у њима после светог Крштења
владају силе Крста и Васкрсења,
силе благодати Духа Светога,
силе исцељења,
силе вере, наде и љубави,
животом у Цркви
човек поново почиње да живи
у рајској заједници
са Богом и ближњим,
у слободи од греха и смрти,
у слободи Христовој
- у слободи деце Божије и спасених
 
Суштина Новог Завета
је Живот у Христу,
о томе је Свети Апостол Павле
писао у својим Посланицима,
као и други Свети Апостоли,
Свети мученици (мартири)
су својом вером и страдањем
били сведоци Тајне Христове,
Тајне Љубави Божије,
која је дар Свете Тројице,
дар Крста и Васкрсења Христовог,
о Тајни Христа ће писати
многи преподобни Оци и Матере
у својим поучним
и подвижничким словима,
о бескрајним могућностима
духовног усавршавања,
или јеванђелски речено,
о безмерној мери узрастања у Христу,
или о савршеном животу
који води задобијању Светости
и обожењу Личности, пуноћи вере
и смислу хришћанске антропологије,
тако настају прве збирке
Отачких поука о Животу у Христу
- палестински и египатски Лавсаици,
Добротољубље и чувена Лествица
Светог Јована Лествичника
која  је подељена у 33 степеника,
који човека вере, подвижника
узводе од земље небу
и од човека ка Богу
 
Од свога осећања поробљености
и боравка у Египту,
душа у Хришћанству, у Цркви,
задобија слободу
којом нас Христос ослободи,
где нема туге, бола и уздаха
- већ Живот вечни,
Нови Завет је предукус
Вечнога живота и пуноће
Онога Који све у свему испуњава,
а то се у најконкретнијем смислу
доживљава у новозаветној Литургији Цркве,
када се Света Црква Христова
причешћује Јединим Светим
- Христом Господом,
предукушајући пуноћу
Љубави Христове
и Тајну Царства Небескога
још у историји
 
Митрополит Фотије

---