КАО КОД ДОСТОЈЕВСКОГ
 
Ко је читао Достојевског,
изгледа да га је прерано читао,
па шта је разумео, разумео,
и остаде сећање на Достојевског,
на трептај, на игру сенки,
на претапање светова,
на борбу светлости и таме,
добра и зла,
на Христа и Инквизитора,
на Аљошу, богољубиву душу Русије,
и на Карамазове, на оцеубице,
на страсти и на сумње,
на Достојевског,
који је све то видео и записао
да би ми данас то знали
 
Достојевски каже,
да док је човека
у њему човека има,
у бедним људима,
у убогим и ништима,
у Христовом положајнику,
у Сибиру, у логорима,
у псу и старцу
који личе један на другога,
о Настасји Филиповној,
о уздаху и Кроткој,
о злим људима и злим дусима,
о усрећитељима човечанства
- комунистима,
о политици и друштвеним темама
о књижевности и песништву,
о књижевним вечерима, о Пушкину,
о старцима, о светом старцу
кога не треба обожавати,
јер је Истина само у Христу
а у нама - колико Христа у нама има
 
Достојевски о Руском народу,
о његовој свечовечанској мисији,
о мисији добра,
о вери и Православљу,
о темељима Русије,
о ошамареним генералима,
о назови ученима,
о прозападнима,
о белим ноћима,
о свему и о много чему
Достојевски је писао,
да би ми данас
Достојевског упознали
и поново му се
и поново враћали,
и поново читали и то на глас,
у породици, кад смо сви заједно
као што је то било
у дому Достојевског,
о Осани која кроз огањ прође,
о вери Достојевског,
о руском Христу,
Христу Рубљова,
о Владимирској Богородици
- Заштитници све Русије,
треба се вратити Достојевском
да бисмо се вратили себи,
да у Христу Бога видимо
и да у човеку човека тражимо
 
Митрополит Фотије

---

КАК У ДОСТОЕВСКОГО
 
Кто читал Достоевского,
тому кажется,что его слишком рано читал,
и что понял,то понял,
и осталось воспоминания о Достоевском:
о мерцании и
игре светотеней
о переходах света,
о  борьбе света и тьмы,
добра и зла,
на Христа и Инквизитора,
на Алёшу, боголюбивую душу России,
и о Карамазовых,
отцеубийцах,
о страстям и сомнениях,
о Достоевском,
который все это видел, и записал,
чтобы мы сегодня об этом знали. 
 
 Достоевский говорит,
что пока жив человек,
есть в нем человек,
в бедных людях,
в убогих и нищих,
в Христовом госте на Рождество
в Сибири, в лагерях,
во псе и в старце,
что друг на друга похожи;
о Настасье Филипповне,
о вздохе и о Кроткой,
о злых людях и злых духах,
о распорядиться человечеством - коммунистах,
о политике и общественных
темах,
о прозе и поэзии,
о литературных вечерах,
о Пушкине,
о старцах, о святом старце,
которого не нужно
обожествлять,
ведь Истина - только во Христе,
а в нас лишь настолько, насколько Христос в нас.
  
Достоевский о русском народе,
о его всечеловеческой миссии,
о миссии добра,
о вере и Православие,
об основаниях Руси,
о генерала, которым дана пощёчина,
о. учёных,
о западниках,
о белых ночах,
о всем этом
 и много о чем ещё
Достоевский писал,
чтобы мы сейчас
Достоевского узнали
и снова и снова к нему
возвращались,
и снова читали,
ещё и вслух в кругу семьи,
когда все соберутся вместе,
как и было в доме Достоевского,
о Осанне, которая прошла через  огонь,
о вере Достоевского,
о русском  Христе,
Христе Рублева,
о Владимирской Богородице
- Защитник всея Руси,
нужно вернуться к Достоевскому,
чтобы мы вернулись к себе,
и во Христе Бога видели,
и в человеке человека искали.
 
Митрополит  Фотий

---