СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У ВРУЋИЦИ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас, на празник светих мученика Јасеновачких, свету архијерејску Литургију у Врућици код Теслића.
Високопреосвећени се сабраном народу обратио бесједом у којој је истакао да је ''Света Литургија излазак пред лице Божије, где се сусрећемо са анђелима и светима.'' У наставку прочитајте целу данашњу беседу:
Часни оци, господине начелниче, уважена господо, драга децо, драги хористи,
Отац Жељан је чувао овај хор као што су на свадби у Кани Галилејској чували најбоље вино за крај свадбе. Тако је и данас овај дивни хор певао током Свете Литургије.
Дивна је, браћо и сестре, Света Литургија. Дивна у својим светима. На Литургији доживљавамо све – и распеће и победу Крста и Васкрсење. Литургија је излазак пред лице Божје. Ту се сусрећемо са оним светом о коме певамо – анђелским светом. Онај који началствује на Литургији – било епископ, свештеник или архимандрит – чита молитву на малом входу да анђели Божји служе Литургију заједно са нама. На Херувимској песми певамо да су херувими са нама. Све небеске силе су присутне на Литургији, као и свети – њихове фреске су ту. Присутни су и наши упокојени сродници, врлински људи који су наследили Царство Небеско кроз мучеништво, страдање и подвиге.
Ту смо и ми, Црква која војује на Земљи, живимо, боримо се, падамо и устајемо, али верујемо у Христа, победу Његовог Крста и Васкрсење. Улазећи у Цркву као стари човек, треба да доживимо преображај, као апостоли на гори Тавору. Многи свети кад уђу у олтар виде светлост коју не могу да гледају, јер је олтар Таворска гора где је присутна Божанска светлост, коју неко види, а неко не.
Испричаћу вам један поучан пример из предања о једном старцу свештенику у Јерусалиму. Чуло се да неправилно служи, па је Патријарх дошао да га посматра. После службе, није приметио ништа необично. Када је патријарх питао старца о гласинама, он је рекао: „Видели сте како служим, поред мене увек стоји младић у белој одећи, који ми никад није рекао да грешим." Патријарх је закључио: „Када младић не каже, нећу ни ја." Тај старац је био у стању благодати Божје, у духовном стању које ми доживљавамо у Литургији.
Јуче сам писао песму „Добро је од Бога“. У њој сам православље назвао 'земљом обећаном'. Као што је Мојсије водио Израиљ кроз пустињу у 'земљу обећану', тако је новозаветна историја, кроз хришћанство, донела православље као обећану земљу у духовном смислу. Запад се у средњем веку окренуо античким вредностима – лепотама овога света, богатствима и вредностима овога света и овога века. Направили су богату, пребогату цивилизацију. Све су уредили до перфекције у земаљском смислу. Исток је, с друге стране, остао много скромнији, али је духовно остао утемељен у изворној апостолској вери, Предању и у светом православљу, и до дан-данас доноси плодове које, нажалост, Запад нема. То не говорим као неку пропаганду. Не дао Бог да тако мислим. Заиста, био сам на Западу, студирао сам у Немачкој две године. Дакле, и они људи вапе за истинским хришћанством, светотајинским хришћанством. Вапе за Литургијом. Вапе за Христом, да се причесте живим Христом. Они то немају. Да ли су тога свесни, можда нису, али немају. То постоји само у православљу. Не захваљујући нама или мени, већ захваљујући светим оцима који су сачували свето православље кроз учење светих апостола, кроз учење светих отаца на светим Васељенским саборима и кроз учење Цркве до данашњег дана.
Јуче је празнован Свети Александар Невски, велики исповедник православља. Папа Инокентије IV је покушао да га преведе у римокатолицизам, али је он одбио, рекавши: „Имамо своју веру, дефинисану на седам Васељенских сабора. У ту веру се крстио наш народ на Дњепру у време Светог Владимира Кијевског и остајемо верни православљу.“ Александар Невски није био само војвода, већ и исповедник православља.
О томе треба да сведочимо својим животом, јер је проповед најјача када се живи оно што се говори. Људи верују речима свештеника који живи по томе што проповеда, јер је сила речи у томе да стојимо иза њих. Апостоли су чинили чудеса речима, јер су проповедали аутентично Јеванђеље Христово. Они су проповедали Христа, не себе, и у томе је снага њихове речи.
На крају, желим да заблагодарим Богу за данашње рукоположење оца Ненада у чин ђакона. Он ће бити наш трећи ђакон у Бијељини и придружиће се нашем хору „Лука и Клеопа“. Заједно ћемо служити Богу у векове векова.
Нека сте Богом благословени. Живели, свако добро! Доћи ћемо поново у Врућицу. Овде људи долазе као у Бању Витезду да се лече, а лечилиште је у ствари Света Литургија, Света Православна Црква. Бог вас благословио и свако добро даровао.
Високопреосвећеном митрополиту данас су саслуживали свештеници Радојица Ћетковић, Миладин Вуковић, Миро Ђукарић, Љубиша Новић, као и протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић.
Током Божанске Литургије, митрополит Фотије је рукоположио Ненада Новића из Дервенте свештени чин ђакона.
Ценећи несебичну љубав, труд и активно учешће у животу Врућичке парохије Архијерејским похвалницама су награђени Станко Марковић из Гомјенице, Душко Деспић из Бежље, Миливоје Црновчић из Врућице и Никола Вуковић из Јелић Потока.
У храму у Врућици се чува део моштију Светих новомученика јасеновачких, те су присутни и литургијски посведочили оне које је посведочио сведок верни и истинити (Отк 3,14), а који су заклани за сведочанство Јагњетово (Отк 6,9).
Високопреосвећени се сабраном народу обратио бесједом у којој је истакао да је ''Света Литургија излазак пред лице Божије, где се сусрећемо са анђелима и светима.'' У наставку прочитајте целу данашњу беседу:
Часни оци, господине начелниче, уважена господо, драга децо, драги хористи,
Отац Жељан је чувао овај хор као што су на свадби у Кани Галилејској чували најбоље вино за крај свадбе. Тако је и данас овај дивни хор певао током Свете Литургије.
Дивна је, браћо и сестре, Света Литургија. Дивна у својим светима. На Литургији доживљавамо све – и распеће и победу Крста и Васкрсење. Литургија је излазак пред лице Божје. Ту се сусрећемо са оним светом о коме певамо – анђелским светом. Онај који началствује на Литургији – било епископ, свештеник или архимандрит – чита молитву на малом входу да анђели Божји служе Литургију заједно са нама. На Херувимској песми певамо да су херувими са нама. Све небеске силе су присутне на Литургији, као и свети – њихове фреске су ту. Присутни су и наши упокојени сродници, врлински људи који су наследили Царство Небеско кроз мучеништво, страдање и подвиге.
Ту смо и ми, Црква која војује на Земљи, живимо, боримо се, падамо и устајемо, али верујемо у Христа, победу Његовог Крста и Васкрсење. Улазећи у Цркву као стари човек, треба да доживимо преображај, као апостоли на гори Тавору. Многи свети кад уђу у олтар виде светлост коју не могу да гледају, јер је олтар Таворска гора где је присутна Божанска светлост, коју неко види, а неко не.
Испричаћу вам један поучан пример из предања о једном старцу свештенику у Јерусалиму. Чуло се да неправилно служи, па је Патријарх дошао да га посматра. После службе, није приметио ништа необично. Када је патријарх питао старца о гласинама, он је рекао: „Видели сте како служим, поред мене увек стоји младић у белој одећи, који ми никад није рекао да грешим." Патријарх је закључио: „Када младић не каже, нећу ни ја." Тај старац је био у стању благодати Божје, у духовном стању које ми доживљавамо у Литургији.
Јуче сам писао песму „Добро је од Бога“. У њој сам православље назвао 'земљом обећаном'. Као што је Мојсије водио Израиљ кроз пустињу у 'земљу обећану', тако је новозаветна историја, кроз хришћанство, донела православље као обећану земљу у духовном смислу. Запад се у средњем веку окренуо античким вредностима – лепотама овога света, богатствима и вредностима овога света и овога века. Направили су богату, пребогату цивилизацију. Све су уредили до перфекције у земаљском смислу. Исток је, с друге стране, остао много скромнији, али је духовно остао утемељен у изворној апостолској вери, Предању и у светом православљу, и до дан-данас доноси плодове које, нажалост, Запад нема. То не говорим као неку пропаганду. Не дао Бог да тако мислим. Заиста, био сам на Западу, студирао сам у Немачкој две године. Дакле, и они људи вапе за истинским хришћанством, светотајинским хришћанством. Вапе за Литургијом. Вапе за Христом, да се причесте живим Христом. Они то немају. Да ли су тога свесни, можда нису, али немају. То постоји само у православљу. Не захваљујући нама или мени, већ захваљујући светим оцима који су сачували свето православље кроз учење светих апостола, кроз учење светих отаца на светим Васељенским саборима и кроз учење Цркве до данашњег дана.
Јуче је празнован Свети Александар Невски, велики исповедник православља. Папа Инокентије IV је покушао да га преведе у римокатолицизам, али је он одбио, рекавши: „Имамо своју веру, дефинисану на седам Васељенских сабора. У ту веру се крстио наш народ на Дњепру у време Светог Владимира Кијевског и остајемо верни православљу.“ Александар Невски није био само војвода, већ и исповедник православља.
О томе треба да сведочимо својим животом, јер је проповед најјача када се живи оно што се говори. Људи верују речима свештеника који живи по томе што проповеда, јер је сила речи у томе да стојимо иза њих. Апостоли су чинили чудеса речима, јер су проповедали аутентично Јеванђеље Христово. Они су проповедали Христа, не себе, и у томе је снага њихове речи.
На крају, желим да заблагодарим Богу за данашње рукоположење оца Ненада у чин ђакона. Он ће бити наш трећи ђакон у Бијељини и придружиће се нашем хору „Лука и Клеопа“. Заједно ћемо служити Богу у векове векова.
Нека сте Богом благословени. Живели, свако добро! Доћи ћемо поново у Врућицу. Овде људи долазе као у Бању Витезду да се лече, а лечилиште је у ствари Света Литургија, Света Православна Црква. Бог вас благословио и свако добро даровао.
Високопреосвећеном митрополиту данас су саслуживали свештеници Радојица Ћетковић, Миладин Вуковић, Миро Ђукарић, Љубиша Новић, као и протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић.
Током Божанске Литургије, митрополит Фотије је рукоположио Ненада Новића из Дервенте свештени чин ђакона.
Ценећи несебичну љубав, труд и активно учешће у животу Врућичке парохије Архијерејским похвалницама су награђени Станко Марковић из Гомјенице, Душко Деспић из Бежље, Миливоје Црновчић из Врућице и Никола Вуковић из Јелић Потока.
У храму у Врућици се чува део моштију Светих новомученика јасеновачких, те су присутни и литургијски посведочили оне које је посведочио сведок верни и истинити (Отк 3,14), а који су заклани за сведочанство Јагњетово (Отк 6,9).
