Ево сад ће снег да завеје брег и да га лепшим учини, мирољубивим, без оштрина, које би да дотакнемо, као дете, као сина
И тако нам снег читав живот учини лепшим, бајковитим, са кућицама, са димњацима, са санкама и кочијашем са дугим брковима
Ту нам је одмах и Црвенкапа и бака, ал’ и страшни вук, док се унаоколо чује оштре зиме хук, од које деца само здравија бивају и зато се никад од снега не скривају
Зато, чим падне снег, деца хрле на брег, да се грудвају, да се играју, а образи им ко црвене јабуке постају, и цика и граја, све од родног завичаја, и наше младости, која нас кроз живот носи