БРЧКО: ОДРЖАНА СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА
У Дому културе у Брчком вечерас је одржана Светосавска академија под називом "Са лучом у руци и крстом у души" посвећена великом јубилеју - обиљежавању 800 година од проглашења самосталности Српске православне цркве.
Академију су организовали Светосавска омладинска заједница и Српска православна црква Брчком, уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Фотија.
Координатор Светосавске омладинске заједнице у Брчком протођакон Кристијан Ђокић истакао је да је Светосавска академија централна свечаност којом се прославља овај празник и говори о лику, дјелу, животу и вјечном насљеђу утемељивача српске цркве, државе и школства - Светог Саве.
"Ове године када славимо 800 година постојања Српске православне цркве, једна је порука за све нас - да се преко Светог Саве вратимо нашим коријенима и нашој светој Православној цркви", рекао је протођакон Ђокић.
Он је подсјетио да је 1219. године Српска православна црква постала аутокефална највише захваљујући Светом Сави и његовом оцу Светом Симеону.
Аутор, сценариста и редитељ Светосавске академије у Брчком Биљана Ђуровић истиче да је овогодишња академија посвећена обиљежавању 800 година од проглашења самосталности Српске православне цркве.
"Текстове и цијелу академију засновали смо на завјештању Светог Симеона Светом Сави, а то је да чува српску земљу и народ, српски језик и пјесму и све што је наше", рекла је Ђуровићева, глумица и професор сценског говора из Београда.
Члан брчанске Етно-групе "Босиљак" Драгана Радовановић каже да је овој етно- групи указана велика част када су позвани да наступају на Светосавској академији.
"Етно-група `Босиљак` се такође бори да сачува српску пјесму и традицију са ових простора и шире. Анимирамо младе, тако да у групи имамо и чланове узраста до 10 година", рекла је Радовановићева.
Осим Етно-групе "Босиљак" у програму су учествовали и писац Благоје Баковић, Београдски мушки хор под руководством протођакона Владимира Руменића, драмски умјетник Александар Лазић, етно пјевач Катарина Гојковић, рецитаторска секција и пјевачка група "Вијенац" СПКД "Просвјета" Брчко, Дјечији хор "Благослов" из Сремске Митровице и гуслар Огњен Окиљ.
(СРНА)
Академију су организовали Светосавска омладинска заједница и Српска православна црква Брчком, уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Фотија.
Координатор Светосавске омладинске заједнице у Брчком протођакон Кристијан Ђокић истакао је да је Светосавска академија централна свечаност којом се прославља овај празник и говори о лику, дјелу, животу и вјечном насљеђу утемељивача српске цркве, државе и школства - Светог Саве.
"Ове године када славимо 800 година постојања Српске православне цркве, једна је порука за све нас - да се преко Светог Саве вратимо нашим коријенима и нашој светој Православној цркви", рекао је протођакон Ђокић.
Он је подсјетио да је 1219. године Српска православна црква постала аутокефална највише захваљујући Светом Сави и његовом оцу Светом Симеону.
Аутор, сценариста и редитељ Светосавске академије у Брчком Биљана Ђуровић истиче да је овогодишња академија посвећена обиљежавању 800 година од проглашења самосталности Српске православне цркве.
"Текстове и цијелу академију засновали смо на завјештању Светог Симеона Светом Сави, а то је да чува српску земљу и народ, српски језик и пјесму и све што је наше", рекла је Ђуровићева, глумица и професор сценског говора из Београда.
Члан брчанске Етно-групе "Босиљак" Драгана Радовановић каже да је овој етно- групи указана велика част када су позвани да наступају на Светосавској академији.
"Етно-група `Босиљак` се такође бори да сачува српску пјесму и традицију са ових простора и шире. Анимирамо младе, тако да у групи имамо и чланове узраста до 10 година", рекла је Радовановићева.
Осим Етно-групе "Босиљак" у програму су учествовали и писац Благоје Баковић, Београдски мушки хор под руководством протођакона Владимира Руменића, драмски умјетник Александар Лазић, етно пјевач Катарина Гојковић, рецитаторска секција и пјевачка група "Вијенац" СПКД "Просвјета" Брчко, Дјечији хор "Благослов" из Сремске Митровице и гуслар Огњен Окиљ.
(СРНА)
