СНЕГ

Ево сад ће снег
да завеје брег и
да га лепшим 
учини, мирољубивим,
без оштрина, које би 
да дотакнемо, 
као дете, као сина

И тако нам снег
читав живот 
учини лепшим,
бајковитим,
са кућицама,
са димњацима,
са санкама и
кочијашем са дугим
брковима

Ту нам је одмах и
Црвенкапа и бака,
ал’ и страшни вук,
док се унаоколо чује
оштре зиме хук,
од које деца 
само здравија бивају
и зато се никад 
од снега не 
скривају

Зато, чим падне снег,
деца хрле на брег,
да се грудвају,
да се играју,
а образи им
ко црвене јабуке 
постају,
и цика и граја,
све од родног
завичаја, и наше 
младости, која нас 
кроз живот носи

Епископ Фотије

 

ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ