СТАЗАМА ПРЕДАКА
У недељу по Савиндану, 29. јануара, и ове године је настављена традиција крсног хода у Манастир Тавну.
Испред наше цркве у Локању, после свете Литургије, на којој су били присутни парохијани локањске парохије и наша браћа из Трновице, Јасенице и Скочића као и Планинарско удружење Корак из Зворника, упутили смо се у крсном ходу према манастиру.
Окупило се око седамдесет ходочасника. Најстарији је био у 8 деценији живота, а најмлађа два члана су била старости од 9 година.
Путовање смо кренули кроз засеоке Ђојиће и Савиће. У Барама, код Храма свете Недеље, дочекали су нас наша браћа и сестре из пиличке парохије на челу са протом Дарком те смо заједно наставили ходочашће.
После 3км заједничког путовања, дружења, а и пјесме о завичају застали смо код молитвишта Коса, изнад Драгића. Ту смо се упутили до мјеста звјерског мучења и страдања краљеве војске од стране несрећних комуниста у периоду од 1945-1948. године.Тада су крвници бацили у звечан дубине 21 метар најмање 24 крштене душе. Обављен је помен страдалима и прислужене су свијеће за њихово спасење, а потом смо наставили ходочашће ка манастиру.
У манастир смо стигли око 14 часова, поклонили се светињама манастира, чули кратку историју о истом, одморили се и огријали, те лијепо послужени пићем и храном од стране сестринства манастира, на челу са мати Мартом.
Тада је сложна група од око 130 душа кренула у повратак својим кућама, али свака у своју парохију са својим духовним пастирима. Локањци са прото- ставрофором Драженком Вукотићем, а Пиличани са протом Дарком Перићем преко Горње Пилице до њихове почетне тачке, Храма свете Недјеље у Барама.
Можемо рећи да је ово био један незабораван и поносан дан за све нас. Дан слоге и јединства у вјери, плод заједничког одрастања народа Локања и Пилице, а наравно, познајући вјеру нашег народа, ово је био само почетак заједничих ходочашћа којим се уједињујемо у својој вјери, братској и сестринској љубави,а све на славу Божију и наше спасење.
протојереј-ставрофор Драженко Вукотић, привремени парох локањски
и протојереј Дарко Б. Перић, привремени парох пилички
Испред наше цркве у Локању, после свете Литургије, на којој су били присутни парохијани локањске парохије и наша браћа из Трновице, Јасенице и Скочића као и Планинарско удружење Корак из Зворника, упутили смо се у крсном ходу према манастиру.
Окупило се око седамдесет ходочасника. Најстарији је био у 8 деценији живота, а најмлађа два члана су била старости од 9 година.
Путовање смо кренули кроз засеоке Ђојиће и Савиће. У Барама, код Храма свете Недеље, дочекали су нас наша браћа и сестре из пиличке парохије на челу са протом Дарком те смо заједно наставили ходочашће.
У манастир смо стигли око 14 часова, поклонили се светињама манастира, чули кратку историју о истом, одморили се и огријали, те лијепо послужени пићем и храном од стране сестринства манастира, на челу са мати Мартом.
Тада је сложна група од око 130 душа кренула у повратак својим кућама, али свака у своју парохију са својим духовним пастирима. Локањци са прото- ставрофором Драженком Вукотићем, а Пиличани са протом Дарком Перићем преко Горње Пилице до њихове почетне тачке, Храма свете Недјеље у Барама.
Можемо рећи да је ово био један незабораван и поносан дан за све нас. Дан слоге и јединства у вјери, плод заједничког одрастања народа Локања и Пилице, а наравно, познајући вјеру нашег народа, ово је био само почетак заједничих ходочашћа којим се уједињујемо у својој вјери, братској и сестринској љубави,а све на славу Божију и наше спасење.
протојереј-ставрофор Драженко Вукотић, привремени парох локањски
и протојереј Дарко Б. Перић, привремени парох пилички