ПРАЗНИК СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН У МАНАСТИРУ УГЉЕВИКУ
„Када су у Ватикану видели да не могу да победе овог јунака и његову војску, покушали су да га приволе да пређе у римокатоличку веру, нудећи му заузврат признање царског престола на руском простору. Међутим, он то није прихватио, поручивши им: ’Ми имамо своју веру коју су свети апостоли проповедали од Господа и коју учи Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква – нама друга вера не треба!’ Због свог непоколебљивог исповедања вере, Свети Александар Невски је остао узор и заштитник свих православних хришћана.” — истакао је Митрополит Фотије у својој празничној беседи.
Фото Епархија зворничко-тузланска
Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас, 12. септембра, Свету архијерејску Литургију поводом празника Преноса часних моштију Светог благоверног кнеза Александра Невског (у монаштву Алексија) из града Владимира у Петровград, када се свечано обележава слава манастира посвећеног овом великом руском светитељу у Угљевику.
Високопреосвећеног митрополита Фотија у порти манастира дочекала је настојатељица, монахиња Филотеја, заједно са архијерејским намесником угљевичко-јањским протојерејем-ставрофором Александром Тешићем, свештенством, ђаконима и многобројним верним народом.
Поводом славе манастира освештани су славски дарови и преломљен је крсни хлеб са овогодишњом кумом славског сабрања – девојчицом Недом Радовановић.
Манастирској прослави присуствовао је и представник амбасадора Руске Федерације у Босни и Херцеговини, начелник општине Угљевик Драган Гајић, као и директор Рудника и Термоелектране Угљевик Жарко Новаковић.
Манастир Светог Александра Невског јединствен је у Републици Српској јер га је 1997. године подигла руска војска током мировне мисије, остављајући у наслеђе духовни и братски мост између српског и руског народа. Први храм изграђен је по угледу на руске цркве брвнаре, а 2020. године проглашен је манастиром. Данас га чува руска монахиња Филотеја која је и настојатељица манастира.
Славље је завршено трпезом љубави и саборовањем у братској и духовној радости.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, драга браћо и сестре, уважена сестро Филотеја,
Дозволите ми да вам кажем неколико речи, пошто је у цркви била гужва, па се тамо не бисмо добро чули. А потребно је да се чујемо и разумемо. Заборавио сам да поменем нашег, можда и главног представника – представника Руске амбасаде, који је овде у име руског амбасадора из Сарајева, нашег старог пријатеља. Као што су сви Руси наши пријатељи и браћа, тако су и они, и верујем да се и они тако осећају овде, у нашем српско-руском манастиру Светог Александра Невског.
Желео бих да нагласим да и данашња слава и уопште богослужење које се у овом манастиру врши, као и његова историја, показују управо то – братско заједништво и љубав српског и руског народа. Ову светињу су почели да граде руски војници који су били у БиХ у мисији мира 1997. године. Док су ту боравили, они су основали ову цркву Светог Александра Невског – малу цркву у класичном руском стилу, што сви добро знамо. Касније, када је прошло ратно време, овде је подигнуто још неколико објеката, попут конака у коме се сада налазимо и ове трпезарије.
Ако Бог да, поред звоника и летњег олтара које смо већ урадили, у плану је и изградња великог конака. Земљиште за конак даровао нам је директор Рудника и термоелектране Угљевик, заједно са Управним одбором и запосленима у тој фирми. У томе је учествовао и наш начелник општине Угљевик, као и други добротвори из Бањалуке и других крајева, који су се сагласили да добијемо овај део земљишта како бисмо изградили конак.
Са нама је прошле године био и господин Јегор Скопенко, директор Фонда за подршку хришћанској култури и наслеђу из Москве. Он је обећао да ће, уколико добијемо земљу од Рудника Угљевик, наставити да финансира изградњу конака, као што је финансирао и претходне радове. Дакле, ми ово нисмо могли сами да урадимо, већ су нам помогли Руска православна црква и руски народ. Наставићемо са радовима, ако Бог да, и изградићемо прелеп конак. План је да конак има око 15 келија са савременим условима и тоалетом у свакој соби, како би они који долазе овде имали где да преноће. У приземљу ће се налазити игумански салон за пријем гостију, као и иконописачка радионица и кројачка радионица за потребе монахиња. Са тим конаком, ова светиња ће чинити једну заокружену целину.
Када долазимо овамо, видимо колико лепо изгледа овај манастир – као да се налази у срцу Русије. Тако ће бити поготово када овај парк порасте и када брезе, које су овде посађене, развију своје крошње. Брезе су препознатљив симбол руског амбијента и код Достојевског и код многих других руских писаца и песника. Оне су симбол Русије, као што су то велике степе и пространства ове моћне и силне државе. Наставићемо ту изградњу, ако Бог да.
Данас смо се сабрали да прославимо великог угодника Божијег, Светог Александра Невског, који је био Богом обдарен и духовно величанствен. Све своје непријатеље победио је силом Крста и силом речи Божије. Најпре је победио Швеђане на реци Неви, због чега је и назван Невски. Потом је победио Германе на залеђеним језерима, а са друге стране је мудро водио борбе и са Монголима и другим народима који су покушавали да освоје Русију. Свети Александар Невски је у свему имао помоћ Божију и ниједну битку није изгубио.
Када су у Ватикану видели да не могу да победе овог јунака и његову војску, покушали су да га приволе да пређе у римокатоличку веру, нудећи му заузврат признање царског престола на руском простору. Међутим, он то није прихватио. Био је истински исповедник вере и поручио је: „Ми имамо своју веру коју су свети апостоли проповедали од Господа и коју учи Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква. Исповедамо веру коју су утврдили Васељенски сабори и то поштујемо – нама друга вера не треба.“ Тако је одбио замку римокатолика, иако је папа послао двојицу бискупа да га наговоре. Због свог непоколебљивог исповедања вере, Свети Александар Невски је 2008. године у Русији изабран за највећу личност у руској историји.
Када прослављамо Светог Александра Невског – а имамо и диван храм посвећен њему у Београду – ми прослављамо и наше великане. Ево, овде је икона нашег светог кнеза Лазара Косовског. То су личности истог духовног профила и величине. Свети Александар Невски и Свети Димитрије Донски створили су моћну, силну и православну Русију.
Православни свет се и данас спасава и штити од западних напада и свих притисака који се врше на православље. Они су штитили православље тада, а штите га и дан-данас.
Ми можемо само да будемо захвални нашој браћи Русима што нас непрестано имају у својим молитвама и што не заборављају српски народ. Наш народ је био изложен нападу НАТО пакта – најмоћније западне војне алијансе у којој је преко 30 силних земаља напало малу Србију. Али, хвала Богу, одржали смо се јер је Бог са нама. Тако је говорио Свети Александар Невски, а тако говоре и наши духовни оци и учитељи када је реч о српству и православљу. Благодаримо руском народу, Руској православној цркви и руском патријарху на помоћи коју нам пружају.
У нашој Епархији зворничко-тузланској Руси нам помажу на два места: овде у манастиру Светог Александра Невског и у манастиру Свете Матроне у Ритешићу код Добоја, који такође подижу Руси, хвала Богу. Наставићемо са изградњом конака како бисмо учврстили нераскидиву заједницу и симбиозу између нашег и руског народа, јер тако и треба да буде. Ако Бог да, тако ће и бити.
Пророци и свети оци су говорили да ће Русија имати изузетно значајну улогу у периоду када се буду одигравали апокалиптични догађаји описани у Књизи Откровења Светог Јована Богослова. Сада је најважније бити православан и бити човек, како је говорио наш Свети Патријарх Павле. Најважније је бити уз своју Цркву и у заједници светих кроз свету Литургију и свето Причешће. То је оно што треба да чинимо и овде и на сваком другом месту.
Припремају нам многе замке и тешкоће које ће верни народ тешко превазићи ако потпуно не буде слушао своју Цркву и ишао путем који су свети оци установили.
Када то кажем, мислим на искушења и правила која долазе са Запада. Већ сада нам ограничавају слободу кретања, слободу живота, слободу вере и много тога другог што видимо или наслућујемо. Морамо бити потпуно свесни да нам наши представници власти, изабрани од овог народа, могу помоћи да се заштитимо како не бисмо ушли у асоцијације попут Европске уније или пројекта новог светског поретка. Тиме бисмо изгубили све – своју слободу, а преко образовног система наметнули би нам другу веру, културу и идентитет. Изгубили бисмо сами себе. На то нисмо пристали ни у време Турака, који су овде владали 500 година, ни у време Аустроугарске. Ипак, то много зависи од људи на власти. Ми из Цркве се молимо Богу и чувамо наше Предање, али морају и они дати свој допринос да останемо православни Срби, да сачувамо свој језик, писмо и свету православну веру.
То је оно што сам желео да вам поручим. Желим свако добро свима. Нашим сестрама у овој светињи желим да се развијају и да се њихов број умножи, ако Бог да, те да овде буде још монахиња.
Имамо и благослов да су нам у манастир Мачковац код Лопара дошли један монах и једна монахиња, где градимо и обновљамо наш мали манастир у коме ће они живети.
Обнављамо наше духовне светиње, што је од изузетног значаја. Свети старац Јефрем Аризонски је основао 20 православних манастира у Америци. Када су га питали зашто је то урадио и како то тумачи, рекао је: „У време Антихриста, када он дође, православни људи ће долазити у те манастире да сачувају своју веру. Моћи ће да посте и да се хране по православном типику, сачуваће се и неће морати да приме жиг Антихриста да би купили храну, већ ће бити слободни у манастиру.“
Тако и ми подижемо манастире на нашим просторима где ће људи моћи слободно да долазе, да се уче вери и спасавају у последња времена. Овај манастир ће такође имати ту мисију и службу, ако Бог да. Када изградимо нови конак, ту ће моћи да живи 10 до 15 монахиња.
Нека сте Богом благословени. Опростите што сам мало уморан због здравствених тегоба и скорошње операције, али носим свој крст. Надам се да ћете имати разумевања и да ћете ме поменути у молитвама, да овај крст изнесем на славу Божију и на добро нашег народа. Амин.
Високопреосвећеног митрополита Фотија у порти манастира дочекала је настојатељица, монахиња Филотеја, заједно са архијерејским намесником угљевичко-јањским протојерејем-ставрофором Александром Тешићем, свештенством, ђаконима и многобројним верним народом.
Поводом славе манастира освештани су славски дарови и преломљен је крсни хлеб са овогодишњом кумом славског сабрања – девојчицом Недом Радовановић.
Манастирској прослави присуствовао је и представник амбасадора Руске Федерације у Босни и Херцеговини, начелник општине Угљевик Драган Гајић, као и директор Рудника и Термоелектране Угљевик Жарко Новаковић.
Манастир Светог Александра Невског јединствен је у Републици Српској јер га је 1997. године подигла руска војска током мировне мисије, остављајући у наслеђе духовни и братски мост између српског и руског народа. Први храм изграђен је по угледу на руске цркве брвнаре, а 2020. године проглашен је манастиром. Данас га чува руска монахиња Филотеја која је и настојатељица манастира.
Славље је завршено трпезом љубави и саборовањем у братској и духовној радости.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, драга браћо и сестре, уважена сестро Филотеја,
Дозволите ми да вам кажем неколико речи, пошто је у цркви била гужва, па се тамо не бисмо добро чули. А потребно је да се чујемо и разумемо. Заборавио сам да поменем нашег, можда и главног представника – представника Руске амбасаде, који је овде у име руског амбасадора из Сарајева, нашег старог пријатеља. Као што су сви Руси наши пријатељи и браћа, тако су и они, и верујем да се и они тако осећају овде, у нашем српско-руском манастиру Светог Александра Невског.
Желео бих да нагласим да и данашња слава и уопште богослужење које се у овом манастиру врши, као и његова историја, показују управо то – братско заједништво и љубав српског и руског народа. Ову светињу су почели да граде руски војници који су били у БиХ у мисији мира 1997. године. Док су ту боравили, они су основали ову цркву Светог Александра Невског – малу цркву у класичном руском стилу, што сви добро знамо. Касније, када је прошло ратно време, овде је подигнуто још неколико објеката, попут конака у коме се сада налазимо и ове трпезарије.
Ако Бог да, поред звоника и летњег олтара које смо већ урадили, у плану је и изградња великог конака. Земљиште за конак даровао нам је директор Рудника и термоелектране Угљевик, заједно са Управним одбором и запосленима у тој фирми. У томе је учествовао и наш начелник општине Угљевик, као и други добротвори из Бањалуке и других крајева, који су се сагласили да добијемо овај део земљишта како бисмо изградили конак.
Са нама је прошле године био и господин Јегор Скопенко, директор Фонда за подршку хришћанској култури и наслеђу из Москве. Он је обећао да ће, уколико добијемо земљу од Рудника Угљевик, наставити да финансира изградњу конака, као што је финансирао и претходне радове. Дакле, ми ово нисмо могли сами да урадимо, већ су нам помогли Руска православна црква и руски народ. Наставићемо са радовима, ако Бог да, и изградићемо прелеп конак. План је да конак има око 15 келија са савременим условима и тоалетом у свакој соби, како би они који долазе овде имали где да преноће. У приземљу ће се налазити игумански салон за пријем гостију, као и иконописачка радионица и кројачка радионица за потребе монахиња. Са тим конаком, ова светиња ће чинити једну заокружену целину.
Када долазимо овамо, видимо колико лепо изгледа овај манастир – као да се налази у срцу Русије. Тако ће бити поготово када овај парк порасте и када брезе, које су овде посађене, развију своје крошње. Брезе су препознатљив симбол руског амбијента и код Достојевског и код многих других руских писаца и песника. Оне су симбол Русије, као што су то велике степе и пространства ове моћне и силне државе. Наставићемо ту изградњу, ако Бог да.
Данас смо се сабрали да прославимо великог угодника Божијег, Светог Александра Невског, који је био Богом обдарен и духовно величанствен. Све своје непријатеље победио је силом Крста и силом речи Божије. Најпре је победио Швеђане на реци Неви, због чега је и назван Невски. Потом је победио Германе на залеђеним језерима, а са друге стране је мудро водио борбе и са Монголима и другим народима који су покушавали да освоје Русију. Свети Александар Невски је у свему имао помоћ Божију и ниједну битку није изгубио.
Када су у Ватикану видели да не могу да победе овог јунака и његову војску, покушали су да га приволе да пређе у римокатоличку веру, нудећи му заузврат признање царског престола на руском простору. Међутим, он то није прихватио. Био је истински исповедник вере и поручио је: „Ми имамо своју веру коју су свети апостоли проповедали од Господа и коју учи Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква. Исповедамо веру коју су утврдили Васељенски сабори и то поштујемо – нама друга вера не треба.“ Тако је одбио замку римокатолика, иако је папа послао двојицу бискупа да га наговоре. Због свог непоколебљивог исповедања вере, Свети Александар Невски је 2008. године у Русији изабран за највећу личност у руској историји.
Када прослављамо Светог Александра Невског – а имамо и диван храм посвећен њему у Београду – ми прослављамо и наше великане. Ево, овде је икона нашег светог кнеза Лазара Косовског. То су личности истог духовног профила и величине. Свети Александар Невски и Свети Димитрије Донски створили су моћну, силну и православну Русију.
Православни свет се и данас спасава и штити од западних напада и свих притисака који се врше на православље. Они су штитили православље тада, а штите га и дан-данас.
Ми можемо само да будемо захвални нашој браћи Русима што нас непрестано имају у својим молитвама и што не заборављају српски народ. Наш народ је био изложен нападу НАТО пакта – најмоћније западне војне алијансе у којој је преко 30 силних земаља напало малу Србију. Али, хвала Богу, одржали смо се јер је Бог са нама. Тако је говорио Свети Александар Невски, а тако говоре и наши духовни оци и учитељи када је реч о српству и православљу. Благодаримо руском народу, Руској православној цркви и руском патријарху на помоћи коју нам пружају.
У нашој Епархији зворничко-тузланској Руси нам помажу на два места: овде у манастиру Светог Александра Невског и у манастиру Свете Матроне у Ритешићу код Добоја, који такође подижу Руси, хвала Богу. Наставићемо са изградњом конака како бисмо учврстили нераскидиву заједницу и симбиозу између нашег и руског народа, јер тако и треба да буде. Ако Бог да, тако ће и бити.
Пророци и свети оци су говорили да ће Русија имати изузетно значајну улогу у периоду када се буду одигравали апокалиптични догађаји описани у Књизи Откровења Светог Јована Богослова. Сада је најважније бити православан и бити човек, како је говорио наш Свети Патријарх Павле. Најважније је бити уз своју Цркву и у заједници светих кроз свету Литургију и свето Причешће. То је оно што треба да чинимо и овде и на сваком другом месту.
Припремају нам многе замке и тешкоће које ће верни народ тешко превазићи ако потпуно не буде слушао своју Цркву и ишао путем који су свети оци установили.
Када то кажем, мислим на искушења и правила која долазе са Запада. Већ сада нам ограничавају слободу кретања, слободу живота, слободу вере и много тога другог што видимо или наслућујемо. Морамо бити потпуно свесни да нам наши представници власти, изабрани од овог народа, могу помоћи да се заштитимо како не бисмо ушли у асоцијације попут Европске уније или пројекта новог светског поретка. Тиме бисмо изгубили све – своју слободу, а преко образовног система наметнули би нам другу веру, културу и идентитет. Изгубили бисмо сами себе. На то нисмо пристали ни у време Турака, који су овде владали 500 година, ни у време Аустроугарске. Ипак, то много зависи од људи на власти. Ми из Цркве се молимо Богу и чувамо наше Предање, али морају и они дати свој допринос да останемо православни Срби, да сачувамо свој језик, писмо и свету православну веру.
То је оно што сам желео да вам поручим. Желим свако добро свима. Нашим сестрама у овој светињи желим да се развијају и да се њихов број умножи, ако Бог да, те да овде буде још монахиња.
Имамо и благослов да су нам у манастир Мачковац код Лопара дошли један монах и једна монахиња, где градимо и обновљамо наш мали манастир у коме ће они живети.
Обнављамо наше духовне светиње, што је од изузетног значаја. Свети старац Јефрем Аризонски је основао 20 православних манастира у Америци. Када су га питали зашто је то урадио и како то тумачи, рекао је: „У време Антихриста, када он дође, православни људи ће долазити у те манастире да сачувају своју веру. Моћи ће да посте и да се хране по православном типику, сачуваће се и неће морати да приме жиг Антихриста да би купили храну, већ ће бити слободни у манастиру.“
Тако и ми подижемо манастире на нашим просторима где ће људи моћи слободно да долазе, да се уче вери и спасавају у последња времена. Овај манастир ће такође имати ту мисију и службу, ако Бог да. Када изградимо нови конак, ту ће моћи да живи 10 до 15 монахиња.
Нека сте Богом благословени. Опростите што сам мало уморан због здравствених тегоба и скорошње операције, али носим свој крст. Надам се да ћете имати разумевања и да ћете ме поменути у молитвама, да овај крст изнесем на славу Божију и на добро нашег народа. Амин.
МАНАСТИР СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ ХРАМОВНА СЛАВА СВЕТИ АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ РУСИЈА НАЧЕЛНИК ДРАГАН ГАЈИЋ УГЉЕВИК
