СЛУЖЕНА СВ. ЛИТУРГИЈА И ОСВЕШТАНИ СЛАВСКИ ДАРОВИ У ЧАСТ ДОБОЈСКИХ НОВОМУЧЕНИКА
Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г.Фотије служио је данас у Храму Светих Петра и Павла у Добоју Свету архијерејску литургију за Србе убијене у добојском казамату у оквиру обиљежавања 109 година од интернације у овај први организовани логор у цивилизованој Европи у којем је живот изгубило 12.000 људи.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
ДОБОЈ, 27. ДЕЦЕМБРА - У Спомен-храму Светих апостола Петра и Павла у Добоју сломљен је славски колач и освештано жито у част Светих мученика зворничкотузланских – мученика добојског логора, поводом 109 година од интернације Срба у логор у Добоју, први у цивилизованој Европи који је организовала Аустроугарска у којем је од 1915. до 1917. године убијено 12.000 људи.
Обред ломљења колача обавио је Његово високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије, који је у Добоју служио Свету архијерејску литургију - заједно са помоћником министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Небојшом Видаковићем и предсједником Скупштине града Добоја Зораном Благојевићем.
Ломљењу славског колача присуствовали су припадници Tрећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ и представници удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, представници града Добоја, драга браћо и сестре,
Леп је повод нашег данашњег сабрања у Добоју. Иако је овај дан подвижнички, јер се сећамо страдалих у првом логору смрти у тадашњој модерној Европи – добојском логору из Првог светског рата, наша дужност је да чувамо сећање на њихову жртву. Овај логор, основан 1915. године, постао је образац за све друге који су настали касније, током Другог светског рата, и који су прогутали милионе невиних људи.
Кроз добојски логор прошло је 45.000 људи, од којих је 12.000, углавном жена и деце, страдало. Њихова једина „кривица“ била је то што су били Срби и православне вере и што нису били присталице философије клања и крви, философије фашизма, нацизма и усташства на нашим просторима. Ти људи су били заиста мученици. Они који нису страдали овде, били су депортовани у друге логоре широм Европе, где је питање да ли је ико преживео. Овај логор је био почетак страдања који се наставио у другим логорима где су милиони невиних изгубили животе.
Идеолошка основа оваквог злочина лежи у философији надчовека, коју је развио немачки философ Ниче. Његова учења о надчовеку, који одбацује хришћанске врлине попут толеранције, праштања и љубави, постала су основа за нихилизам, фашизам и нацизам. Та „философија“ оставила је за собом страшне последице и неизмерне патње. Насупрот томе, јеванђелска философија је философија Крста и Васкрсења, она је савршена. Ако неко хоће да буде савршен, нека ходи за Христом, као што је Господ рекао оном богатом младићу.
Међутим, Запад, нажалост, у то време није могао да разуме ту поруку, па се појавила монструозна философија надчовека која је иза себе оставила страшне последице. То је био почетак. И то је страшно. Помињем ово, јер је то био почетак који се догодио током Првог светског рата, а касније се проширио по читавом свету.
Неколико пута сам писао песме о логору, да га оприсутним у сећању. Многи људи су заборавили да је ту логор некад постојао. Међутим, и ја сам првобитно само чуо за то, без да сам знао било какве детаље. Сада сам читао мало о томе.
После атентата у Сарајеву, покренули су кампању против свих Срба на овим просторима. То је била свеопшта хајка и линч над Србима. Србе су изводили на судове, формално или, у многим случајевима, одмах одводили у логоре и пресуђивали им без икакве судске пресуде.
Историчари који су се бавили овом темом кажу да је то био почетак геноцида и истребљења једног народа. Један поступак, или условно речено "грех" или "промашај" једног човека, преведен је као кривица на читав народ. Тако је настао овај логор.
У Другом светском рату, добро је познато за логор Дахау у Немачкој, који је прогутао 6 милиона људи – вероватно највише Јевреја, али и многих других. Од ових 45.000 у Добоју, тај број је нарастао на 6 милиона у Дахау. Многи други логори имали су по милион, 500 хиљада жртава.
Сећам се да смо, док сам студирао, ишли да посетимо један мањи логор, како су га назвали, Берген-Белзен у Немачкој, који је имао "само" 200.000 жртава. То је био мали логор у поређењу са другима. Видели смо и карту Немачке на којој су биле означене тачке где су се налазили логори. Цела та карта била је ишарана тачкама. Једино је на северу, око Хамбурга, где је хладније, било мање логора. Међутим, на југу и другим деловима све је било прекривено тачкама. За многе од тих логора нисмо ни чули.
У сваком случају, ми морамо да будемо свесни страдања нашег народа, које није било само овде, већ и у Другом светском рату широм Србије, Републике Српске, Црне Горе, Македоније – свуда где живи наш народ. То је било опште страдање.
Ми смо народ који верује у победу добра над злом, победу Васкрсења, победу живота над смрћу.Та вера је дубоко укорењена у нашој философији. Од Косова носимо ту идеју, јер је Свети цар Лазар изабрао Царство небеско, а не земаљско. Колико год да је земаљско важно, оно је краткотрајно. "Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека." То је нешто што ми као народ носимо у себи и познајемо из нашег предања.
Честитам свима вама који сте данас дошли да обележимо овај празник. Ово је заједнички празник свих Срба, јер су овде страдали многи Срби са свих страна нашег региона. Надамо се да ћемо, ако Бог да, и у наредним годинама долазити на овај празник, да се сећамо њихове жртве и молимо се њима јер су они канонизовани у Цркви као светитељи и мученици. Зато смо данас служили не помен, већ благосиљање славског колача. Ми сада чекамо њихове молитве и благослове са небеса.Ако Бог да, долазиће и други пут владике и свештеници, јер су људи страдали са разних страна. Тако ћемо бити заједно, прослављати их и величати пред Господом њихову муку, страдања и распећа – све то ради вере у Христа и ради имена српског и православног.
Нека сте Богом благословени. Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао.
Након ломљења славског колача освештане су иконе Светих мученика добојског логора које ће се налазити у храмовима од Сокоца, Пала, Рогатице, Вишеграда и других мјеста одакле су људи довођени на ово стратиште. Страхоте злогласног добојског логора осјетило је 45.000 Срба из Подриња, слива ријеке Дрине, Србије и Црне Горе од којих њих 12.000 није преживјело.
Послије Свете Литургије положени су вијенци код Спомен-костурнице страдалим Србима у Добоју, а потом и код споменика "Добојски логор 1915-1917", који се налази на мјесту некадашњег логора у непосредној близини садашње жељезничке станице.
Страдалнике у добојском логору је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио новомученицима Епархије зворничко-тузланске.
Добојски логор, који је у Првом свјетском рату формирала Аустроугарска, био је прво организовано масовно стратиште у дотадашњој историји цивилизоване Европе.
Први подаци о добојском логору предочени су тек у "Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. године", која је урађена приликом освештања споменика, Спомен-костурнице са костима страдалих и Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла 1938. године.
Логор је основан 27. децембра 1915. и био у функцији до 5. јула 1917. године, а у њега је интерниран 45.791 Србин, и то 16.673 мушкарца, 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 убијено.
Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уврстио је интернацију Срба у добојски логор у календар значајних догађаја.
Текст: СРНА
Фото и видео: Епархија зворничко-тузланска
Обред ломљења колача обавио је Његово високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије, који је у Добоју служио Свету архијерејску литургију - заједно са помоћником министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Небојшом Видаковићем и предсједником Скупштине града Добоја Зораном Благојевићем.
Ломљењу славског колача присуствовали су припадници Tрећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ и представници удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, представници града Добоја, драга браћо и сестре,
Леп је повод нашег данашњег сабрања у Добоју. Иако је овај дан подвижнички, јер се сећамо страдалих у првом логору смрти у тадашњој модерној Европи – добојском логору из Првог светског рата, наша дужност је да чувамо сећање на њихову жртву. Овај логор, основан 1915. године, постао је образац за све друге који су настали касније, током Другог светског рата, и који су прогутали милионе невиних људи.
Кроз добојски логор прошло је 45.000 људи, од којих је 12.000, углавном жена и деце, страдало. Њихова једина „кривица“ била је то што су били Срби и православне вере и што нису били присталице философије клања и крви, философије фашизма, нацизма и усташства на нашим просторима. Ти људи су били заиста мученици. Они који нису страдали овде, били су депортовани у друге логоре широм Европе, где је питање да ли је ико преживео. Овај логор је био почетак страдања који се наставио у другим логорима где су милиони невиних изгубили животе.
Идеолошка основа оваквог злочина лежи у философији надчовека, коју је развио немачки философ Ниче. Његова учења о надчовеку, који одбацује хришћанске врлине попут толеранције, праштања и љубави, постала су основа за нихилизам, фашизам и нацизам. Та „философија“ оставила је за собом страшне последице и неизмерне патње. Насупрот томе, јеванђелска философија је философија Крста и Васкрсења, она је савршена. Ако неко хоће да буде савршен, нека ходи за Христом, као што је Господ рекао оном богатом младићу.
Међутим, Запад, нажалост, у то време није могао да разуме ту поруку, па се појавила монструозна философија надчовека која је иза себе оставила страшне последице. То је био почетак. И то је страшно. Помињем ово, јер је то био почетак који се догодио током Првог светског рата, а касније се проширио по читавом свету.
Неколико пута сам писао песме о логору, да га оприсутним у сећању. Многи људи су заборавили да је ту логор некад постојао. Међутим, и ја сам првобитно само чуо за то, без да сам знао било какве детаље. Сада сам читао мало о томе.
После атентата у Сарајеву, покренули су кампању против свих Срба на овим просторима. То је била свеопшта хајка и линч над Србима. Србе су изводили на судове, формално или, у многим случајевима, одмах одводили у логоре и пресуђивали им без икакве судске пресуде.
Историчари који су се бавили овом темом кажу да је то био почетак геноцида и истребљења једног народа. Један поступак, или условно речено "грех" или "промашај" једног човека, преведен је као кривица на читав народ. Тако је настао овај логор.
У Другом светском рату, добро је познато за логор Дахау у Немачкој, који је прогутао 6 милиона људи – вероватно највише Јевреја, али и многих других. Од ових 45.000 у Добоју, тај број је нарастао на 6 милиона у Дахау. Многи други логори имали су по милион, 500 хиљада жртава.
Сећам се да смо, док сам студирао, ишли да посетимо један мањи логор, како су га назвали, Берген-Белзен у Немачкој, који је имао "само" 200.000 жртава. То је био мали логор у поређењу са другима. Видели смо и карту Немачке на којој су биле означене тачке где су се налазили логори. Цела та карта била је ишарана тачкама. Једино је на северу, око Хамбурга, где је хладније, било мање логора. Међутим, на југу и другим деловима све је било прекривено тачкама. За многе од тих логора нисмо ни чули.
У сваком случају, ми морамо да будемо свесни страдања нашег народа, које није било само овде, већ и у Другом светском рату широм Србије, Републике Српске, Црне Горе, Македоније – свуда где живи наш народ. То је било опште страдање.
Ми смо народ који верује у победу добра над злом, победу Васкрсења, победу живота над смрћу.Та вера је дубоко укорењена у нашој философији. Од Косова носимо ту идеју, јер је Свети цар Лазар изабрао Царство небеско, а не земаљско. Колико год да је земаљско важно, оно је краткотрајно. "Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека." То је нешто што ми као народ носимо у себи и познајемо из нашег предања.
Честитам свима вама који сте данас дошли да обележимо овај празник. Ово је заједнички празник свих Срба, јер су овде страдали многи Срби са свих страна нашег региона. Надамо се да ћемо, ако Бог да, и у наредним годинама долазити на овај празник, да се сећамо њихове жртве и молимо се њима јер су они канонизовани у Цркви као светитељи и мученици. Зато смо данас служили не помен, већ благосиљање славског колача. Ми сада чекамо њихове молитве и благослове са небеса.Ако Бог да, долазиће и други пут владике и свештеници, јер су људи страдали са разних страна. Тако ћемо бити заједно, прослављати их и величати пред Господом њихову муку, страдања и распећа – све то ради вере у Христа и ради имена српског и православног.
Нека сте Богом благословени. Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао.
Након ломљења славског колача освештане су иконе Светих мученика добојског логора које ће се налазити у храмовима од Сокоца, Пала, Рогатице, Вишеграда и других мјеста одакле су људи довођени на ово стратиште. Страхоте злогласног добојског логора осјетило је 45.000 Срба из Подриња, слива ријеке Дрине, Србије и Црне Горе од којих њих 12.000 није преживјело.
Послије Свете Литургије положени су вијенци код Спомен-костурнице страдалим Србима у Добоју, а потом и код споменика "Добојски логор 1915-1917", који се налази на мјесту некадашњег логора у непосредној близини садашње жељезничке станице.
Страдалнике у добојском логору је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио новомученицима Епархије зворничко-тузланске.
Добојски логор, који је у Првом свјетском рату формирала Аустроугарска, био је прво организовано масовно стратиште у дотадашњој историји цивилизоване Европе.
Први подаци о добојском логору предочени су тек у "Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. године", која је урађена приликом освештања споменика, Спомен-костурнице са костима страдалих и Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла 1938. године.
Логор је основан 27. децембра 1915. и био у функцији до 5. јула 1917. године, а у њега је интерниран 45.791 Србин, и то 16.673 мушкарца, 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 убијено.
Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уврстио је интернацију Срба у добојски логор у календар значајних догађаја.
Текст: СРНА
Фото и видео: Епархија зворничко-тузланска
СТРАДАЊЕ СРБА ПРОГОН СРБА ЛОГОР ДОБОЈСКИ ЛОГОР ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ ДОБОЈ
