ЕВО НАМ ЗИМЕ
 
Ево нам зиме,
долази, однекуд иде,
прате је хладни ветрови
који брда и планине обилазећи
понекад завијају,
неко би рекао вукови,
а нису,
већ немирни хладни ветрови,
који по градовима
дедовима шешире носе,
а бакама мараме криве,
а младима и деци
косу тако разбаруше,
да као жбунови изгледају,
али им то не смета,
јер млади и деца
опет зиму чекају
 
Зима је другачија од јесени,
она чисти и уништава
оно што је у ваздуху штетно,
а птице на селидбу
у топлије крајеве покреће,
зима је као фрижидер земље,
а Северни пол је дубоко замрзавање,
и како је то Бог премудро створио,
све је то у степен установио,
ни мало топлије,
ни мало хладније,
само хармонија
која се из шума и поља селила
и улазила у куће људи
- посебно око Божића,
када су у свакој кући
налагани бадњаци,
и сви укућани се саберу
да се на томе
божићном пламену угреју
 
Зима није сва
као лав страшна,
од ње деца јесу црвених руку
и црвених образа,
али се она толико снегу радују
да то и не примећују,
зими су ту и браћа и сестре
и другари из разреда,
све их је зима окупила,
а снег им лепоту брда
и планина скрива и открива,
па и дрвећа,
све је некако бајковито,
све је и старо и ново и другачије,
а куће морају бити
топлије и топлије,
а људи огњишту
ближе и ближе,
јер их ватра сабира,
ватра је по Старим Грцима
један од извора живота
уз ваздух, земљу и воду
 
Зима је у много чему
добра и корисна,
прво нас од опаких вируса штити,
зима нас и на заједништво упућује
и показује да смо
једни другима потребни,
да бисмо се зими грејали
неко мора у шуми дрва исече,
а други је који их цепа,
а неко трећи
мора ватру да ложи,
зато је зима у селима,
без заједнице и љубави
незамислива
 
Зима је лепа и у градовима,
али је лепша на селима,
на брдима,
јер све бајковитим чини,
лепоту природе скрива и открива
а децу из куће позива
да се играју, да се радују,
некада се дечија граја из села
надалеко чула,
али се нажалост данас не чују,
јер су села опустела
 
И поред тога зима оста,
и снегови и ветрови
чекају по брдима
неког новог госта,
да са њим
својим језиком причају
о прошлим временима
када је Бог по земљи ходио,
а сви, и старо и младо се
зими радовало,
као времену благословеног
мира и одмора,
када се вечерима
око ватре и огњишта,
с колена на колена
- преносила читава историја,
и зима би
народни универзитет постала,
домаћини су зими највише деци
о Божићу говорили,
али и о другим тајнама
вере и живота,
о дивног ли времена
кад села бише и постојаше
и изворни живот
нашег народа чуваше
 
Митрополит Фотије

---