ПРОСЛАВЉЕНА ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА У ДЕРВЕНТИ: Митрополит Фотије служио у Саборном храму
ДЕРВЕНТА – „Ово је многоструки празник и велика радост! Када је Свети апостол Тома са другим апостолима отворио гроб Пресвете Богородице, видели су да тела нема, чиме се Успење с правом назива Други Васкрс. Овај празник потврђује празник Васкрсења Христовог и наговештава свеопште васкрсење из мртвих када Господ дође други пут”, поручио је Његово високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије у својој архипастирској беседи током свечаног литургијског сабрања у Дервенти.
Митрополит Фотије се током беседе осврнуо и на важност молитвеног сећања на оне који су поднели жртву за одбрану народа, одслуживши помен новопреминулом генералу Ратку Младићу. Првојерарх наше епархије је истакао да га због одбране свог народа и нејачи можемо назвати косовским јунаком, поручивши вернима да га имају у својим молитвама како би му Бог даровао Царство небеско.
Митрополит Фотије се током беседе осврнуо и на важност молитвеног сећања на оне који су поднели жртву за одбрану народа, одслуживши помен новопреминулом генералу Ратку Младићу. Првојерарх наше епархије је истакао да га због одбране свог народа и нејачи можемо назвати косовским јунаком, поручивши вернима да га имају у својим молитвама како би му Бог даровао Царство небеско.
Данас, на празник Успења Пресвете Богородице – Велику Госпојину, у Дервенти је свечано прослављена крсна слава Саборног храма и Града Дервенте. Светом архијерејском литургијом у препуном Саборном храму началствовао је митрополит Фотије уз саслужење свештенства и присуство великог броја верника.
Посебну литургијску радост представила су два рукоположења: митрополит Фотије је рукоположио ђакона Владу Мојевића из Добоја у чин свештеника, док је вероучитељ Никола Поповић рукоположен у чин ђакона. Окупљени народ је новорукоположене свештенослужитеље поздравио громким: „Достојан!”
Кум овогодишњег славља био је Денис Пијетловић са породицом, док је кумство за наредну годину преузео Небојша Чечавац.
Након Свете литургије, улицама Дервенте прошла је свечана литија предвођена митрополитом Фотијем и свештенством. Литија се кретала од Саборног храма до Централног спомен-обиљежја, где је служен парастос за 608 погинулих бораца који су своје животе уградили у темеље Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Празновање је настављено свечаном седницом Скупштине града.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, уважени господине градоначелниче, уважена господо градоначелници других градова, председниче Борачке организације Републике Српске, браћо и сестре, представници нашег народа на разним нивоима у Сарајеву и Бањалуци, драга децо!
Данас је велики дан овде у Дервенти, као да смо управо на Успење у граду Јерусалиму, када се догодио онај свечани догађај када се Пресвета Богородица вазнела на небеса својом душом да је Господ узме у своје божанске руке, а трећег дана је васкрсла и телом. Када је Свети апостол Тома дошао са другим апостолима да види гроб Пресвете Богородице, отворили су га и видели да тела у гробу нема. Због тога се празник Успења назива Другим Васкрсом. То значи да је Успење потврдило празник Васкрсења Христовог, али и да је наговестило друга успења и васкрсења све до свеопштег васкрсења из мртвих, које ће се десити када Господ Христос дође други пут.
Ово је многоструки празник, браћо и сестре, и велика радост! Тада је град Јерусалим био пун верника хришћана; Свети апостоли су проповедали на свим странама света, али су их свети ангели сабрали да буду на испраћају Пресвете Богородице на небеса. Зато је то празник који све нас обухвата – најдубља вера и најдубља љубав коју имамо према Пресветој Богородици сабира се и крунише у овом великом празнику Њеног Успења.
Пре него што је овај празник настао, Свети архангел Гаврило се јавио са палмином гранчицом таквог мириса и лепоте да је била као са небеса. Та палма је ишла испред поворке Пресвете Богородице и њеног светог кивота све до Маслинске горе, где је погребена – тамо где је гроб светитеља Јоакима и Ане, њеног оца и њене свете мајке. Био сам у тој цркви у Јерусалиму. То је дивна, велика црква у којој се догађају многа чудеса испред иконе зване Јерусалимска, што вероватно и сами знате.
Данас смо чули Свето Јеванђеље, браћо и сестре. Да вас не бих много замарао, јер смо сви уморни а топло је, подсетићу вас кратко: када је Господ ушао у кућу Марте и Марије, Марија је само слушала оно што је Он беседио, док је Марта хтела да Га угости и почасти. Тада јој је Он рекао: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много шта, а само је једно потребно.” Шта је то једно што је нама потребно, браћо и сестре? То је слушати реч Божију, слушати живога Христа, ходити Његовим стопама и живети по Његовим заповестима и закону. Е то је сигуран пут који нас води у спасење, успење, вазнесење и вечни живот. А ако у земаљским бригама почнемо непрестано да се бринемо о споредним стварима, изгубићемо оно што је основно – да мислимо о свом спасењу.
Данас смо одржали и помен нашем генералу Ратку Младићу, што је врло важно поменути. Да га сви имамо у својим молитвама! Он се борио за нас, за српски народ у Републици Српској и у свим српским крајевима. Да није било таквих јунака, многи од нас би пострадали и ко зна да ли бисмо данас били овде. Такви јунаци су бранили наш народ од Косова до данашњих дана, и у том смислу генерала Ратка Младића можемо назвати косовским јунаком који је бранио своју нејач и свој народ, на шта је имао пуно право.
Нека му Бог дарује Царство небеско и живот вечни! Амин.
Посебну литургијску радост представила су два рукоположења: митрополит Фотије је рукоположио ђакона Владу Мојевића из Добоја у чин свештеника, док је вероучитељ Никола Поповић рукоположен у чин ђакона. Окупљени народ је новорукоположене свештенослужитеље поздравио громким: „Достојан!”
Кум овогодишњег славља био је Денис Пијетловић са породицом, док је кумство за наредну годину преузео Небојша Чечавац.
Након Свете литургије, улицама Дервенте прошла је свечана литија предвођена митрополитом Фотијем и свештенством. Литија се кретала од Саборног храма до Централног спомен-обиљежја, где је служен парастос за 608 погинулих бораца који су своје животе уградили у темеље Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Празновање је настављено свечаном седницом Скупштине града.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, уважени господине градоначелниче, уважена господо градоначелници других градова, председниче Борачке организације Републике Српске, браћо и сестре, представници нашег народа на разним нивоима у Сарајеву и Бањалуци, драга децо!
Данас је велики дан овде у Дервенти, као да смо управо на Успење у граду Јерусалиму, када се догодио онај свечани догађај када се Пресвета Богородица вазнела на небеса својом душом да је Господ узме у своје божанске руке, а трећег дана је васкрсла и телом. Када је Свети апостол Тома дошао са другим апостолима да види гроб Пресвете Богородице, отворили су га и видели да тела у гробу нема. Због тога се празник Успења назива Другим Васкрсом. То значи да је Успење потврдило празник Васкрсења Христовог, али и да је наговестило друга успења и васкрсења све до свеопштег васкрсења из мртвих, које ће се десити када Господ Христос дође други пут.
Ово је многоструки празник, браћо и сестре, и велика радост! Тада је град Јерусалим био пун верника хришћана; Свети апостоли су проповедали на свим странама света, али су их свети ангели сабрали да буду на испраћају Пресвете Богородице на небеса. Зато је то празник који све нас обухвата – најдубља вера и најдубља љубав коју имамо према Пресветој Богородици сабира се и крунише у овом великом празнику Њеног Успења.
Пре него што је овај празник настао, Свети архангел Гаврило се јавио са палмином гранчицом таквог мириса и лепоте да је била као са небеса. Та палма је ишла испред поворке Пресвете Богородице и њеног светог кивота све до Маслинске горе, где је погребена – тамо где је гроб светитеља Јоакима и Ане, њеног оца и њене свете мајке. Био сам у тој цркви у Јерусалиму. То је дивна, велика црква у којој се догађају многа чудеса испред иконе зване Јерусалимска, што вероватно и сами знате.
Данас смо чули Свето Јеванђеље, браћо и сестре. Да вас не бих много замарао, јер смо сви уморни а топло је, подсетићу вас кратко: када је Господ ушао у кућу Марте и Марије, Марија је само слушала оно што је Он беседио, док је Марта хтела да Га угости и почасти. Тада јој је Он рекао: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много шта, а само је једно потребно.” Шта је то једно што је нама потребно, браћо и сестре? То је слушати реч Божију, слушати живога Христа, ходити Његовим стопама и живети по Његовим заповестима и закону. Е то је сигуран пут који нас води у спасење, успење, вазнесење и вечни живот. А ако у земаљским бригама почнемо непрестано да се бринемо о споредним стварима, изгубићемо оно што је основно – да мислимо о свом спасењу.
Данас смо одржали и помен нашем генералу Ратку Младићу, што је врло важно поменути. Да га сви имамо у својим молитвама! Он се борио за нас, за српски народ у Републици Српској и у свим српским крајевима. Да није било таквих јунака, многи од нас би пострадали и ко зна да ли бисмо данас били овде. Такви јунаци су бранили наш народ од Косова до данашњих дана, и у том смислу генерала Ратка Младића можемо назвати косовским јунаком који је бранио своју нејач и свој народ, на шта је имао пуно право.
Нека му Бог дарује Царство небеско и живот вечни! Амин.
УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА ГРАДСКА СЛАВА ХРАМОВНА СЛАВА ДЕРВЕНТА ГРАДОНАЧЕЛНИК ИГОР ЖУНИЋ РУКОПОЛОЖЕЊЕ
