Сви смо ових дана били у шоку поводом трагедије која се десила у Београду. Да деца убијају децу – тога није било ни на филмовима. У ствари, та деца су жртве једног програма, једног начина образовања, родитељске небриге, небриге друштва и можда свих нас заједно - некога у већој, некога у мањој мери. Деци је данас потребно да предочимо опасности које вребају из (зло)употребе модерне технике и технологије, јер она није безопасна. Свети Козма Етолски, велики грчки светитељ и пророк, говорио је да ће доћи време када ће на свакој кући бити сатански рогови, мислећи на телевизијску и радио антену. Ми бисмо можда помислили да је то немогуће, али ту се крије велика опасност. Данас телефоне и компјутере можемо назвати потенцијалним кутијама смрти, које садрже разне програме, које деца некритички гледају. Ту су многи непримерени садржаји: позиви на насиље, програми како треба убијати, игрице како се убијају други људи. На првом месту, децу треба сачувати, а ни ми одрасли нисмо имуни на све то.

 

Овде се у ствари ради о преузимању велике одговорности. Наиме, хрлимо модерном свету, али он са собом доноси велике опасности, велика искушења – дрогу, алкохол, коцку и разна друга искушења. Он пред нас ставља живот на широком путу и широкој улици. На пример, интернет је широки пут; на њему има доброга, али и једнако толико и злога – можда и више од тога.
 

Зато, најпре чувајмо децу. Родитељи да брину где им је дете. Ако се завуче и цео дан буде у некој соби и игра игрице – питање је шта он ради, са којим светом контактира и како се васпитава.
 

Дакле, ови догађаји, односно злочини треба да нас призову да кажемо да нам је најважнија брига о породици, да су нам деца најважнија, њихово здравље и васпитање. Ту свакако и Црква треба да дâ свој допринос и она га и даје. Вековима непрестано говоримо да чувамо своје светосавље, православље, своју традицију, писмо, своју ћирилицу, своју православну етику.
 

Много тога што нам долази са Запада нема никакву етику. Многе западне земље су се одрекле и хришћанства, а да не кажемо да многе од њих заговарају отворени сатанизам. То је нешто потпуно супротно нашој традицији у суштини, тако да морамо бити опрезни. Велика је одговорност на свима, наравно не једнака. Има људи одговорнијих што се то десило, има мање одговорних. Али, сви треба да извучемо поуку и да кажемо НЕ томе пројекту и таквом начину живота, иначе ћемо сваки дан слушати, као што слушамо о убиствима и ко зна каквим све злочинима по белом свету. И то ће бити као филм у реалности.
 

Ово што се данас или ових дана десило у Београду и Србији уопште – то је један велики позив за узбуну, да се сви призовемо себи и кажемо да нећемо ићи тим путем, а поготово нећемо дати да наша деца иду тим путем. То је пут погибли, то је странпутица. Има у томе и велике родитељске одговорности, односно небриге.
 

Дете нема критички апарат да може да се супротстави нечему што је зло и врло лако постаје предмет манипулације. Ако родитељи пусте дете, као мало голупче на улицу, њега ће напасти дивље звери.
 

Дакле, сви заједно да се бринемо и извучемо поуку: васпитавајмо децу у нашој православној вери, у честитости, добру, поштовању родитеља, поштовању старијих, поштовању традиционалних вредности. На жалост, то се врло често, у несретним филмовима и серијама које гледамо, исмева као нешто превазиђено, заостало, као нешто што је из примитивног света. То није тачно! Нама се, у ствари, зло намеће као добро, погибао као нешто што је прихватљиво и намеће нам се смрт уместо живота. То је за нас неприхватљиво и зато морамо сви заједно да се боримо.
 

Данас празнујемо Светог Георгија Победоносца. Угледајмо се на његово житије, читајмо житија светих угодника Божијих. Ту ћемо чути само добро и видети само добро. И када дођете у свете храмове, чућете само реч спасења и ништа друго. Као што каже наша пословица: „Бјежи у цркву Краљевићу Марко“, то јесте, „Србине, враћај се својој Цркви, својој православној вери. То је пут спасења и нећеш погрешити.“ Сви широки путеви, пут глобализма, пут сатанизма – не дао Бог – то су погибли, то је пут у пакао. Не корачајмо тим путем. Идимо путем којим су ишли наши свети преци, како је говорио наш свети Патријарх Павле Косовски и свесрпски и како су говорили многи наши светитељи и учитељи.
 

Био сам ових дана у манастиру Лелићу, код Светог владике Николаја и Светог аве Јустина Ћелијског. Они су наши нови учитељи и просветитељи. Њих да читамо, њих да слушамо и ићи ћемо путем спасења.
 

Нека сте Богом благословени. Желим сваки напредак општини Лопаре и свим људима из Лопара; деци да буду благословена, да слушају своје родитеље и да се радују животу.
 

Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!

 

Лопаре, 06. мај 2023. године